NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za jun

Žitija Svetih za jun

30. JUNI
 
SABOR SVETIH SLAVNIH I SVEHVALNIH
DVANAESTORICE APOSTOLA
 
Kada svaki od dvanaest velikih apostola ima svoj naročiti dan praznovanja u godini, ipak je Crkva odredila ovaj dan kao saborni praznik svih Svetih Apostola ukupno, i uz njih Pavla. Ovo su imena i ovo su dani posebnog praznovanja svete Dvanaestorice:
 
Petar – 29. juna i 16. januara;.
Andrej – 30. novembra;
Jakov Zavedejev – 30. aprila;
Jovan Bogoslov – 26. septembra i 8. maja;
Filip – 14. novembra;
Vartolomej – 11. juna i 25. avgusta;
Toma – 6. oktobra;
Matej Evanđelist – 16. novembra;
Jakov Alfejev – 9. oktobra;
Tadej (ili Juda Jakovljev) – 19. juna;
Simon Zilot – 10. maja;
Matija – 9. avgusta;
Pavle – 29. juna.
Treba još spomenuti ovde, kako je koji od ovih najsvetijih i najkorisnijih ljudi u istoriji sveta skončao svoj zemni život:
Petar – raspet glavačke; Andrej – raspet; Jakov Zavedejev – posečen; Jovan Bogoslov – upokojio se čudesno; Filip – raspet; Vartolomej – raspet, pa oderan i posečen; Toma – izboden sa pet kopalja; Matej – ognjem sažežen; Jakov Alfejev – raspet; Tadej – raspet; Simon Zilot- raspet; Matija – kamenovan, pa mrtav posečen sekirom; Pavle – posečen.
U sinaksaru Carigradske Crkve danas se praznuje ne samo sabor Svete Dvanaestorice, nego i Svete Sedamdesetorice Apostola (koji se inače praznuje 4. januara).
 
SPOMEN SVETOG APOSTOLA
FIGELA IZ SEDAMDESETORICE
 
U sinaksaru Carigradske Crkve, gde se pod današnjim danom praznuje sabor Svetih Dvanaestorice i Sedamdesetorice Apostola, spominje se i apostol Figel iz Sedamdesetorice, koji beše episkop u Efesu.
 
SPOMEN SVETIH
HILJADU I ČETRDESET MUČENIKA
 
Spomen njihov navodi se u Jerusalimskom Kanonariju pod 30. junom, zajedno sa mučenicima: Fonom, Kanonom, Simeonom i Isakom.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
GEORGIJA IVERSKOG
 
Rođen u Iveriji ili Gruziji 1014. godine kao srodnik careva Gruzijskih. Dobio dobro klasično obrazovanje u detinjstvu, no srce ga povuklo duhovnom životu. Podvizavao se kod čuvenog duhovnika Georgija u gori Crnoj. Ovaj duhovnik preporuči mu, da prevede Sveto Pismo na gruzinski jezik. Odbegao u Svetu Goru, i nastavio podvig u manastiru Iveru. Postao igumanom Iverskim. S pomoću cara Konstantina Monomaha obnovio Iver i pokrio crkvu olovom. Taj olovni krov i do danas stoji. Preveo na gruzinski jezik Sveto Pismo, Prolog i bogoslužbene knjige. Car Bagrat pozove ga u Gruziju, da uči narod. Carski bude dočekan u svojoj domovini. Svuda je hodio i poučavao klir i narod. U starosti poželi da skonča u Svetoj Gori, kuda i krene, no smrt ga stigne u Carigradu, 1067. godine. Mošti mu prenete u Iver. Iako je umro 24. maja, Iverci praznuju spomen njegov tridesetog juna smatrajući ga ravnoapostolnim.
 
SPOMEN SVETOG NOVOMUČENIKA
MIHAILA ĐUBRETARA (VRTARA)
 
Ovaj blaženi mučenik Hristov Mihailo rodi se u Atini od pobožnih i veoma siromašnih roditelja. Zbog velike sirotinje svojih roditelja on se nije mogao učiti knjizi, i tako ostade nepismen. Zarađivao je za život skupljajući đubre po gradinama i raznoseći ga na svom magarencetu seljacima u okolini Atine i prodavajući ga. Jednoga dana pri povratku sa sela njega na ulazu u grad srete kapetan sa svojom četom, zaustavi ga i zlonamerno okleveta kako je Mihailo išao u šumu i nosio barut hajducima. Sa takvom klevetom on uhvati Mihaila, izbi ga i baci u tamnicu. I svakog dana odlažaše on i drugi Turci u tamnicu, i na sve moguće načine nagovarahu Mihaila da se poturči. Pri tome ga zastrašivahu i primoravahu, i prećahu mu da će ga predati na smrt ako se ne poturči.
Saznavši za to, jedan pobožan hrišćanin po imenu Georgije, nošen božanskom revnošću, poboja se da se mladi i prosti mladić Mihailo, kome beše osamnaest godina, ne prevari i odrekne svoje hrišćanske vere. Zato krišom ode k njemu u tamnicu, uteši ga i ukrepi u veri, i osokoli ga na mučeništvo, pa se onda oprosti s njim.
Trideset dana Turci mučitelji mučiše u tamnici mladog Mihaila, trudeći se da ga ili privole ili prinude da primi njihovu veru. Ali u tome ni najmanje ne uspeše. Zatim ga izvedoše pred kapetana. Kapetan mu stade nuditi raznovrsne darove, i novac i odelo, i imanje, samo da se poturči. U protivnom, on će ga pogubiti. No mučenik Hristov ostade čvrst u svojoj veri, i ništa drugo ne govoraše sem: „Ne turčim se“. Tada kapetan posla Mihaila paši da mu on sudi. Paša mu stade obećavati mnogo više nego kapetan; ali mu predoči i strašna mučenja na koja će ga staviti. No sve to ni najmanje ne pokoleba mladog mučenika, koji u prostoti svojoj ne prestajaše govoriti jedno isto: „Ne turčim se! ne turčim se!“ Najzad mu paša reče: Ludo jedna, odreci se svoje vere privremeno, da bi ostao u ovom slatkom životu, pa onda otidi u drugo mesto i drži opet svoju veru. – Međutim mučenik ne pristade na to ni po koju cenu, i neprestano vikaše: „Ne turčim se! ne turčim se!“ Paša ga onda predade sudiji. Sudija pokuša na razne načine da ga pridobije i privoli na poturčenje. Ali ni on ništa ne uspe, jer angeloimeni Mihailo neprekidno ponavljaše jedno te isto: „Ne turčim se! ne turčim se!“ Sudija najzad izreče presudu: da se Mihailu odseče glava.
Sluge uzeše sužnja Mihaila i povedoše na gubilište. A Mihailo, bez trunke straha, s radošću hitaše putem ka mestu pogubljenja, i koje god hrišćane sretaše na putu govoraše im: „Oprostite mi, braćo! i Bog neka vama oprosti!“ Kada stigoše na gubilište, Mihailo kleče, i priklonivši glavu radosno očekivaše smrt kao život. Međutim dželat ga udari po vratu tupom stranom mača, eda bi mučenika uplašio i on se odrekao Hrista. No hrabri vojnik Hristov neustrašivo reče dželatu: „Odrubi je za veru!“ Dželat zamahnu mačem i zaseče mu malo vrat, tek da mučenik oseti bol, i pričeka da se mučenik predomisli. Ali se neustrašivi mučenik ni najmanje ne uplaši, nego na sav glas doviknu dželatu po drugi put: „Odrubi je za veru!“ Dželat se silno razjari, svom snagom zamahnu mačem, i odrubi česnu glavu svetom mučeniku. Tako blaženi Mihailo dobi venac mučeništva u Hristu Isusu, kome slava i moć kroza sve vekove. Amin.[1]
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
MELITONA
 
Postradao za Gospoda mačem posečen.
 
SPOMEN BLAŽENOG
PETRA CAREVIĆA
 
Poreklom Tatarin, i sinovac tatarskog cara Berkaja. Ču reči o spasenju od episkopa Rostovskog Kirila, i te reči mu se prilepiše za srce. A kada još vide čudesno isceljenje sina Berkajevog pomoću molitve episkopa Kirila, on ostavi potajno Zlatnu Ordu i dobeže u Rostov, gde se krsti, i gde svom dušom i srcem predade sebe podvigu i izučavanju vere blagočestive. Jednom zanoći na obali jezera, i u snu mu se javiše apostoli Petar i Pavle i narediše mu, da sagradi crkvu u njihovo ime na samom tome mestu; još uz to dobije od njih i potreban novac za tu svrhu. Petar zaista sagradi tu prekrasan hram, u kome se i sam pod starost, posle smrti svoje supruge, zamonaši. Mirno skonča u dubokoj starosti 29. juna 1290. godine, a crkva njegova postane i ostane manastirom, takozvanim Petrovskim.
 
SPOMEN SVETOG BLAGOVERNOG KNEZA
ANDREJA BOGOLJUBSKOG
 
Sin velikog kneza Jurija Dolgorukova; bio prvi velikoruski knez, sa prestolom u Vladimiru. U tom gradu podigao veleljepnu Uspensku crkvu, i raskošno je ukrasio. Pored toga: podigao mnoge manastire, ukrasio mnoge crkve, bio hranitelj sirotinje, monaha i monahinja. Strogi revnitelj pravde, on sam vođaše život čist, vrlinski, uzoran. Zato što beše veoma pravdoljubiv, pravedan i pravičan, on bi izdajnički ubijen od bliskih mu ljudi u selu Bogoljubovu, 30. juna 1174. godine. Njegove svete mošti obretene netljene 1702. godine; one počivaju u Vladimirskoj sabornoj crkvi.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
PETRA
iz Sinope
 
Vučen po oštrom kamenju – postradao za Gospoda.
 


 
NAPOMENE:
[1]Sveti Mihailo postradao u Atini 1770. godine.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *