NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA MAJ

ŽITIJA SVETIH ZA MAJ

 

ŽITIJA SVETIH
 
31. MAJ
 
SPOMEN SVETOG APOSTOLA JERME,[1]
JEDNOG OD SEDAMDESETORICE
 
Sveti Jerma spomenut u poslanici sv. Apostola Pavla Rimljanima (16, 14). Rodom je bio Grk, no živeo je dugo u Rimu. Bio je episkop u Filipopolju, i završio je svoj život mučenički. Sastavio je vrlo poučnu knjigu „Pastir“ prema otkrivenjima angela Božjeg. Jerma je bio bogat čovek, no zbog greha svojih i svojih sinova padne u krajnju siromaštinu. Jednom na molitvi javi mu se čovek u beloj odeći i sa štapom u ruci, i rekne mu, da je on angel pokajanja, koji je njemu poslat do kraja života njegovog (Jerminog). I dade mu angel 12 zapovesti: 1. verovati u Boga; 2. živeti u prostoti i nevinosti, ne zlosloviti, i davati milostinju svakom ko prosi; 3. ljubiti istinu i izbegavati laž; 4. čuvati celomudrenost u pomislima; 5. učiti se trpljenju i velikodušnosti; 6. znati da uza svakog čoveka pristavljen je po jedan dobar i po jedan zao duh; 7. bojati se Boga i ne bojati se đavola; 8. činiti svako dobro i uzdržavati se od svakog zla dela; 9. moliti se Bogu iz dubine duše s verom, da će se molitva naša uslišiti; 10. čuvati se od tuge, kao sestre sumnje i gneva; 11. ispitivati istinita i lažna proročanstva; i 12. čuvati se od svake zle želje.
 
STRADANJE SVETOG MUČENIKA ERMIJA
 
U vreme velikog gonjenja, podignutog na hrišćane za carovanja neznabožnog cara rimskog Antonina[2], određen bi od cara za mučenje hrišćana neki knez po imenu Sevastijan. Došavši iz Kilikije u Kapadokiju[3], on srete u Komanu[4] jednog vojnika, kome beše ime Ermije, čoveka starog, sa sedim vlasima, hrišćanina, koji je verovao u jednog istinitog Boga i tvorio pravdu. Knez reče Ermiju: Od rimskog cara Antonina meni je poslata naredba, koja naređuje da svi hrišćani prinesu žrtve bogovima rimskim; a ako ne htednu, onda ih stavljati na velike i ljute muke. Stoga i ti, Ermije, prinesi bogovima žrtvu, pa ćeš biti prijatelj carev i doživeti velike počasti. Poslušaj me, da ne bih i dušu i telo tvoje predao na muke.
Hristov podvižnik Ermije odgovori: Ja sam vojnik nebeskog i besmrtnog Cara Hrista, čijem Carstvu neće biti kraja, i zato se neću pokoriti smrtnom i bezbožnom caru, čije je carstvo kratkovremeno; Carstvo pak Gospoda našeg Isusa Hrista ostaće nepokolebljivo zanavek; koji god veruje u Njega, naslediće život večni. Ja u Njega verujem. Ranije sam Mu služio tajno, a sada Mu služim javno, i đavo me neće pobediti. Ti imaš vlasti nad telom mojim, i to po popuštenju Boga mog, a nad dušom mojom niko nema vlasti osim jednoga Boga koji mi može dati trpljenje i sačuvati vavek.
Čuvši to, knez Sevastijan reče svetom Ermiju: Prinesi bogovima žrtvu, ako hoćeš da uživaš radosti ovoga života. Svetitelj odgovori: Kakva za mene može biti radost, i kakvo uživanje, i kakav život, ako se ja, otstupivši od Stvoritelja mog, poklonim demonima? Vaistinu, to nije radost već žalost, nije uživanje već mukovanje, nije život već večna smrt. Knez mu na to reče: Vidim da si veoma mudar. Svetitelj odgovori: Mudar sam u Gospodu Bogu mom, verujući u Njega i služeći Njemu svim srcem; sa radošću želim za Njega stradati i umreti. Knez mu reče: Uvažavajući sedinu tvoju i um tvoj, ja te štedim i milost ti ukazujem. Svetitelj odgovori: Meni nije potrebna takva milost tvoja, nego ja ištem milost Božju, koja će me privesti k Njemu koji Duhom svojim Svetim umudruje sluge Svoje. Knez ga onda upita: Pretpostavljaš li smrt životu? Svetitelj odgovori: Ova smrt nije smrt već život večni, ako trpeljivo podnesem muke od tebe.
Tada naredi knez da mu kamenjem polome vilice i izbiju zube, pa nožem oderu kožu sa lica njegova. A mučenik reče: Blagodarim Boga što mi blagodat Gospoda moga Isusa Hrista pridođe. Knez ga upita: Zašto ne primiš svoje sledovanje, kao što ga primaju ostali vojnici? Mučenik odgovori: Pošto nepravedno pljačkate uboge, zato ne primam od vas sledovanje, i ne upotrebljavam ga, jer imam duhovnu hranu koja je od Duha Svetoga, i neću nikad ogladneti.
Tada knez naredi da se što jače užari peć, pa baci u nju Hristovog mučenika. A kada posle tri dana otvoriše peć, knez nađe mučenika živog i nepovređenog, kako peva i slavi Boga, jer ga se oganj uopšte ne beše dotakao.
Onda knez dozva volhva, vračara, i naredi mu da spremi otrov i otruje Ermija. Sveti mučenik, pomolivši se Bogu, popi otrov, i ništa mu ne bi, po reči Hrista Gospoda koji je rekao: Ako i smrtno što popijete, neće vam naškoditi (Mk. 16, 18). Zatim volhv spremi najsmrtonosniji otrov i dade ga mučeniku rekavši: Ako ti i ovaj otrov ništa ne naškodi, onda ću i ja ostaviti svoje volhvovanje i poverovati u raspetog Boga kome ti služiš. – Sveti Ermije i taj otrov ispi do dna, ali mu ni on ni najmanje ne naškodi, i on ostade čitav i zdrav.
Tada volhv uzviknu: Pobedio si, Ermije! savladao si i nadjačao si, slugo Hristov, i spasao si od pakla propalu dušu moju, i pobudio si me da živim Bogu! Kao što se obnavlja stari metalni kip kada se prekuje, tako se i ja, sastareo u gresima i nevaljalstvu, obnavljam obraćajući se k Bogu živome i večitome. O, Bože nebeski, koji me preko sluge Tvog Ermija izbavi od obmane demonske i idolopokloničke poganštine, primi mene grešnog koji se obraćam k Tebi, i pomiluj mene koji ispovedam Tebe!
Kada on tako klicaše, knez pobesne od jarosti, i naredi da mu odmah otseku glavu. I bi posečen volhv taj, krstivši se krvlju svojom; i novi hrišćanin i mučenik Hristov ode ka Hristu Bogu, za koga položi dušu svoju. A svetog Ermija naredi knez da muče, čupajući mu žile iz celoga tela. Mučen na tako bezdušan način, sveti mučenik govoraše mučitelju: Ja nikakav bol ne osećam od ovoga mučenja; jer kao što lekarski nož, rasecajući žilu, ispušta nezdravu krv i daje zdravlje telu, tako i ja, primajući čupanje žila iz tela mog, postajem sve zdraviji i zdraviji u veri Hristovoj.
Potom mučitelj vrže mučenika u kazan vrelog, kipećeg jeleja. Ali kazan odmah ostinu, i kipeći jelej postade kao prohladna rosa; i mučenik klicaše: Ja ne osećam muke, i volju tvoju neću ispuniti, o mučitelju! Ja ispunjavam samo volju Oca nebeskoga, i Njemu, Stvoritelju mome prinosim sebe sama na žrtvu neporočnu, jer je On Gospodar duša i tela naših. – Dok sveti mučenik tako govoraše, mučitelj naredi da se ljuto sirće, pomešano sa žuči, sipa mučeniku u usta. A mučenik govoraše: Ova gorčina je meni kao med radi Boga mog, zbog koga trpim ovo.
Zatim knez naredi da mučeniku iskopaju oba oka. Čuvši to, sveti mučenik reče mučitelju: Ako su ti potrebne telesne oči moje, koje gledaju sujetu ovoga sveta, uzmi ih sebi, a ja imam oči srca, kojima jasno vidim svetlost istinitu. – I svetom mučeniku biše iskopana oba oka. Potom bi strmoglavce za noge obešen; i visaše tako tri dana, i silna mu krv isteče iz nosa. A posle tri dana dođoše neki da ga vide, misleći da je već umro, i zaprepastiše se kad ga nađoše živa i slavi Boga. No tada na oči njihove pade neki mrak za neverje njihovo, i oni oslepeše; i stadoše zapomagati: Smiluj se na nas, slugo istinitoga Boga, jer nas evo udari slepilo! A svetitelj im reče: Priđite k meni! – Kad mu oni priđoše, on stavi ruke svoje na njih i reče: U ime Gospoda mog Isusa Hrista progledajte! – I oni tog časa progledaše. I vrativši se, ispričaše knezu sve što ih snađe. A knez, raspaljujući se jarošću, sve više i više, naredi da mučeniku oderu svu kožu sa tela. I kad to bi učinjeno, sveti mučenik se rugaše knezu, i ismevaše pogane bogove neznabožačke, čime mučitelja dovede do najvećeg besa. I mučitelj, riknuvši kao lav, poteže mač i otseče mučeniku česnu glavu.
Tako okonča svoj mučenički podvig sveti Ermije. A potajni hrišćani dođoše, uzeše njegovo sveto telo i glavu, i sahraniše ih u Kapadokiji, u mestu zvanom Koman. I tu bivahu čudesa od česnih moštiju mučenikovih, i davahu se isceljenja, u slavu Hrista Boga našeg, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i poklonjenje, sada i uvek i kroza sve vekove, amin.
Sveti Ermije postrada 166. godine.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA MAGA = VOLHVA
 
On napravio otrov za svetog mučenika Ermija, Ali videvši da njegov otrov ni najmanje ne naškodi svetom Ermiju, on poverova u Hrista i bi posečen mačem.
 
SPOMEN SVETIH PET MUČENIKA ASKALONSKIH
 
Za veru u Hrista vučeni po zemlji u Askalonu postradaše.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA FILOSOFA
 
Ovaj veliki mučenik Hristov beše rodom iz okoline Aleksandrije. O njegovom mučeničkom podvigu kazuje nam njegov savremenik, slavni podvižnik Hristov – sveti Pavle Tivejski, i ne manje slavni – sveti Antonije Veliki. A oni nam kazuju ovo. Za carovanja Dekija i Valerijana idolopoklonici stavljahu hrišćane na ljute muke. U to vreme oni uhvatiše i hrišćanskog mladića, kome beše ime Filosof. I mučiše ga mnogo. No pošto ga ne mogoše odvratiti od vere Hristove, odvedoše ga u jednu mirisnu baštu punu cveća, metnuše ga na divnu postelju, i mekim uzicama privezaše mu i ruke i noge za postelju. Onda se svi udaljiše, a kod njega pustiše jednu mladu devojku da bi ga zavela. Bestidna devojka ga grljaše i ljubljaše, pa čak, stidno je reći, stade tajne delove tela njegovog pipati, dražeći ga na prljavi greh. A šta uradi hrabri stradalnik, koji je tolike muke pre toga bio podneo za Gospoda Hrista? Videći da će ga sladostrašće sablazniti, i osećajući već u sebi strasne pokrete, on čvrsto stisnu zubima svoj jezik, pregriza ga, i ispljunu ga u lice razvratnici. Od silnih bolova strast utrnu u njemu, a lice i haljine nečiste devojke behu krvlju poprskani. I ona se toliko užasnu, da odmah pobeže od njega. I tako mladi i odlučni mučenik Hristov Filosof blagodaću Hristovom savlada sladostrašće. Potom sveti Filosof bi u svojim mladim godinama posečen mačem, oko 252. godine, i preseli se u Carstvo večne mladosti.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA JEVSEVIJA I HARALAMPIJA
 
Ovi Hristovi junaci postradaše za Gospoda u ognju u Nikomidiji.
 
Molitvama Svetih Tvojih, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas! Amin.
 
Na sv. Veliku Subotu
18. april (1. maj) 1948.
Man. sv. Ravanica
 


 
NAPOMENE:

  1. Ovaj sveti Apostol spominje se još 8. marta, 5. novembra sa Linom, Gajem i drugama od Sedamdesetorice, i 4. januara sa Sv. Sedamdesetoricom.
  2. Antonin Pij carovao od 138. do 161. godine.
  3. Kilikija i Kapadokija – oblasti u Maloj Aziji.
  4. Koman – grad u severoistočnom delu Male Azije, u pokrajini Pont.

Jedan komentar

  1. Slava Bogu na ovom sajtu i hvala svima koji su se potrudili da stave žitija svetih ovde. Sad možemo bilo gde da ih čitamo:). Jako radosna vest. Bilo bi dobro da neko prevede i ns Engleski.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *