NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA APRIL

ŽITIJA SVETIH ZA APRIL

 

ŽITIJA SVETIH
 
15. APRIL
 
SPOMEN SVETIH APOSTOLA
ARISTARHA, PUDA i TROFIMA
iz svete Sedamdesetorice
 
Sveti Aristarh, koga pominju Dela Apostolska (19, 29) i sveti apostol Pavle (Kol. 4, 10; Filim. 23), bi episkop u Apamiji Siriskoj. On se slavi još i 4. januara, zajedno sa svih svetih Sedamdeset Apostola i 27. septembra sa apostolima Markom i Zinonom. Sveti Pud, koga spominje sveti apostol Pavle (2 Tm. 4, 21), bio je ugledan građanin rimski. Dom Pudov u Rimu bio je najpre utočište vrhovnim apostolima, Petru i Pavlu, a posle se obratio u crkvu, nazvanu Pastirska. Priča se da je u njoj sam sveti Petar činodejstvovao.
Sveti Trofim, koga spominju Dela Apostolska (20, 4) i sveti apostol Pavle (2 Tm. 4, 20), bio je iz Azije, iz Efesa (D. Ap.21, 29), i pratio je apostola Pavla na njegovom jevanđelskom putu.
Za vreme Neronova[1] gonjenja, kada apostol Pavle bi posečen, posečeni behu i sva tri ova slavna apostola[2].
Njihov zajednički spomen praznuje se još i 4. januara, zajedno sa svetom Sedamdesetoricom.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
LEONIDA.
episkopa Atinskog
 
Sveti Leonid beše episkop grada Atine u prvim vekovima. Upokojio se u miru[3].
 
STRADANJE SVETOG MUČENIKA SAVE GOTSKOG
 
Božja Crkva koja je u Gotskoj strani[4], crkvi Božjoj koja je u Kapadokiji i svima hrišćanima vaseljenske Crkve koji obitavaju među svima narodima u svetu: milost, mir i ljubav Boga Oca i Gospoda našeg Isusa Hrista da vam se umnoži! – Tako se počinje poslanica Gotske Crkve Kapadokijskoj crkvi[5], u kojoj se opisuje ovo što sleduje. – Reči svetog apostola Petra: U svakom narodu koji se boji Boga i tvori pravdu mio je Njemu (D. A. 10, 35), sada se tačno ostvariše na svetom Savi, koji je mučenik Boga i Spasa našeg Isusa Hrista. Jer Got po rođenju, i živeći u Gotskoj strani usred roda nevaljalog i razvraćenog, on toliko podražavaše svete ljude i s njima se potpuno držaše Hristovih vrlina da zablista u svetu kao zvezda. Još od mladosti on zavole zakon Gospodnji, i oseti da je svecela vrlina ovo:poznanjem Sina Božjeg dostići u čoveka savršena. Znajući da onima koji ljube Boga sve ide na dobro (Rim. 8, 28), on je junački vojevao protivu vraga, i uzdigao se iznad ovog sujetnog sveta, i imao mir ljubavi sa svima, i tako se udostojio višnjega zvanja i stekao večnu nagradu. Pošto sveti mučenik skonča u Gospodu, mi odlučismo da radi uspomene na njega i radi koristi blagočestivih ljudi opišemo njegova preslavna dela.
Beše Sava pravoveran, pobožan, u svakom pravednom delu poslušan, krotak, prost u govoru ali ne u razumu, sa svima u miru, istinoljubiv, ućutkivač idolopoklonika, smiren bez imalo gordosti, pokoran svima, ćutljiv, ne drzak na reči, gotov na svako dobro delo. Pojao je u crkvi, i veoma se starao o njoj. Prezirao je imanje i bogaćenje; bio zadovoljan najnužnijim; trezven, u svemu uzdržljiv, sa ženama se nije družio. Svaki dan je bio revnosan u molitvama i pošćenju, tuđ taštini. Sve je potsticao na bogougodni život; sam je ispunjavao ono što pripada dužnosti i vrlini, a izbegavao sve što je suprotno dobrim delima; bio je pun vere koja ljubavlju dela, i nikada nije prestajao slobodno govoriti u Gospodu. I pre no što se ovenča mučeništvom za veru, on se mnogo puta pokaza kao silan zatočnik pravog blagočešća. Jer kada gotski knezovi i sudije stadoše goniti hrišćane i primoravati ih da jedu od idolskih žrtava, pa im i nežrtveno meso podmetahu kao žrtveno, sveti Sava ne hte da okusi ni jedno ni drugo, opominjući se reči svetog apostola: Ako li vam ko reče: ovo je idolska žrtva, ne jedite (1 Kor. 10, 28). Štaviše, on zađe među narod, i svedočaše svima govoreći: Ko jede od takvoga mesa, ne može biti hrišćanin. Savetujući tako ljude, on ih čuvaše da ne padnu u zamku đavolju. Zbog toga neznabošci rešiše, te svetog Savu iz dela njegovog prognaše, ali ga kasnije opet pozvaše.
Potom, kada opet nasta gonjenje na hrišćane, neki knez gotski dođe u selo, gde življaše blagočestivi Sava, i upita seljake, da li u njihovom selu ima hrišćana. Oni ga sa zakletvom uveravahu, da nema nijednoga. Tada Sava stade pred kneza i narod, i reče: Neka se niko ne zaklinje za mene, ja sam hrišćanin. Knez upita seljake: Šta ima ovaj hrišćanin od imanja? Oni mu odgovoriše: Ništa drugo nema osim tog odela na sebi. – Videći ga knez bedna i siromašna, pusti ga s mirom govoreći: Taj niti može što koristiti niti naškoditi.
Posle nemog vremena neznabošci opet stadoše goniti hrišćane. Pošto se približavaše Uskrs, blaženi Sava reši da ide u drugo selo kod hrišćanskog sveštenika Gutika, da zajedno s njim praznuje sveto Vaskrsenje Hristovo. I kada beše na putu, javi mu se visok čovek, svetla izgleda, i reče mu: Vrati se u svoje selo k svešteniku Sansalu. Sava odgovori: Njega nema kod kuće, pobegao je od gonjenja u Grčku. – Sveti Sava nije znao da se sveštenik Sansal već bio vratio kući zbog Uskrsa. – I produži blaženi Sava svoj put ka svešteniku Gutiku. Dan beše vedar, ali se iznenada naoblači, i pade tako veliki sneg, da Sava nije mogao produžiti svoj put. Videći u tome Božji prst, on se vrati blagodareći Boga. U selu zateče sveštenika Sansala, čemu se veoma obradova, i ispriča mu šta mu se dogodi na putu. I zajedno otpraznovaše svetli praznik Hristova Vaskrsenja.
Čuše to neznabošci, pa treće noći, predvođeni sinom kneza Rotesta Ataridom, napadoše iznenada na dom sveštenika Sansala, uhvatiše ga, isto tako i Savu naga iz postelje digoše, i obojicu vezaše. Sansala na kola baciše, a Savu gologa po trnju vukoše, pa bijući ga nemilosrdno bičevima i štapovima u grad ih svoj doteraše. Ali ta bezdušnost njihova obelodani trpljenje i veru pravednog čoveka. A kad svanu, hvaljaše se blaženi Sava Gospodom svojim govoreći goniteljima ovako: Ne goniste li me i ne vukoste li me gola i bosa po trnju? Pogledajte me sada: nigde rane na nogama mojim, niti traga od bijenja vašeg na telu mom! A kad oni to videše, začudiše se. Onda uzeše jednu gredu, rasprostrše mu ruke po njoj i vezaše, pa drugu gredu za koju mu vezaše noge, zatim ga potrbuške na zemlju baciše i rastegoše, i celog dana do duboko u noć tukoše i ismevaše. A kad mučitelji pospaše, dođe neka žena i odreši svetitelja od greda. I kad svanu, Atarid naredi da mu vežu ruke i privežu za drvo. Isto to uradiše i sa sveštenikom Sansalom. I posle kratkog vremena Atarid posla neke neznabošce sa idoložrtvenim mesom k svešteniku i Savi, i rekoše im: Ovako vam poručuje veliki Atarid: jedite od ovoga mesa, pa ćete tako izbaviti duše svoje od smrti. Sveštenik Sansal im odgovori: Nećemo okusiti, jer nama ne priliči da jedemo od ove demonske pogani, nego molimo Atarida da nas raspne, ili da nas kojom drugom smrću umori. A blaženi Sava ih upita: Ko posla ovo? Oni odgovriše: Gospodar Atarid. Svetitelj na to reče: Jedan je Gospodar – Bog koji je na nebesima. Ovo meso je pogano i pogubno kao i sam Atarid koji nam ga posla.
Kada to svetitelj reče, jedan Ataridov sluga se razgnevi, pa baci koplje na svetitelja, i tako ga silno udari u grudi da su svi prisutni mislili da će odmah umreti. Ali, čuvan Božjim promislom, mučenik ne zadobi ranu niti oseati bol, i reče onome koji ga udari: Ti smatraš da si me svojim kopljem ranio, a ja taj udarac osetih ne drukče nego kao da si me udario kudeljkom vune.
Kada to doznade Atarid, on naredi da pogube svetog mučenika Savu. Nečestivi vojnici onda ostaviše sveštenika Sansala vezana, pa dohvatiše Savu i povedoše na reku Musiju, da ga tamo utope. Sveti mučenik, ljubeći bližnjeg svog kao sebe samog, upita vojnike koji su ga vodili: Šta sagreši sveštenik, te ga ne povedoste sa mnom na smrt? Oni mu odgovoriše: Nije tvoje da to znaš. A on, ispunivši se radošću Svetoga Duha, uzviknu: Blagosloven si, Bože, i proslavljeno je ime Sina Tvog vavek, amin. Atarid sam sebe predade smrti i večnoj pogibli, a mene posla u život večni. Jer tako bi volja Tvoja, Gospode Bože naš!
I tako svetitelj, vođen na smrt , ne prestajaše hvaliti i blagodariti Boga, smatrajući da stradanja sadašnjega vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se javiti (sr. Rm. 8, 18). A vojnici govorhu između sebe: Zašto ne pustimo ovog nevinog čoveka? Ali sveti Sava im reče: Zašto gluposti govorite, i ne izvršujete ono što vam je naređeno? Ja vidim ono što vi ne možete da vidite: evo stoje sveti Anđeli koji su došli da sa slavom uzmu dušu moju. -Utom dođoše do reke; vojnici vezaše svetom mučeniku kamen o vrat, baciše ga u vodu i utopiše. Tako sveti Sava završi podvig svoj, sačuvavši do kraja čistu svetu veru. Požive sveti Sava trideset i osam godina, a ovenča se mučeništvom dvanaestog aprila 372. godine.
Zatim ubice izvukoše iz vode telo mučenikovo, i ostaviše ga na obali nepogrebeno. Ali se ni zveri ni ptice ne dotakoše svetog tela njegovog, nego ga pobožna braća sakriše.
 


 
NAPOMENE:

  1. Car rimski Neron carovao od 54 do 68 god.; bio jedan od najsvirepijih gonitelja hrišćana.
  2. Po nekima pak, sv. Apostol Aristarh se upokojio u miru (v. S. Evstradijadis, Agaologaon tis Ortodoksu Eklisias, Atina 1960, s. 54).
  3. Mnogi istoričari, među njima i ep. Atinski Mihail III Akominat – Honijat (1182-1222 g.), smatraju Sv. Leonida za sveštenomučenika, i zato ga poistovećuju sa sv. mučenikom Leonidom, koji se spominje 16. aprila. Međutim, drevni Sinaksari kazuju da se sv. Leonid, ep. Atinski, upokojio u miru.
  4. Goti – narod germanskog plemena, najpre živeli pored reke Visle, pa se zatim naselili pored Dunava. Među Gotima se početkom četvrtoga veka stalo širiti hrišćanstvo. Prvi propovednik i nasaditelj hrišćanstva bio je episkop gotski Ulfila ili Vulfila.
  5. Tu poslanicu napisao je Asholije, episkop Solunski, i Saran, vojskovođa Skita na Dunavu, rodom Kapadokijanin. Poslanica je napisana oko 374. godine povodom upućivanja moštiju svetog mučenika Save iz Gotije u Kapadokiju. Poglavarem Crkve kapadokijske u to vreme bio je Sveti Vasilije Veliki. Dobivši svete mošti i poslanicu, Sveti Vasilije je uputio pošiljaocima zahvalna pisma, koja su sačuvana u njegovim delima (to su Pisma Sv. Vasilija Velikog 165 i 155). – Grčki original ove poslanice Gotske Crkve izdali su Bolanlisti, u Acta Sanctorum za april (1675 g.) i u Analecta Bollandiana 31 (1912 g.).

2 komentar(a)

  1. Za divljenje je hrabrost i krotkost Svetog Stefana Permskog! Sveti Stefane moli Boga za mene kukavicu!

  2. Brate Damjane nisi ti kukavica nego ulicica. Umjesto da se pokajes za grehe svoje ti se krijes iza svog kukavicluka. Nije svakom dano da bude hrabri junak, ali svako moze da se pokaje za grehe svoje. Gospod je ostavio ljudima pokajanje za spasenje. Kroz pokajanje dolazi ne sam spasenje vec i hrabrost i druge bozanske vrline koje su potrebne danas ljudima isto kao u prvim hriscanskim vremenima. Zato ne placi nad sudbinom svojom sto si „kukavica“ jer cim priznajes jednu svoju manu ti se nalazis na putu Hristovom, na putu spasenja!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *