NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA APRIL

ŽITIJA SVETIH ZA APRIL

 

ŽITIJA SVETIH
 
24. APRIL
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
SAVE STRATILATA[1] i s njim sedamdeset vojnika
 
Hristov mučenik Sava življaše u Rimu u vreme cara rimskog Avrelijana[2], i imaše stratilatski, tojest vojvodski čin. Poreklom beše od Gotskog plemena.[3] Usrdan i veran sluga Nebeskog Cara, Gospoda našeg Isusa Hrista, on posećivaše hrišćane po tamnicama, služeći im svojim imanjem, i učvršćujući ih u trpljenju, i pobuđujući ih na neustrašive podvige. On beše tako uzvišen vrlinskim življenjem, da zbog velike čistote i podvižništva dobi od Boga vlast na duhovima nečistim, i izgonjaše ih iz ljudi. Kada bi optužen kod cara kao hrišćanin, i doveden preda nj na sud, on smelo ispovedi Gospoda Hrista, i baci pred cara svoj vojnički pojas odričući se ujedno i vojvodskog čina. I pokaza se gotov na sve muke za Hrista Gospoda.
Onda neustrašivi mučenik bi obešen i bijen, i svećama opaljivan, i u kazan pun kipeće smole bačen; ali čuvan nevidljivom silom Božjom on izađe iz kazana čitav i nepovređen. Kada takvo čudo videše, sedamdeset vojnika primiše veru Hristovu i veleglasno ispovediše Hrista. Po naredbi carevoj oni odmah biše posečeni, i primiše od Hrista vence mučeničke. A sveti Sava, bačen u tamnicu, udostoji se viđenja i okrepljenja: jer kad se u ponoći moljaše, javi mu se Gospod Hristos u velikoj svetlosti i slavi, krepeći ga da se ne boji nego da bude hrabar. I kad po drugi put bi izveden na sud, najpre pokušaše da ga raznim laskama pridobiju za idolopoklonstvo, pa ga zatim pretnjama i ljutim mukama primoravahu na idolopoklonstvo. Ali on ostade nepokolebljiv u veri. Zato bi osuđen na smrt potopljenjem u vodu. I bačen u reku duboku, gde predade dušu Bogu, 272. godine. I duša mu ode ka Gospodu, kome je veran ostao u mukama mnogim.
 
STRADANJE SVETIH MUČENIKA
EVSEVIJA, NEONA, LEONTIJA, LONGINA
i ostalih s njima
 
Nakon končine slavnog velikomučenika Georgija car Dioklecijan (284-305 g.) naredi da svi hrišćani širom carstva, a naročito oni koji se nalaze po tamnicama zbog mučeništva i čudesa svetog Georgija, prinesu žrtve bogovima, pa oni koji to učine da se puste na slobodu, a one koji se ne pokore, nemilosrdno mučiti i onda poubijati.
U to vreme behu u tamnici ovi sveti mučenici: Evsevije, Neon, Leontije, Longin i ostali s njima do četrdeset. Jer oni, videvši čudesa svetog Georgija, poverovaše u Hrista i smelo Ga pred svima ispovediše kao Boga i Gospoda. Zbog toga biše pohvatani, okovani i u tamnicu zatvoreni. A kad ih izvedoše na sud pred mučitelja, oni se ne odrekoše Gospoda Hrista, i bogove neznabožačke izružiše. Zato ih obnažiše, rastegoše, biše, o drvo obesiše i strugaše dok im meso ne popada na zemlju i utroba im se ne prosu. Najzad im otsekoše svete glave; i skončavši tako, dobiše carstvo nebesko.
 
SPOMEN PREPODOBNE MAJKE NAŠE JELISAVETE ČUDOTVORKE
 
Blažena Jelisaveta bi od utrobe materine izabrana za službu Hristu Bogu. Jer njeno rođenje bi po božanskom otkrivenju njenoj materi, kojim je unapred obaveštena da će roditi devojčicu koja će biti izabrani sasud Svetoga Duha. U ranoj mladosti stupi Jelisaveta u monaštvo u manastiru svetog Kozme i Damjana u Carigradu, koga podiže pobožni car Justin (518-527 g.) i sva se predade na službu Bogu. Smatrajući sebe nevestom besmrtnog ženika Hrista, ona Mu je služila u anđelskom činu sa devojkama inokinjama, postom i trudovima moreći telo svoje. Zbog toga dobi od Gospoda dar da isceljuje ne samo telesne bolesti već i duševne: jer molitvom ona isceljivaše svaku telesnu bolest po ljudima, a rečima i bogonadahnutim poukama lečaše duše ljudske, upućujući ih na pokajanje i na svaku vrlinu. Nosila je samo jednu haljinu od oštre dlake, i telo joj se smrzavaše od mraza, ali joj duh svagda goraše plamenom božanske ljubavi.
Kada bi postavljena za igumaniju, prepodobna Jelisaveta pokaza velike podvige brinući se o spasenju sestara; uzdržanje njeno beše neizmerno; mnoge godine provede ne jedući hleba već samo zelje i voće; za života svog nikada ne okusi ni jeleja ni vina; mnogo puta postila je, kao veliki Mojsije, po četrdeset dana, ne jedući ništa. Podražavajući carinikovo smirenje, ona tri godine ne podiže k nebu svoje telesne oči, dok je duševnim očima stalno gledala ka živom Bogu na visinama, sozercavajući bogomislijem Njega na prestolu visokom i preuzvišenom, opkoljenog Serafimima. Um se njen nije bavio zemaljskim stvarima. A kada je po običaju svom uznosila nasamo ponoćne molitve, nju je svu obasjavala i prosvetljavala nebeska svetlost.
Prepodobna Jelisaveta činila je i čuda: Molitvom svojom ona umrtvi ogromnu i strašnu zmiju; isceli ženu jednu koja je mnogo godina bolovala od tečenja krvi; izgonila je iz ljudi nečiste duhove; i mnoga druga čudesa tvorila, ne samo za života već i posle smrti, jer po blaženoj končini njenoj (u 6. veku) čudotvoraše grob njen, isceljujući od raznih bolesti. „Usto i prah uzet od moštiju njenih, darova slepima prozrenje, da bi se slavio zbog nje Hristos Bog naš, proslavljen u svetiteljima Svojim.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG TOME JURODIVOG
 
Sveti Toma je inokovao u jednom manastiru u Kelesiriji. Poslom manastirskim odlazio je u Antiohiju, jer je tamo bilo manastirsko imanje, a i nabavljao je potrebne stvari za manastir. Kad god je dolazio u grad, Toma se pravio lud Hrista radi. Neki Anastasije ne hte mu dati traženu milostinju za manastir nego mu udari šamar. Prisutni ljudi stadoše s gnevom negodovati na Anastasija što ošamari starca. A blaženi Toma proročki im reče: Otsad niti ću ja što primiti od Anastasija, niti će mi Anastasije moći što dati.
I zbi se proroštvo svetog inoka: Anastasije umre posle jednog dana, a blaženi Toma vraćajući se u manastir svrnu na počinak u bolnicu kraj crkve svete Efimije i predgrađu Dafna, i tu se razbole i pređe u besmrtni život. I bi pogreben na mestu gde se stranci pogrebuju. Sutradan pak u dva časa po podne pogreboše iznad starca Tome neku ženu strankinju koja beše umrla. No u šest sati po podne zemlja izbaci ženu. I svi se veoma začudiše tome. Ali opet iste večeri pogreboše tu istu ženu u isti grob, no drugog dana nađoše je opet izbačenu iz groba, pa je onda uzeše i pogreboše na drugom mestu. A kada prođe nekoliko dana, opet bi pogrebena neka druga žena iznad ave Tome, jer žitelji toga mesta ne razumeše, da sveti starac koji počiva u Gospodu ne trpi da žena bude pogrebena iznad njega. No kad zemlja izbaci i tu ženu, onda razumeše da sveti starac ne želi da ma ko bude sahranjen iznad njegovih moštiju.
Tada izvestiše o tome patrijarha Domna.[4] On naredi da svi građani izađu u Dafnu sa svećama i pesmama, da odatle prenesu u grad mošti svetiteljeve, i polože ih u grobnici u kojoj su ležala mnoga tela svetih mučenika. I nad svetiteljevim moštima podigoše crkvicu. I bivahu mnoga isceljenja od moštiju prepodobnoga. I molitvama njegovim prestade pomor u Antiohiji, zbog čega Antiohijani odrediše da svake godine njegov praznik svečano proslavljaju, hvaleći Hrista Boga, kome slava vavek, amin.
Prestavi se sveti Toma u Dafni, predgrađu Antiohije, u vreme patrijarha Domna.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA PASIKRATA i VALENTIONA
 
Ovi sveti mučenici behu poreklom Sloveni, iz Dorostola u Miziji (na Balkanu). Behu vojnici za vreme vladavine igemona Avzalana. Ne hoteći da prinesu žrtve mrtvim idolima, jer behu hrišćani, biše mučeni za Hrista i najzad pogubljeni u trećem veku.
 
STRADANJE SVETOG NOVOMUČENIKA DUKE
 
Sveti Duka beše rodom sa ostrva Mitilene (u Jegejskom moru). Beše mlad, vrlo lep, celomudren, i neprijatelj telesnih naslada. Pošto beše odličan krojač, mnoge age i velmože pozivahu Duku da im šije odelo. Zbog toga on odlažaše u mnoge velikaške kuće. No dogodi se da se u njega zaljubi jedna velika gospođa, visokog porekla i dostojanstva. Da bi pridobila Duku, ona mu stade najpre davati poklone, zatim mu govoraše reči ljubavne, zavodničke, demonske. Ali Duka, čist dušom i telom, zaprepasti se od ovakvih nepristojnih reči, jer se nije nadao da od takve gospođe čuje tako nešto. On se na sve to samo prekrsti, i pobeže, i više nije odlazio u tu kuću, ugledajući se na divnog celomudrenog Josifa. A ta gospođa, videći da Duka više ne dolazi njihovoj kući, posla po njega i pozva ga, ali Duka ne ode. Tada ona sama ode u njegovu radnju, i reče mu: Čuj me, mladiću, dođi u moj saraj, i nikoga se ne boj. Moj muž je na putu. A ako hoćeš da se odrekneš svoje vere, ja ću te uzeti za muža. Ako pak ne želiš da mi budeš muž, ja ću te načiniti prvim u mojoj palati. Nećeš li da se poturčiš. ti ostani hrišćanin, samo dođi kod mene.
To i mnoge druge slične stvari reče Duki ova nova Egipćanka. Najzad mu kaza: Ako me ne poslušaš, onda znaj, izgubićeš život. – Rekavši to ona ode. A mladi Duka, imajući u srcu svom božansku ljubav Gospoda našeg Isusa Hrista, ni u šta ne uračuna ni laske ni zastrašivanja ove razbludnice, n više ne ode u njenu palatu. Međutim ona ponovo posla po njega, pozivajući ga da joj dođe. I kad najzad uvide da Duka neće da se odazove njenoj želji, ona se strahovito razjari, i reši da ga pogubi, da ga ne bi gledala više i žudela za njim. Zato prokletnica ode k veziru, i prestavi mu stvar sasvim obrnuto Imam, govoraše ona veziru, jednog krojača koji šije haljine za moju palatu, i ja ga pozvah da mu dam da sašije neke haljine. On dođe, i reče mi nepristojne i bezobrazne reči, koje od stida ne smem da izgovorim. Zato ga ja izbih, i on pobeže. Sada se on nalazi u svojoj radnji; i ja želim da ga pogubiš. – Vezir joj obeća da će joj ispuniti želju, makar on bio i visokog roda. I odmah posla subašu, te dovedoše Duku. Vezir upita gospođu: Šta predlažeš da mu uradim? Ona odgovori: Ako se poturči, ostavi ga u životu. Ako pak neće, ti ga obesi.
Vezir najpre blago i krotko nagovaraše Duku da se poturči, obećavajući mu mnoga blaga i velike počasti. No kad vide da Duka za sve to neće ni da čuje, on naredi te Duku žestoko i dugo mučiše. Međutim Duka ostade čvrst i nepokolebljiv. Uvidevši da Duka nipošto neće da se poturči, vezir naredi te Duku živog oderaše, pa mu kožu u more baciše, a njega obesiše. I tako blaženi Duka skonča, i dobi venac mučeništva, i uziđe na nebo među svete Mučenike, da zajedno sa njima večito slavi Gospoda našeg Isusa Hrista, kome čast i slava i poklonjenje, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.[5]
 
STRADANJE SVETOG NOVOMUČENIKA NIKOLAJA[6]
 
Novomučenik Hristov beše na službi kod jednog age, u koga otac njegov beše nadzornik imanja. Jednom Nikolaj ode u Magneziju, noseći na nogama tursku obuću. U Magneziji ga zbog toga izvedoše na sud. Sudija zahtevaše od njega da se poturči, pošto nosi tursku obuću. Nikolaj ne hte ni da čuje. Zato ga sudija izbi, što mučenik s radošću otrpe. Posle toga sudija mu po drugi put stade predlagati, i to blago i krotko, da se poturči, ako želi da ga više ne stavlja na muke. A mučenik, hrabrije nego prvi put, odgovori sudiji: Znaj, sudijo, nemoguće je da se ja odreknem vere svoje, pa me ti ne samo motkama tukao, nego me i na najužasniju smrt predao.
Tada sudija, besan od gnjeva, naredi te mučenika još strahovitije tukoše. I posle toga mu stade obećavati velika zvanja i mnoge darove. No mučenik Hristov, iako vrlo mlad, ne žaleći što će ostaviti roditelje, braću i verenicu, postupi kao da je iznad tela i krvi, i neustrašivo reče sudiji: Pred mojim očima je smrt, sudijo, ali se ja neću odreći vere svoje, i nema muke kojom me ti možeš primorati da se ja ikada odreknem svoje vere.
Čuvši to, sudija po treći put naredi da mučenika bezdušno biju. Posle toga sudija opet pokuša na razne vešte i lukave načine da mučenika privoli da se poturči. Na to mučenik što je mogao glasnije uzviknu: Nemoguće je da se ja ikada odreknem Hrista Gospoda mog.
Videći čvrstu i nepokolebljivu veru mučenikovu, zveropodobni sudija naredi te po četvrti put žestoko biše mučenika, najpre po leđima; zatim ga okrenuše, i nemilosrdno tukoše po stomaku, tako da blaženi stradalnik beše polumrtav. I takvog ga baciše u jednu teskobnu i mračnu tamnicu. U tamnici, kada dođe k sebi, sveti mučenik od sve duše blagodaraše Gospodu što ga udostoji stradati za sveto ime Njegovo. I posle tri dana blaženi hristoljubac predade svetu dušu svoju u ruke Bogu, od koga dobi neuvenljivi i blistavi venac mučeništva. I sada sa svetim Mučenicima večito slavi jedinog istinitog Boga i Gospoda Isusa Hrista, koji molitvama svetog novomučenika Nikolaja neka i nas udostoji svog Carstva nebeskog. Amin.[7]
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
SAVE PEČERSKOG
 
Prepodobni otac Sava podvizavao se u Pečerskom manastiru, po svoj verovatnosti, u početku trinaestog veka. Mošti mu počivaju u Antonijevim pešterama u Kijevu.[8]
 


 
NAPOMENE:

  1. Ovaj sveti mučenik Sava Stratilat, poreklom Got, nije isto lice sa sv. mučenikom Savom Gotskim, koji se spominje 15. aprila, i koji se u Sinaksarima takođe naziva Stratilat. – Stradanje sv. Save Stratilata izdali su u grčkom originalu Bolandisti, po Patmoskom rukopisu 254 iz 10. veka (Analecta Bollandiana, 72, 1954).
  2. Avrelijan carovao od 270 do 275 godine.
  3. Goti su germansko pleme, koje se od reke Visle spustilo preko Kar-pata na Dunav. Goti su se podelili na Ostrogote i Vizigote.
  4. Patrijarh Domn II upravljao Antiohijskom patrijaršijom od 546. do 561. godine.
  5. Sveti Duka postrada u Carigradu 1564. godine.
  6. U nekim Sinaksarima se netačno navodi ime ovog novomučenika: Georgije. Kao što pokazuje i sam sv. Nikodim Svetogorac, koji mu i opisa život i stradanje (u „Neon Martirologion“), on se zvao Nikolaj.
  7. Sveti Georgije postrada u Magneziji 1776 godine.
  8. Ovaj prepodobni se negde još spominje i 27. avgusta i 21. septembra.

2 komentar(a)

  1. Za divljenje je hrabrost i krotkost Svetog Stefana Permskog! Sveti Stefane moli Boga za mene kukavicu!

  2. Brate Damjane nisi ti kukavica nego ulicica. Umjesto da se pokajes za grehe svoje ti se krijes iza svog kukavicluka. Nije svakom dano da bude hrabri junak, ali svako moze da se pokaje za grehe svoje. Gospod je ostavio ljudima pokajanje za spasenje. Kroz pokajanje dolazi ne sam spasenje vec i hrabrost i druge bozanske vrline koje su potrebne danas ljudima isto kao u prvim hriscanskim vremenima. Zato ne placi nad sudbinom svojom sto si „kukavica“ jer cim priznajes jednu svoju manu ti se nalazis na putu Hristovom, na putu spasenja!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *