NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA MART

ŽITIJA SVETIH ZA MART

ŽITIJA SVETIH

21. MART

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
JAKOVA,
episkopa i ispovednika

OVAJ svetitelj, zavolevši od mladosti podvižnički život, zamonaši se. On očišćavaše sebe postom, bdenjem i ostalim zlopaćenjima. Mnogo se truđaše i na izučavanju svetih knjiga. I on uspe te očisti um svoj molitvom od čista srca. Zatim bi udostojen episkopskog čina. U vreme Kopronimovo[1] ikonoborci ga primoravahu da se od rekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on ne htede. Zato pretrpe od njih velike bede, i gonjenja, i zatočenja, i neiskazane muke, i glad, i žeđ i mnoga druga zla koja ovi zločestivci izmisliše. I u tim raznim mukama i ljutim stradanjima on predade blaženu dušu svoju Bogu, radi koga se do smrti podvizavao, i od koga dobi carstvo nebesko, da se raduje večito.
Živeo i stradao u osmom veku.

SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
KIRILA,
episkopa Katanskog

OVAJ svetitelj rodom je iz Antiohije. Bio je učenik svetog apostola Petra. I kada sa prvovrhovnim apostolom dođe na Zapad, ovaj ga postavi za episkopa u gradu Katani u Siciliji. Dobro je i bogoljubivo upravljao stadom Hristovim, privodeći neverne veri Hristovoj. I čudesa je mnogo tvorio. Da pomenemo samo jedno od njih: u Katani se nalazio izvor čija voda bejaše gorka; molitvom svojom svetitelj Božji Kirillretvori je u slatku, pijaću vodu. Videvši to čudo, vrhovni žrec idolski verova u Hrista, a s njim poverovaše i mnogi drugi.
Doživevši duboku starost, sveti Kiril se mirno upokoji snom pravednika. I u gradu Katani biše svečano sahranjene česne mošti njegove, dajući isceljenja svima koji im s verom pribegavaju.

SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
TOME I,
patrijarha Carigradskog[2]

OVAJ sveti otac naš Toma, zbog svoje prevelike vrline i savršenog razuma i pobožnosti, bi posvećen za đakona velike crkve u Carigradu od strane prepodobnog oca našeg velikog čudotvorca patrijarha Jovana Postnika,[3] i postavljen za sakelarija[4] Patrijaršije od istog patrijarha u vreme cara Mavrikija[5].
Po predstavljenju svjatjejšeg Jovana patrijarhovao je blaženi Kirijak.[6] A po smrti ovoga bi izabran za patrijarha carigradskog sveti Toma u vreme cara Foke.[7] I upravljaše Crkvom dobro, budno pasući razumno stado Hristovo. U vreme njegovo desi se jedan neobičan događaj: kad se jednom išlo u litiji s krstovima, krstovi se počnu kolebati sami od sebe, udarati jedan o drugi, i lomiti se. Glas o tome pronese se svuda. Kad patrijarh to sazna kao istiniti događaj, pozva svetog Teodora Sikeota, čuvenog prozorljivca i čudotvorca, moleći ga da objasni, šta se tim predskazuje. Sveti Teodor potvrdi da se to čudo zaista desilo, ali šta ono predskazuje on odbi da kaže, izjavljujući da mu ta tajna nije poznata. Tada svjatjejši patrijarh Toma pade pred noge svetom Teodoru moleći ga da mu kaže. Ovakvim smirenjem svojim patrijarh privole svetog starca da kaže šta taj događaj predskazuje. I sveti starac reče da to označava velike bede koje će nastupiti i za crkvu i za grčko carstvo zbog unutrašnjih verskih i političkih razdora. Spolja će navaliti ljuti varvari, a unutra će se hrišćani podeliti, jedni druge goniti, tući i istrebljivati, zbog čega će i mnogi hramovi opusteti i razoriti se. I sve se to uskoro ima dogoditi.
Čuvši to, patrijarh se veoma uplaši, i moli prepodobnog da se pomoli Bogu za njega, da mu Bog uzme dušu pre nego te bede nastupe. Prepodobni Teodor se zadrža kratko vreme u Carigradu kod crkve svetog Stefana, a patrijarh se razbole. I posla k prepodobnome, koji se beše u keliji zatvorio i podvizavao, izveštaj o svojoj bolesti, moleći ga da mu izmoli od Boga što skoriji kraj. Svetitelj to odbi. Tada blaženi patrijarh Toma ponovo posla prepodobnome usrdnu molbu, želeći da se razreši od tela pre nego bede naiđu na Crkvu. I prepodobni Teodor, iako nije želeo, učini po volji svjatjejšem patrijarhu Tomi, pomoli se Bogu za njegovu končinu i ovako mu otpisa: „Zapovedaš li, da dođem do tebe, ili da se vidimo onamo pred Bogom?“ A sveti Toma mu odgovori preko izaslanika: „Ne prekidaj, oče, svoje molčanije. Dosta mi je što si rekao, da ćemo se videti onamo pred Bogom“.
I svjatjejši patrijarh Toma istog dana predveče razluči se od tela, radujući se, i preseli se k Gospodu, 610. godine.
Po prestavljenju svetoga Tome, presto zauze Sergije, đakon velike crkve. On u početku beše pravoslavan, ali se kasnije izopači i postade vođa monotelitske jeresi, koja bezbožno uči da u Gospodu Hristu postoji samo jedna volja. A navališe na Crkvu i bede, podvajanja, razorenja, stradanja; i jeretici gonjahu pravoslavne. Usto, po popuštenju Božjem, zbog umnoženja jeresi, Persijanci udariše na grčko carstvo, pustošeći, pljačkajući i paleći. Tada Persijanci i Jerusalim zauzeše, i Sveto Drvo Časnoga Krsta u Persiju kao plen odnesoše. I zbivahu se sve strahote, predskazane onim neobičnim događajem na litiji, i svetim Teodorom Sikeotom proročki objašnjene, a koje presveti patrijarh Toma nije želeo da svojim očima vidi, nego je više voleo umreti. I želja mu se ispuni.
Sveti Toma je pasao Crkvu Hristovu tri godine i dva meseca, mnogo se boreći za Pravoslavlje protiv jeretika, i pobožno počitujući Hrista Boga našeg, kome sa Ocem i Svetim Duhom slava vavek, amin.

SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
SERAPIONA,
episkopa Tmuitskog

NAJPRE se podvizavao u Egipatskoj pustinji zajedno sa svetim Antonijem Velikim i svetim Atanasijem Velikim, a zatim je bio nastojatelj jednog monaškog naselja. Odatle je bio uzveden na katedru episkopa Tmuitskog u Donjem Egiptu. Sa svetim Antonijem Velikim beše u velikom prijateljstvu, što se vidi iz toga što mu je Veliki Ava poveravao svoja blagodatna viđenja i što mu je odlazeći iz ovoga sveta ostavio za blagoslov jednu svoju monašku rasu, a drugu svetom Atanasiju, kao što o tome kazuje Sveti Atanasije u Žitiju Antonija Velikog (glava 82. i 91.). Sveti Serapion beše u velikom prijateljstvu i sa Svetim Atanasijem. Njemu je Sveti Atanasije uputio nekoliko vrlo važnih pisama kao svome „bratu i saslužitelju u Gospodu“ i kao saispovedniku u veri Pravoslavnoj. On ga je pismom izvestio i o smrti jeretika Arija, pošto je o tome doznao od aleksandrijskog prezvitera Makarija koji je tada bio u Carigradu. Tako isto, kada je Sveti Serapion kasnije pisao Svetom Atanasiju o pojavi jeresi Duhoboračke, Atanasije mu je uputio tri pisma u kojima mu iznosi pravoslavno verovanje o Bogu Duhu Svetom i pobija jeres Duhoboraca. Sveti Serapion je učestvovao i na pomesnom Sardičkom Saboru 343, godine kao zaštitnik istine Hristove i branilac Svetog Atanasija. Godine 356. Sveti Atanasije je uputio Serapiona zajedno sa četiri druga Egipatska episkopa i tri prezvitera u Carigrad na dvor cara Konstancija (337-361. g.), da bi oni pred carem razvejali sve arijanske klevete protiv njega, kao što o tome govori istoričar Sozomen u svojoj Istoriji Crkvenoj (knj. 4, gl. 9, 6), nazivajući pri tome Serapiona „bogonadahnutim mužem, koga karakteriše izvrstan život i sposobnost govorništva“. Posle toga, a u vreme istog ovog cara Konstancija, Sveti Serapion bi proteran za veru u izgnanstvo, te se tako udostoji i ispovedničkog venca. Skončao je oko 365. godine.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
SERAPIONA PREZVITERA

O OVOME prepodobnom Serapionu, koji beše drug Svetog Antonija Velikog i nastojatelj takozvanih Arsinojskih manastira u Nitrijskoj Pustinji, piše istoričar Sozomen u svojoj Crkvenoj Istoriji (knj. 6, gl. 28) da je se ubrajao u najpoznatije monaške oce u Egiptu u vreme Antonija Velikog. A u „Istoriji Egipatskih Monaha“ (gl. 18), i u „Lavsaiku“ Paladijevom (gl. 67) piše za njega: „U kraju Arsenoitskom videsmo prezvitera po imenu Serapiona, nastojatelja mnogih manastira i igumana velikoga bratstva, koje je brojalo do deset hiljada duša. Bratstvo je obavljalo veliku ekonomiju; za vreme žetve svi su oni donosili avi Serapionu svoje plodove koje su dobijali mesto plate za žetvu: svaki po stošestdeset oka žita. I sve je to Ava upotrebljavao na pomaganje sirotinje, te tako niko u okolini nije trpeo oskudicu. Štaviše, žito je slato sirotinji i u Aleksandriju“. Upokojio se prepodobni Serapion u drugoj polovini četvrtoga stoleća.
Sveti Serapion je govorio: „Ne misli da je bolest teška; težak je samo greh. Bolest nas prati samo do groba, a greh sleduje za grešnikom i posle groba“.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA
NAŠEG SERAPIONA SINDONITA[8]

SPOMEN SVETIH MUČENIKA
FILIMONA I DOMNINA

MUČENICI Hristovi Filimon i Domnin behu rodom iz Rima. U vreme gonjenja hrišćana u Italiji oni tamo putovahu i propovedahu Hrista, i mnoge obratiše u veru Hristovu i krstiše. Zato biše uhvaćeni od idolopoklonika neznabožaca i privedeni načelniku Italije. Ali i pored svih laskanja i obećanja njegovih oni ne popustiše u veri, nego, naprotiv, još većma prizivahu Hrista i ispovedahu Ga kao Boga. Zato biše od idolopoklonika nagi rasprostrti po zemlji i nemilosrdno tučeni. Zatim biše zatvoreni u tamnicu, i najzad izvedeni i pogubljeni mačem.


NAPOMENE:

  1. Konstantin (V) Kopronim, vizantijski car, carovao od 741 do 775. godine. Bio je najrevnosniji ikonoborac.
  2. Ovaj svetitelj spominje se i 18. februara.
  3. Patrijarh carigradski od 582 do 595 godine.
  4. Sakelarije = rizničar.
  5. Car Mavrikije carovao od 582 do 602 godine.
  6. Patrijarhovao od 595 do 606 godine.
  7. Car Foka carovao od 602 do 610 godine.
  8. O njemu videti opširno pod 14. majem.

Jedan komentar

  1. Osvetljena Duhom Svetim, proslavljena Hristom, popila si spasonosnu vodu i njom si otvorenom rukom napajala one, koji su je bili žedni. Velika Mučenice Fotino/Svetlano, Ravna Apostolima, moli Hrista Boga za spasenje duša naših. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *