NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za april

Žitija Svetih za april

2. APRIL
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
TITA ČUDOTVORCA
 
Sveti i blaženi otac naš Tit od mladih godina zavole Hrista Gospoda i omrze svet sujetni. Toga radi ostavi svet, ode u manastir i primi anđelski obraz. Ne žaleći sebe, on Boga radi prohođaše tesni i pretužni put monaškog života. I toliko se predade smernosti i po-slušnosti, da ovim vrlinama prevaziđe ne samo brati-ju nego i sve ljude. Zatim po stade iguman i pastir slovesnih ovaca Hristovih. I imađaše prema svima toliku ljubav i krotost i samilost, da mu niko u ono vreme nije bio sličan u tome. Sačuvavši od mladosti čistotu duše i tela, on izgledaše kao anđeo Gospodnji. Zbog toga dobi od Boga dar čudotvorstva. U vreme ikonoborske jeresi pokaza se kao živi i nepokolebljivi stub Crkve Hristove. A kada se preseli ka Gospodu, ostavi mnogobrojne učenike i sapodvižnike svoje, taj živi obraz svoje vr-line i podvižničkog života. Upokojio se mirno u devetom veku.
 
STRADANJE SVETIH MUČENIKA BRABE AMFIJANA I EDESIJA
 
Sveti mučenici Amfijan i Edesije behu rođena braća, iz grada Patare u Likiji[1], od roditelja znamenitih no neznabožnih. Roditelji ih poslaše u Virit[2] radi izučenja svetskih nauka. Oni tamo provođahu dane svoje mladosti česno, krotko i celomudreno. I svi se divljahu njihovom besprekornom životu. Odbacujući naravi svojstvene mladićima, oni po mudrosti i čistoti života behu slični česnim starcima. Zbog toga i ne biše lišeni blagodati Božje: u njihovim srcima zasija svetlost poznanja istine, i oni stadoše uviđati laž neznaboštva i nazirati istinu hrišćanstva; i željahu da sve saznadu o istinitom Bogu – Gospodu našem Isusu Hristu, i da postanu sluge Njegove. Kad se iz Virita vratiše doma, oni zatekoše svoga roditelja kao starešinu grada Patare, i odanog neznaboštvu. Pa ne mogući živeti više sa neznabožnim roditeljima i srodnicima, oni tajno odbegoše od svojih, ostavivši Hrista radi roditelje i dom i imanje i sve slasti života. I vođeni Duhom Božjim oni dođoše u Kesariju Palestinsku. Tamo nađoše bogougodnog prezvitera hrišćanskog svetog Pamfila, koji potom postrada za Hrista (vidi 16. februar). I njemu se poveriše da ih nauči duhovnoj filosofiji. I on ih nauči svetoj veri, i upoznade sa svima hrišćanskim tajnama, pa ih prosveti svetim krštenjem. I oni življahu sa svojim učiteljem svetim Pamfilom poučavajući se zakonu Božjem dan i noć i upražnjavajući se u podvizima hrišćanskim.
U to vreme car Maksimin[3], vatreni neznabožac i mrzitelj istinitog Boga, stade ljuto goniti Crkvu Hristovu. I nastade velika smutnja na Istoku: hrišćane su ubijali na sve strane. Zbog toga su mnogi hrišćani napuštali svoje domove i gradove i krili se, a mnogi su se dobrovoljno predavali u ruke neznabošcima i iz ljubavi za Hrista primali mučenički podvig. Među ovim drugima beše sveti Amfijan. Ovaj hrabri junoša telom beše dvadeset godina star, a razumom i velikodušnošću stoletan. Kada u Kesariji, kao i po ostalim gradovima i pokrajinama, po carskom naređenju knezovi pozivahu građane da svaki poimence prinese žrtvu idolima u idolskim hramovima, zbog čega hrišćani behu u velikoj nevolji, hrabri Amfijan, ne govoreći nikome ništa, tajno izađe iz skrivališta gde se hrišćani behu sakrili, i ode u idolski hram u kome knez Urban baš tog časa prinošaše žrtvu idolima. Amfijan nebojažljivo priđe Urbanu, uhvati ga za desnu ruku, kojom ovaj držaše žrtvu, i viknu mu smelo sa nekom božanskom vlašću da odustane od služenja i žrtvoprinošenja mrtvim idolima i da pozna Boga istinoga.
Ovaj smeli podvig Amfijanov mnoge verne utvrdi u veri, a neverne, naročito samog kneza, silno razgnevi i razjari. Zato ga vojnici zgrabiše kao vuci ovcu, i nemilice tukoše po ustima i po licu i po celom telu, pa ga na zemlju baciše i nogama gaziše. Zatim ga u tamnicu vrgoše i u okove staviše.
Sutradan sveti Amfijan bi izveden na sud. Knez ga savetovaše da prinese žrtvu idolima, ali vojnik Hristov pokaza se nesavladljiv i nepobediv. Obesiše ga o drvo, i oštrim gvozdenim spravama celo mu telo sve do samih kostiju sastrugoše, pa ga gvozdenim štapovima tukoše po licu i po vratu i po grudima, i lice mu beše sve u ranama tako da ga niko od poznanika nije mogao poznati, i rebra mu behu sva polomljena. A on ne prestade u mukama gromko ispovedati ime Isusa Hrista, kao da u tuđem telu strada. Zatim mu pamukom, okvašenim u jeleju, noge zaviše pa zapališe, i stradalnik goreći topljaše se kao vosak. Ali ga ni ovo mučenje ne mogaše pobediti, nego on sa još više smelosti i gromkije slavljaše Hrista i izobličavaše i koraše neznabožačko bezbožje. Potom ga opet vrgoše u tamnicu.
Trećega dana, iako je sveti stradalnik jedva bio živ, mučitelji ga opet staviše na muke. Ali on ostade čvrst i nepokolebljiv u ispovedanju vere. Onda knez naredi da ga bace u more. I mučenika odvezoše nasred pučine, vezaše mu kamen o vrat, pa ga u more baciše. A more se tog časa uzburka, i zemlja se zatrese, i grad se uskoleba, i sve spopade silan strah, a talasi morski izneše telo mučenikovo na zemlju pred kapiju gradsku.
Tako postrada i skonča sveti mučenik Amfijan u petak, 2. aprila 306. godine.
Posle toga biše pohvatani i ostali hrišćani, i Edesije brat svetog Amfijana. Neki od njih biše odmah stavljeni na razne muke, i tako skončaše, a neke poslaše u bakarne rudnike u Palestinu. Među ovima beše i sveti Edesije. Posle pak nekog vremena bi Edesije odveden u Aleksandriju u Egipat. Jednom on vide u Aleksandriji kneza Jeroklea gde na trgu sudi hrišćanima svirepo i hrišćanske monahinje, celomudrene devojke i česne žene, razdaje najbestidnijim razvratnicima na poruganje. I ispuni se svesti Edesije revnošću, i pred svima polete na kneza, udari ga rukom po licu i obori na zemlju, grdeći bezbožnog sudiju za nepravedno suđenje. Zbog toga ga prisutni odmah dohvatiše , i na ljute muke staviše, pa u more utopiše, kao i njegovog brata svetog Amfijana.
I tako sveti Edesije sa svetim Amfijanom dobi venac pobede od Hrista Spasitelja našeg, kome slava sa Ocem i Svetim Duhom vavek, amin.
Postradaše oko 306. godine.
 
SPOMEN SVETOGA MUČENIKA POLIKARPA
 
Sveti Polikarp izobliči i nazva nenasitim psom kneza u Aleksandriji zato što proliva nevinu hrišćansku krv. Zbog toga bi stavljen na ljute muke, pa mu najzad glavu mačem otsekoše. Postrada u vreme cara Maksimijana[4].
 
SPOMEN SVETE DJEVE-MUČENICE TEODOSIJE (ili TEODORE)3[5]
 
SPOMEN PREPODOBNOG GRIGORIJA
 
Beše rodom iz krajeva Vitinije u Maloj Aziji, a odrastavši podvizavao se pored Nikomidijskog zaliva. Najpre je živeo u manastirskom opštežiću i naučio se svakom monaškom poslušanju i vrlini. Prošao kroz mnoga đavolska iskušenja i mnoge klevete, i od Boga dobio dar prozorljivosti i čudotvorstva. Upokojio se mirno u Gospodu 1240. godine[6].
 


 
NAPOMENE:
[1]Likija – pokrajina u Maloj Aziji.
[2]Virit ili Berit – finikijski grad, čuven u starini kao rasadnik prosvete i obrazovanosti. Sada Virit – Bejrut važan trgovački centar na istoku Sredozemnog mora (i prestonica države Libana).
[3]Car Maksimin Daka, carovao od 305. do 313. godine.
[4]Car Maksimijan Galerije upravljao Rimskom imperijom od 305. do 311. god.
[5]Izgleda da je ovo ista ona svetiteljka koja se slavi 29. maja (v. tamo opširnije).
[6]Njegovo opširnije žitije napisao je monah Josif Kalotet, a objavio ga Sv. Nikodim Svetogorac u „Neon Eklogion“.

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *