NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA APRIL

ŽITIJA SVETIH ZA APRIL

 

ŽITIJA SVETIH
 
2. APRIL
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
TITA ČUDOTVORCA
 
Sveti i blaženi otac naš Tit od mladih godina zavole Hrista Gospoda i omrze svet sujetni. Toga radi ostavi svet, ode u manastir i primi anđelski obraz. Ne žaleći sebe, on Boga radi prohođaše tesni i pretužni put monaškog života. I toliko se predade smernosti i po-slušnosti, da ovim vrlinama prevaziđe ne samo brati-ju nego i sve ljude. Zatim po stade iguman i pastir slovesnih ovaca Hristovih. I imađaše prema svima toliku ljubav i krotost i samilost, da mu niko u ono vreme nije bio sličan u tome. Sačuvavši od mladosti čistotu duše i tela, on izgledaše kao anđeo Gospodnji. Zbog toga dobi od Boga dar čudotvorstva. U vreme ikonoborske jeresi pokaza se kao živi i nepokolebljivi stub Crkve Hristove. A kada se preseli ka Gospodu, ostavi mnogobrojne učenike i sapodvižnike svoje, taj živi obraz svoje vr-line i podvižničkog života. Upokojio se mirno u devetom veku.
 
STRADANJE SVETIH MUČENIKA BRABE AMFIJANA I EDESIJA
 
Sveti mučenici Amfijan i Edesije behu rođena braća, iz grada Patare u Likiji[1], od roditelja znamenitih no neznabožnih. Roditelji ih poslaše u Virit[2] radi izučenja svetskih nauka. Oni tamo provođahu dane svoje mladosti česno, krotko i celomudreno. I svi se divljahu njihovom besprekornom životu. Odbacujući naravi svojstvene mladićima, oni po mudrosti i čistoti života behu slični česnim starcima. Zbog toga i ne biše lišeni blagodati Božje: u njihovim srcima zasija svetlost poznanja istine, i oni stadoše uviđati laž neznaboštva i nazirati istinu hrišćanstva; i željahu da sve saznadu o istinitom Bogu – Gospodu našem Isusu Hristu, i da postanu sluge Njegove. Kad se iz Virita vratiše doma, oni zatekoše svoga roditelja kao starešinu grada Patare, i odanog neznaboštvu. Pa ne mogući živeti više sa neznabožnim roditeljima i srodnicima, oni tajno odbegoše od svojih, ostavivši Hrista radi roditelje i dom i imanje i sve slasti života. I vođeni Duhom Božjim oni dođoše u Kesariju Palestinsku. Tamo nađoše bogougodnog prezvitera hrišćanskog svetog Pamfila, koji potom postrada za Hrista (vidi 16 februar). I njemu se poveriše da ih nauči duhovnoj filosofiji. I on ih nauči svetoj veri, i upoznade sa svima hrišćanskim tajnama, pa ih prosveti svetim krštenjem. I oni življahu sa svojim učiteljem svetim Pamfilom poučavajući se zakonu Božjem dan i noć i upražnjavajući se u podvizima hrišćanskim.
U to vreme car Maksimin[3], vatreni neznabožac i mrzitelj istinitog Boga, stade ljuto goniti Crkvu Hristovu. I nastade velika smutnja na Istoku: hrišćane su ubijali na sve strane. Zbog toga su mnogi hrišćani napuštali svoje domove i gradove i krili se, a mnogi su se dobrovoljno predavali u ruke neznabošcima i iz ljubavi za Hrista primali mučenički podvig. Među ovim drugima beše sveti Amfijan. Ovaj hrabri junoša telom beše dvadeset godina star, a razumom i velikodušnošću stoletan. Kada u Kesariji, kao i po ostalim gradovima i pokrajinama, po carskom naređenju knezovi pozivahu građane da svaki poimence prinese žrtvu idolima u idolskim hramovima, zbog čega hrišćani behu u velikoj nevolji, hrabri Amfijan, ne govoreći nikome ništa, tajno izađe iz skrivališta gde se hrišćani behu sakrili, i ode u idolski hram u kome knez Urban baš tog časa prinošaše žrtvu idolima. Amfijan nebojažljivo priđe Urbanu, uhvati ga za desnu ruku, kojom ovaj držaše žrtvu, i viknu mu smelo sa nekom božanskom vlašću da odustane od služenja i žrtvoprinošenja mrtvim idolima i da pozna Boga istinoga.
Ovaj smeli podvig Amfijanov mnoge verne utvrdi u veri, a neverne, naročito samog kneza, silno razgnevi i razjari. Zato ga vojnici zgrabiše kao vuci ovcu, i nemilice tukoše po ustima i po licu i po celom telu, pa ga na zemlju baciše i nogama gaziše. Zatim ga u tamnicu vrgoše i u okove staviše.
Sutradan sveti Amfijan bi izveden na sud. Knez ga savetovaše da prinese žrtvu idolima, ali vojnik Hristov pokaza se nesavladljiv i nepobediv. Obesiše ga o drvo, i oštrim gvozdenim spravama celo mu telo sve do samih kostiju sastrugoše, pa ga gvozdenim štapovima tukoše po licu i po vratu i po grudima, i lice mu beše sve u ranama tako da ga niko od poznanika nije mogao poznati, i rebra mu behu sva polomljena. A on ne prestade u mukama gromko ispovedati ime Isusa Hrista, kao da u tuđem telu strada. Zatim mu pamukom, okvašenim u jeleju, noge zaviše pa zapališe, i stradalnik goreći topljaše se kao vosak. Ali ga ni ovo mučenje ne mogaše pobediti, nego on sa još više smelosti i gromkije slavljaše Hrista i izobličavaše i koraše neznabožačko bezbožje. Potom ga opet vrgoše u tamnicu.
Trećega dana, iako je sveti stradalnik jedva bio živ, mučitelji ga opet staviše na muke. Ali on ostade čvrst i nepokolebljiv u ispovedanju vere. Onda knez naredi da ga bace u more. I mučenika odvezoše nasred pučine, vezaše mu kamen o vrat, pa ga u more baciše. A more se tog časa uzburka, i zemlja se zatrese, i grad se uskoleba, i sve spopade silan strah, a talasi morski izneše telo mučenikovo na zemlju pred kapiju gradsku.
Tako postrada i skonča sveti mučenik Amfijan u petak, 2 aprila 306 godine.
Posle toga biše pohvatani i ostali hrišćani, i Edesije brat svetog Amfijana. Neki od njih biše odmah stavljeni na razne muke, i tako skončaše, a neke poslaše u bakarne rudnike u Palestinu. Među ovima beše i sveti Edesije. Posle pak nekog vremena bi Edesije odveden u Aleksandriju u Egipat. Jednom on vide u Aleksandriji kneza Jeroklea gde na trgu sudi hrišćanima svirepo i hrišćanske monahinje, celomudrene devojke i česne žene, razdaje najbestidnijim razvratnicima na poruganje. I ispuni se svesti Edesije revnošću, i pred svima polete na kneza, udari ga rukom po licu i obori na zemlju, grdeći bezbožnog sudiju za nepravedno suđenje. Zbog toga ga prisutni odmah dohvatiše , i na ljute muke staviše, pa u more utopiše, kao i njegovog brata svetog Amfijana.
I tako sveti Edesije sa svetim Amfijanom dobi venac pobede od Hrista Spasitelja našeg, kome slava sa Ocem i Svetim Duhom vavek, amin.
Postradaše oko 306 godine.
 
SPOMEN SVETOGA MUČENIKA POLIKARPA
 
Sveti Polikarp izobliči i nazva nenasitim psom kneza u Aleksandriji zato što proliva nevinu hrišćansku krv. Zbog toga bi stavljen na ljute muke, pa mu najzad glavu mačem otsekoše. Postrada u vreme cara Maksimijana[4].
 
SPOMEN SVETE DJEVE-MUČENICE TEODOSIJE (ili TEODORE)3[5]
 
SPOMEN PREPODOBNOG GRIGORIJA
 
Beše rodom iz krajeva Vitinije u Maloj Aziji, a odrastavši podvizavao se pored Nikomidijskog zaliva. Najpre je živeo u manastirskom opštežiću i naučio se svakom monaškom poslušanju i vrlini. Prošao kroz mnoga đavolska iskušenja i mnoge klevete, i od Boga dobio dar prozorljivosti i čudotvorstva. Upokojio se mirno u Gospodu 1240. godine[6].
 


 
NAPOMENE:

  1. Likija – pokrajina u Maloj Aziji.
  2. Virit ili Berit – finikijski grad, čuven u starini kao rasadnik prosvete i obrazovanosti. Sada Virit – Bejrut važan trgovački centar na istoku Sredozemnog mora (i prestonica države Libana).
  3. Car Maksimin Daka, carovao od 305. do 313. godine.
  4. Car Maksimijan Galerije upravljao Rimskom imperijom od 305. do 311. god.
  5. Izgleda da je ovo ista ona svetiteljka koja se slavi 29. maja (v. tamo opširnije).
  6. Njegovo opširnije žitije napisao je monah Josif Kalotet, a objavio ga Sv. Nikodim Svetogorac u „Neon Eklogion“.

2 komentar(a)

  1. Za divljenje je hrabrost i krotkost Svetog Stefana Permskog! Sveti Stefane moli Boga za mene kukavicu!

  2. Brate Damjane nisi ti kukavica nego ulicica. Umjesto da se pokajes za grehe svoje ti se krijes iza svog kukavicluka. Nije svakom dano da bude hrabri junak, ali svako moze da se pokaje za grehe svoje. Gospod je ostavio ljudima pokajanje za spasenje. Kroz pokajanje dolazi ne sam spasenje vec i hrabrost i druge bozanske vrline koje su potrebne danas ljudima isto kao u prvim hriscanskim vremenima. Zato ne placi nad sudbinom svojom sto si „kukavica“ jer cim priznajes jednu svoju manu ti se nalazis na putu Hristovom, na putu spasenja!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *