NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za mart

Žitija Svetih za mart

3. MART

STRADANJE SVETIH MUČENIKA
EVTROPIJA, KLEONIKA I VASILISKA

POSLE stradanja i mučeničke končine svetog velikomučenika Teodora Tirona[1] u gradu Amasiji ostaše u tamnici za Hrista njegovi saborci i prisni drugovi: Evtropije, Kleonik i Vasilisk, koji mu beše i rođak. Carski namesnik Publije, koji je mučio svetog Teodora, poražen gnevom Božjim pogibe. Na njegovo mesto dođe Asklipiodot, rodom iz Frigije, po naravi ljut i umom bezbožan. On mnoga zla činjaše hrišćanima, jer mu car Maksimilijan[2] beše dao vlast nad hrišćanima: da ih primorava na idolske žrtve, a nepokorne da ljutim mukama pogubljuje. Dogovarajući se u sudnici sa svojim savetnicima, namesnik Asklipiodot dozva knjigočuvara Evlasija i naredi mu da pročita pređašnje sudske procese. A kada je čitano stradanje Teodora Tirona, svi se divljahu trpljenju njegovom. I upita namesnik Evlasija: Gde je družina Teodorova, koja se pominje u zapisniku? Evlasije odgovori: U tamnici sa ostalim sužnjima.
Potom carski namesnik vide svetim Teodorom spaljeno idolište odvratne boginje njihove Junone, nazivane majkom bogova, i riknu kao lav na preostalu družinu Teodorovu, i naredi da mu vojnici odmah dovedu iz tamnice svete mučenike: Evtropija, Kleonika i Vasiliska. Evtropije i Kleonik behu rođena braća, rodom iz Kapadokije, a Vasilisk rođak svetog Teodora, rođen u Amasiji. No sva trojica po bratskoj ljubavi behu kao rođena braća. Došavši k tamnici, vojnici rekoše tamničkom stražaru: Daj nam družinu Teodorovu. Ovaj uđe unutra i reče k svetima: Hajdete, dođe vaše vreme, koje ste dan i noć žudno očekivali, jer evo namesnik vas zove. No molim vas, ne zaboravite mene u vašem dobrom ispovedanju vere. A ovo im reče tamnički stražar, jer ih je posmatrao dan i noć gde se mole Bogu, i gledao čudesa Božja koja su se zbivala, i viđao neiskazanu svetlost kako ih obasjava, i tamnicu kako se mnogo puta sama otvara, i verova da je Gospod s njima. I svetitelji s radošću pođoše, dok ostali sužnji plakahu što se lišavaju društva svetih mučenika. A sveti Evtropije im reče: Braćo moja, ne plačite, jer ćemo se opet videti. Nego se molite Gospodu našem Isusu Hristu da nam da, da mučenički postradamo za Njega, i da nestane neznabožačkog demonovanja, i da se vaseljena ispuni blagodati Gospodnje.
Pošto tako utešiše sužnje, svetitelji iziđoše s vojnicima. I idući putem sveti Evtropije pevaše: Kako je lepo, i kako je divno, kad sva braća žive zajedno! (Ps. 132, 1). I bi mu glas s neba, govoreći: Neću te odvojiti od braće tvoje, dok ne dođete k Teodoru i otpočinete u naručju patrijarhovu u svetlosti živih. – A beše Evtropije licem veoma lep, i u reči vrlo mudar. I kad sveti mučenici stigoše, i stupiše svetla lica pred carskog namesnika, ovaj ih upita: Zašto vam lica nisu tužna? Lica su vam tako svetla, kao da ste se svaki dan veselili, a ne dugo vreme tamnovali. Odgovori mu blaženi Evtropije: Vaistinu, namesniče, svakodnevno nas uveseljava Hristos naš posećujući nas blagodaću Svojom. I zbiva se na nama Pismo: Kad je srce veselo, lice cveta (Prič. 15, 13). Upita ga namesnik: Kako ti je ime? Svetitelj odgovori: Glavno mi je ime hrišćanin, a roditelji su me nazvali Evtropije. A namesnik, laskajući mu, reče: Vidim da si zaista plemenit i vaspitan, i, kako mi izgleda, mnogo si godina izučavao mudrost. Svetitelj odgovori: Duhovnoj mudrosti naučih se od Gospoda mog Isusa Hrista, u koga se uzdam da me i sada može učiniti mudra u odgovorima na vaša pitanja.
Namesnik reče: Poslušaj me, Evtropije, i usavetuj svoje drugove da se pokore carskoj naredbi i prinesu bogovima žrtvu. A ja ću za tebe pisati carevima i oni će te postaviti za vojvodu, i daće ti na upravu ovu pokrajinu, i poštovaće te kao kneza pokrajine, i obasuće te mnogim bogatstvima, i sama će ti stvarnost zaista pokazati da je dobro poslušati careve i pokoriti se njihovoj naredbi. Ako pak ove reči moje ne poslušaš, onda ću telo tvoje na komade iskidati, psima i zverovima kao hranu baciti, a ostatak kostiju tvojih ognjem spaliti, i prah u vodu prosuti. I nemoj misliti da će hrišćani telo tvoje uzeti i mirom ga kao sveto namazati. Pokori se dakle, i prinesi bogovima žrtvu, ili bar reci pred narodom da se pokoravaš i da hoćeš da im prineseš žrtvu. Jer svi u tebe gledaju, motreći na tvoju konačnu odluku. Ne odvraćaj od bogova one koji žele da im prinesu žrtvu, da ne navučeš na sebe bedu, kada tebe i one s tobom stanu stavljati na sramne i ljute muke.
Sveti Evtropije odgovori namesniku: Prestani sa takvim budalaštinama, ludače, sine đavolji, nasledniče geene! Prestani sa obmanjivanjem slugu Božjih, neprijatelju Božji, prognani od večnih blaga, lišeni rajskog ploda, večni sužnju ada preispodnjeg! Prestani sa govorenjem gluposti, smrade, gnoju, zide i smetnjo dobrim delima, nastavniče i načalniče prelesti! I prosto ne znam šta bih ti još rekao, lukavi laskaču! Obećavaš mi prolazne počasti i bogatstva, koji ovde ostaju. Kakva mi je korist od njih, kada su oni izvor Dušegubnih slasti, majka kinđurenju i bludočinstvu, uzrok gramžljivosti i ubistvu, i koren sviju zala? Kakvu je korist od zemaljskih bogatstava i počasti dobio tvoj prethodnik, knez Publije, mučitelj i ubica svetog Teodora, sada pod zemljom, u paklu, u ognju neugasivom i među crvima neuspavljivim? Ali gnev Božji neće zakasniti da i na tebe dođe, i da istrebi sa zemlje tebe bezakonika, bezbožnika. Ti mi pretiš ljutim mukama, mačem i ognjem, i zverovima. No ne nadaj se, nerazumniče, da ćeš me pretnjama uplašiti, i mučenjima na bezbožje prinuditi, jer mi je želja nad svima željama: stradati za Hrista Boga mog, pošto nam je On bogatstvo, i čast, i sila, i slava. I neću otstupiti od Njeta ja, niti braća moja ova, nego ćemo podneti sve za Njega, koji je načelnik života, istinski vojvoda nepobedivi, koji izbavlja iz mnogih napasti one što ga prizivaju, koji je moćan da i nas izbavi iz tvojih ruku.
Čuvši to, namesnik se ispuni gneva, i naredi da svetitelja biju po ustima, govoreći: Nevaljalče, pozvan si da bogovima žrtvu prineseš, a ne da nas ružiš. A kada ga stadoše jako biti, odmah se osušiše ruke onima što su ga bili.Po naređenju namesnikovom vodio se zapisnik o svemu što se radilo i govorilo na ovom sudskom procesu.Kada zapisničari videše kako se osušiše ruke onima što su mučenika bili, prepadoše se, i prestadoše da pišu. A neko od hrišćana, stojeći međ narodom, pisaše.
I upita namesnik mučenika: Hoćeš li se pokloniti bogovima, da bi ostao u životu, ili nećeš, kako bih te odmah predao na smrt? Sveti Evtropije odgovori: Neću se pokloniti neosetljivim bogovima, kao što ti činiš jer si neosetljiv, nego ću se klanjati Bogu mom, i Njemu ću prineti žrtvu hvale – plod usana mojih. Jer blaženi David, ili bolje , Hristos preko Davida govori: Idoli ou srebro i zlato, delo ruku čovečjih. Usta imaju, a ne govore; oči imaju, a ne vide; ruke i noge i sve ljudske udove imaju, ali neosetljive. Zato i dodaje: Tako su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih (Ps. 113, 12, 13). I ti dakle, zato što si slep i gluv, hoćeš li i mene da uvučeš u tu pogibao? Ali ja neću otstupiti od Gospoda mog Isusa Hrista.
Tada namesnik upita svetog Kleonika i svetog Vasiliska: A vi šta velite? Hoćete li prineti bogovima žrtvu, da biste ostali u životu? Ili ste istog mišljenja sa Evtropijem, da bih vas na iste muke stavio? A sveti Kleonik i Vasilisk odgovoriše: Kao što veruje brat naš gospodin Evtropije, utvrđen na kamenu – Isusu Hristu, tako i mi verujemo, i utvrđujemo se u Ocu i Sinu i Svetom Duhu. I kao što Evtropije strada Hrista radi, tako želimo i mi s njim da stradamo, i đavo neće moći rastaviti nas, koje Hristos ujedini svetom verom i ljubavlju. Jer kao što se trostruka vrpca ne prekida, tako ćemo i mi troje ostati čvrsti; i kao što je Presveta Trojica nerazdeljiva, sličio smo i mi verom nerazdeljivi i ljubavlju nerazlučni. A ti se postaraj da nas staviš na velike muke, jer idemo na poziv Gospoda našeg Isusa Hrista, kome si ti neprijatelj.
Kada oni ovo izgovoriše, naredi namesnik da svakoga uzmu po četiri vojnika, povale rasprostrte na zemlju, i bez poštede biju sirovim žilama. I sveti biše toliko bijeni, da su im krvava parčad tela otpadala na zemlju. A oni, junački trpeći, moljahu se Bogu. I beše strašno gledati to ljuto mučenje, ali pomoću Hristovom stradalnici se pokazivahu takvi kao da uopšte nimalo ne stradaju. A sveti Evtropije govoraše u molitvi svojoj: Bože Svedržitelju blagi i milostivi, ne prezri nas! Gospode, Ti spasavaš pravednike, podižeš grešnike, obraćaš bezbožnike, popravljaš zabludele, izbavljaš mudre, kažnjavaš bezumne! Ti si đavola svezao, a čoveka odvezao. Pomoćniče sužanja, zaštitniče paćenika, davaoče junačkog trpljenja u mukama, daj nam trpljenje u ovim mukama radi savršenog venca mučeničkog, i dođi nam u pomoć kao što si došao sluzi tvom Teodoru i pomogao mu. Obelodani ljudima đavolovu zlobu i Tvoju dobrotu, i svojom svemoćnom pomoću pokaži svima da si nam Ti zaista jedini car naš – Isus Hristos, i da se Tebi jedinome klanjamo, slaveći Te sa Ocem i Svetim Duhom vavek. A sveti Kleonik i Vasilisk rekoše: Amin!
I tog časa bi veliki zemljotres da se sva sudnica zaljulja. I oni što su bili svete mučenike otstupiše uplašeni i umorni, a svetitelji biše nevidljivom rukom odvezani i isceljeni. I gle, javi im se Gospod sa Anđelima i sa svetim Teodorom. I sveti Evtropije reče Gospodu: Hvala Ti, Gospode moj Hriste, što si me tako brzo uslišio. I ko sam ja, da Gospod moj k meni dođe? I onda se sveti Evtropije obrati svetom Kleoniku i Vasilisku: Vidite li, evo car naš Isus Hristos sa svetim Teodorom stoji u velikoj slavi? Oni odgovoriše: Vidimo. A sveti Teodor reče: Brate Evtropije, uslišena je molitva tvoja, i evo Spasitelj vam dođe u pomoć, da budete sigurni odnosno večnoga života. Onda im i sam Gospod reče: Kada vas mučahu, ja tamo stajah ispred vas, posmatrajući vaše trpljenje. I pošto početak mučenja junački podneste, ja ću vam biti pomoćnik dok ne završite podvig svoj. I imena vaša biće zapisana u knjigu života. Rekavši to, Gospod sa svetim Teodorom postade nevidljiv.
A vojnici koji mučahu svete, zavapiše k namesniku: Molimo te, gospodaru, oslobodi nas ovog posla, jer mi više ne možemo da mučimo ove ljude. Namesnik, pokazujući prstom na svete, reče: Eto, ovi mađioničari prave neku opsenu i uplašiše vojnike. No mnogi od naroda, koji se udostojiše videti ono božansko viđenje, povikaše k namesniku: Nisu to ni opsene ni mađije, nego hrišćanski Bog pomaže slugama svojim. Jer mi videsmo cara njihovog Hrista, i davno umrlog Teodora videsmo živa, i glas Anđela čusmo. Namesnik na to reče: Ja ništa ne videh, niti glas kakav čuh. Reče mu sveti Evtropije: Dobro kažeš da nisi video onu božansku pojavu, niti čuo nebeske glasove, jer ne vidiš duhovnim očima, pošto knez ovoga sveta oslepi srce tvoje. I zbiva se na tebi Isaijino proroštvo koje kaže: Ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili (Is. 6, 10. Mt. 13, 15). – Čuvši to, i videvši komešanje naroda, namesnik naredi da vežu svete i odvedu u tamnicu. Kada uđoše u tamnicu, sužnji se obradovaše njihovom dolasku. I Hristovi stradalnici pevahu: Pomoć je naša u imenu Gospodnjem, koji je stvorio nebo i zemlju (Ps. 123, 8).
Tog dana za večerom namesnik reče svojim savetnicima: Ne znam šta da radim ovim ljudima, jer se sav grad uskomešao zbog njih. Vi, šta mislite? A jedan od savetnika reče: Molim te, pobij ih što pre. Jer ako to ne učiniš brzo, sav će grad otstupiti od bogova i poći za njima. No naročito ne dopuštaj slatkorečivom Evtropiju da onoliko govori. Na to namesnik odgovori: Već sam i molbama i pretnjama pokušavao da ga nagovorim da se pokloni bogovima, a on i bogove i cara izruži, i mene drsko izgrdi. Ali, da pozovemo još njega samog, i da ga molbama pokušamo usavetovati, pa ako nas posluša, hvala milostivim bogovima! Ako nas pak ne posluša, onda da ih predamo na smrt.
Rekavši to, on odmah posla vojnike da Evtropija dovedu iz tamnice. Kad svetog Evtropija dovedoše, namesnik ga upita: Hoćeš li da te sam česno odvedem u hram bogova naših da im prineseš žrtve? A sveti Evtropije odgovori: Tako mi Gospoda Boga mog, ni pomislio nisam da otstupim od vere Hristove, koja je utvrđena na nepokolebljivom kamenu. I predloži namesnik mučeniku da sedne s njima za trpezu. Ali on ne htede. Tada mu prisutni rekoše: Sedni, Evtropije s nama, jedi i pij, i pokori se vojvodi. A svetitelj im odgovori: Ne dao Bog, da ja sluga Hristov sedim sa oskvrnjenima. Jer blaženi prorok David kaže: Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi (Ps. 1, 1). I opet: Ne sedim s bezumnicima, i s lukavima se ne mešam (Ps. 25, 4). A drugi prorok objavljuje: Iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se njihove nečistote, i ja ću vas primiti (Is. 52, 1). I opet Sveto Pismo kaže: Ko sa svetima hodi, osvetiće se; a ko s bezbožnicima hodi, zajedničar je njihov (sr. 2. Kor. 6, 17).Namesnik reče: Ranije si bio dobar, Evtropije, a sad si se prozlio. Svetitelj odgovori: Nisam se prozlio, nego zapovesti Božje držim. Jer kada se ti staraš da zapovesti careva zemaljskih držiš, utoliko se više ja, koji služim Caru nebeskom i besmrtnom, staram da držim zapovesti Njegove. Namesnik reče: Hajde sutra izjutra, ti sam sa mnom, bez tvojih drugova, prinesi žrtvu bogovima, da bi se narod, videvši tebe gde se klanjaš bogovima, usavetovao da ne otstupa od njih, nego da ih poštuje pomoću žrtava. Sveti Evtropije odgovori: Bezbožniče, hoćeš li da ja hrišćanskom stadu budem nastavnik propasti? Ne dao Bog! Jer Gospod moj kaže: Ko sablazni jednoga od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da se kamen vodenični obesi o vrat njegov, i da potone u dubinu morsku (Mt. 18, 6). I još kaže: Ne možete Bogu služiti i mamonu. Kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? Kako se slaže hram Božji s idolima? (Mt. 6, 24; 2. Kor. 6, 14. 16).
Čuvši to, namesnik naredi da se pred njega donese zlato, razne skupocene haljine i sto pedeset litri srebra. I onda reče: Tako mi ovih bogova i ljubavi nepobedivih careva, evo sve ovo daću tebi, i više od ovoga, samo izjavi sutra pred narodom da si se pokorio namesniku. A posle se moli svome Bogu kako hoćeš. Evo, uzmi sve ovo! – Sveti Evtropije odgovori: Prepredena varalico i mnogooblična zmijo, nećeš iskušati slugu Božjeg! Jer znam da je napisano: Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naškodi? ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju? (Mt. 16, 26). Kao što brat tvoj Juda, zavolevši srebro, dušu svoju pogubi, tako ćeš i ti poginuti s njim. No, što oklevaš te nas ne ubijaš? Znaj dakle, da nas ništa neće rastaviti od ljubavi Hristove.
Pošto namesnik uvide da mučenik ni najmanje ne popušta, već naprotiv sve jače grdi njega i sramoti bogove, a beše i kasno, on naredi slugama: Vodite Evtropija u tamnicu, i tamo ga vežite s drugovima, jer se zlo nikada ne može izmeniti i postati dobro. A sveti Evtropije odlazeći reče namesniku: Biljko pokvarenjaštva, ti ne rađaš rod pravde, uskoro ćeš biti posečen i u oganj bačen. U tebi, rđavoj zemlji, pšenica ne raste, već samo kukolj i trnje, pošto Satana zadobi dušu tvoju i poseja po njoj svoje zlo seme.
Rekavši to, ode. A kad Evtropije uđe u tamnicu, zateče svetog Kleonika i Vasiliska gde se klečeći mole Bogu. Jer se svu noć moliše za njega Bogu.
Sutradan namisli namesnik da prinese bogovima svenarodnu žrtvu. I naredi da birovi objave svima, da se svi saberu u Artemidin hram sa žrtvama. I kad se sabra narod, i dođe namesnik, onda po naređenju namesnikovu biše dovedeni i sveti mučenici: Evtropije, Kleonik i Vasilisk. I dok svi prinošahu žrtve idolima, neki tamjan a neki životinje, namesnik upita Evtropija: Evtropije, hoćeš li i ti sa drugovima svojim pristupiti i prineti žrtvu bogovima, da ne budete umoreni gorkom smrću? A sveti Evtropije sa drugovima svojim stade se moliti Bogu:
Gospode Bože Svedržitelju, večni, čisti, prečisti, nepromenljivi, Ti na nebu živiš i na zemlji si slavljen; Ti si utvrdio nebo, osnovao zemlju, postavio gore, izbrojao zvezde i svima im imena nadenuo; Ti nas divno prosvećuješ sa visine Svoje; Ti si nekada izbavio tri sveta Mladića Tvoja iz vavilonske peći i svetog Danila spasao od usta lavovih; Ti si sluškinju Tvoju Suzanu oslobodio od smrti, i svetu Teklu sačuvao od ognja i zverova; Ti si bio sa svetim Teodorom u stradanjima njegovim; Ti i s nama budi! Dođi na ovo mesto, pokaži silu Svoju i uništi celokupno jelinsko demonovanje! Daj da na ovom mestu hrišćani prinesu Beskrvnu Žrtvu Tebi, istinitom Bogu, jer si Ti Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, i Tebi slava i jedinorodnom Sinu Tvom i Svetom Duhu Tvom, sada i uvek i kroza sve vekove, amin.
Kada sveti završiše ovu molitvu, nastade grmljavina i veliki zemljotres, da se i temelji idolišta potresoše. I pobegoše iz hrama sa namesnikom svi, silno uplašeni, da ne budu pobijeni. Pade i Artemidin idol, i razbi se u komade. I u tom zemljotresu dođe svetiteljima glas s neba, govoreći: Uslišena je vaša molitva, i otsada će na ovom mestu biti hram hrišćanski. – I radovahu se svetitelji u Gospodu.
A kad prestade zemljotres, i svi od straha polako dođoše sebi, namesnik dođe u sudnicu, zauze sudijino mesto, i škrgutaše zubima na svetitelje. I naredi da se donesu sumpor i smola, proključaju u tri kotla, i izliju na mučenike. I još naredi da se pobiju u zemlju debeli i jaki koci, između njih stave sveti mučenici, a ruke im se vežu, jedna za jedan kolac a druga za drugi. I kad ove to bi urađeno, sveti Kleonik reče svetom Evtropiju: Pomolimo se Bogu, brate, jer nam danas pretstoji velika muka. I moliše se govoreći: Gospode Isuse Hriste, sada nam dođi u pomoć, i pokaži silu Tvoju, jer je naša sila nemoćna. Ti nas ukrepi u podnošenju ove muke!
Tada sluge prinesoše kotlove sa kipećom smolom i sumporom. A blaženi Evtropije reče slugama: Gospod neka delo vaše okrene protiv vas! I čim to reče, sila im Božja odreši ruke koje behu privezane za koce, i mučenici sami rukama svojim uzeše kipeće kotlove, i sručiše ih sebi na leća. Smola se sli niz njihova tela na zemlju, poteče kao voda po mermeru, zahvati sluge i sažeže ih do kostiju, a svetitelje uopšte ne povredi.
Videvši to, namesnik se veoma začudi, i zaprepasti, ali to pripisivaše mađijama hrišćanskim. Potom naredi drugim slugama da mučenike gvozdenim noktima deru, pa rane im zalivaju slačicom i solju rastopljenom u octu. I svetitelji trpljahu sve to junački. I nalazeći se u mukama, sveti Evtropije reče namesniku: Bogomrski bezbožniče, izmišljaj veće muke, da bismo za veće stradanje dobili veće vence od Gospoda našeg.Ovim rečima još više razdražen, namesnik naređivaše slugama da ih još svirepije muče. A svetitelji govorahu: Postaraj se, sveprljavi, da nas oslobodiš tvoga lica, jer želimo da, oslobođeni tebe, vidimo lice Gospoda našeg Isusa Hrista. I pošto su tako mučili svetitelje dugo, i dan već naginjao k večeru, namesnik naredi da ih opet vode u tamnicu, i zaključaju u okove.
A svetitelji se moljahu u tamnici, govoreći: Gospode Isuse Hriste, ne ostavljaj nas dok ne prebrodimo ovu buru stradanja, i oslobodimo se ovog nevaljalog namesnika, i stignemo u tiho pristanište, gde nema bola, ni nevolje, ni žalosti, ni uzdisanja. – Dok se oni tako moljahu, u ponoći im se javi Gospod, govoreći: Zaista vam kažem, pošto se mene radi predadoste na smrt, dobićete kod mene večni život sa Svetima. – Utešeni takvom posetom Gospodnjom, mučenici još više ojačaše verom.
Sutradan namesnik opet sede na sudijsko mesto. I kad izvedoše preda nj svetitelje, on ih upita: Šta dakle, jeste li odlučili da se poklonite bogovima i žrtvu im prinesete, ili hoćete da zlom smrću umrete? Odgovori mu sveti Evtropije: Zar nisi od nas mnogo puta čuo, o pomračeni, slepi i neosetljivi nevaljalče, da se mi nećemo pokloniti, niti žrtve prineti gluvim i nemim đavolima?
Čuvši to, namesnik osudi svetog Evtropija i Kleonika na raspeće. I izreče protiv njih ovakvu presudu: Slavni sud naređuje da budu raspeti Evtropije, učitelj mađioničara, i drugi mađioničar Kleonik, zato što nisu poslušali naredbu večnih careva; a Vasilisk da sa ostalim sužnjima bude u tamnici.
Kad to ču, sveti Vasilisk zavapi k namesniku: Osudi i mene na smrt, jer ne želim da ostanem iza drugova svojih, nego da s njima umrem; i želim da zajedno s njima predstanem Hristu Bogu našem. – Namesnik mu odgovori: Tako mi bogova mojih, pošto ste se među sobom zarekli da ne ostavljate jedan drugog, zbog toga baš i neću da vas svu trojicu zajedno pogubim, kako bi se pokvario vaš zavet i želja vam ostala neispunjena. A sveti Evtropije reče: Vaistinu si svirepiji od svih zverova i nerazumniji od svih nerazumnih stvorova, kada razdeljuješ divnu družinu, nerazdeljivu po ljubavi i po veri. Ali, Bog će ti uskoro odmazditi, i rascvetaće se blagodatni cvetovi, i doneće plod crkvama Božjim.
Posle toga povedoše svetog Evtropija i svetog Kleonika izvan grada, gde za njih behu opremljeni krstovi. A ceo grad iđaše za njima, ne samo hrišćani nego i neznabošci. Kada mučenici ugledaše svoje krstove, rekoše: Gospode Bože naš Isuse Hriste, slavimo Te i blagodarimo Ti što si nas udostojio krsne smrti, i upodobio nas Tvome dragovoljnom raspeću. Udostoji nas i venca pravde, da se, stradajući s Tobom, s Tobom i proslavimo u carstvu Tvom. A molimo Te i za svetu crkvu Tvoju: utišaj buru neznabožaca koji ustaju na sluge Tvoje; daj odsada mir hrišćanskom rodu.
Dok su se svetitelji tako molili, vojnici ih prikovaše na njihove krstove. I bi glas s neba Hristovim stradalnicima koji ih poziva u večni pokoj. I sveti mučenici Evtropije i Kleonik s molitvom predadoše duše svoje u ruke Gospoda svog, rekavši: U ruke tvoje, Gospode, predajemo duh svoj! – I tako skončaše 3. marta 308. godine.
Potom dva pobožna čoveka, amasijski građani, Koint i Velonik, moliše namesnika da im dopusti da uzmu tela mučenika. I namesnik im dopusti. Onda telo svetog Evtropija uze Velonik, pomaza ga mirisima, i česno položi na imanju svom, osamnaest stadija[3] od grada. A telo svetog Kleonika uze Koint i, pomazavši ga takođe mirisima, česno položi na imanju, zvanom Kima. I od grobova mučenika činjahu se isceljenja u slavu Božju.
A sveti Vasilisk, ostavljen u tamnici, ostade još dosta vremena u okovima. Kada pak carski namesnik Asklipiodot pogibe, i za namesnika dođe Agripa, sveti Vasilisk bi mačem posečen 22. maja. Tog dana se on i praznuje, u slavu Hrista Boga našeg, slavljenog sa Ocem i Svetim Duhom vavek, amin.

SPOMEN PREPODOBNIH OTACA NAŠIH
ZINONA I ZOILA

SKONČALI u miru. Razrešenje od ovog života uvede Zinona i Zoila u bolji život.

SPOMEN PREPODOBNE DEVE
PIAMUNE

PO rođenju Egipćanka. Radi Hrista ne hte se udavati nego se preda podvižništvu u kući svoje matere. Kao devstvenica, ona sve vreme svoga života prožive sa svojom majkom, jedući jedanput u dva dana, i to uveče, dok je danju prela lan. Ona bi udostojena proročkog dara, o čemu evo jednog primera.
Dogodi se jednom u Egiptu, za vreme poplave Nila, da jedno selo napade na drugo, jer među selima bivaju oko podele poplavljenog zemljišta svađe, koje se često završavaju tučom i ubistvima. Tako, jedno selo napade na Piamunino selo, i velika gomila ljudi pođe sa kopljima i motikama da pomlati njeno selo. Ali blaženoj se devi javi anđeo Božiji i otkri joj nameravani napad. Ona dozva starešine svoga sela i reče im: „Na vas idu iz tog i tog sela; izađite im u susret i umolite ih da odustanu od svoje zle namere, da ne bi svi mi, žitelji ovoga sela, propali začas“. Ali se starešine veoma uplašiše, i padoše pred noge njene moleći je i preklinjajući je: „Mi ne smemo da im izađemo u susret, jer znamo njihovo pijanstvo i bezumlje, nego ako imaš milosti prema nama, i prema našem selu, i prema domu svome, izađi im sama u susret, i umiri ih, da bi se oni vratili nazad“. Ali svetiteljka ne pristade na to, nego uđe u svoju sobu i svu noć ostade na molitvi, moleći Boga i govoreći: „Gospode koji sudiš ovoj zemlji, kome nikakva nepravda nije u volji, kada ova molitva uzađe k tebi, neka sveta sila prikuje za zemlju one ljude gde ih bude zatekla“.
I zbi se tako na molitvu ove svete devojke. Oko jednog sata, kada napadači bejahu na tri milje od sela, na tom mestu biše prikovani za zemlju kao što moljaše svetiteljka, i ne mogahu se maknuti s mesta. I samim napadačima bi otkriveno da im se to dogodilo posredstvom sluškinje Hristove Piamune. Stoga oni poslaše u njeno selo, tražeći mir i poručujući žiteljima: „Zahvalite Bogu i čistim molitvama pravedne Piamune, koje su i vas spasle i nas odvratile od velikoga greha“.
Sveta Piamuna upokojila se 337. godine.


NAPOMENE:
[1]Praznuje se 17. februara.
[2]Rimski car od 285. do 310. godine, savladar cara Dioklecijana.
[3]Stadija = σταδίον – mera za dužinu, ali ne svagda i svuda ista: a) grčka eginsko-atička iznosi 164. metra; b) olimpijska – 192. metra; v) grčko-rimska – 178. metara; g) rimska – 185. metara.

Jedan komentar

  1. Osvetljena Duhom Svetim, proslavljena Hristom, popila si spasonosnu vodu i njom si otvorenom rukom napajala one, koji su je bili žedni. Velika Mučenice Fotino/Svetlano, Ravna Apostolima, moli Hrista Boga za spasenje duša naših. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *