NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za februar

Žitija Svetih za februar

29. FEBRUAR
 
ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG
JOVANA KASIJANA
 
Ppepodobni otac naš Jovan Kasijan rodi se u Provansi na jugu Galije[1], oko 365. godine, od roditelja pobožnih i uglednih. Kada dete poodraste, imućni roditelji ga dadoše u školu. I on u mladosti izuči sve nauke svetske. Jer beše ne samo vrlo darovit, nego i veoma trudoljubiv i vredan. Zatim se sav predade izučavanju Svetoga Pisma Starog i Novog Zaveta. Na taj način steče ne samo svetsko nego i najviše božansko znanje, i ukrasi svoj život svetošću i čistotom. Završivši školu, Kasijan oseti u srcu svom poziv i želju za monaškim životom. Zato napusti otadžbinu, ostavi roditelje i sav sjaj ovoga života, uze krst na svoja ramena, i sledovaše Hristu. A imađaše on i jednog svog nešto starijeg druga ili bolje reći brata, ne po telu nego po duhu, koji se zvaše German. Zajedno sa ovim bratom on krenu na put u Palestinu. Došavši u Svetu Zemlju (oko 383. g.) oni biše primljeni u Vitlejemski manastir[2], koji se nalazio nedaleko od pećine u kojoj se rodio Gospod naš od Presvete Djeve. Ovde se prepodobni Kasijan odade svakom poslušanju i iznuravanju tela, i svagda beše ustremljen k Bogu molitvom. Upoznavši se sa nekim podvižnicima anahoretima (otšelnicima, usamljenicima) on zažele da se oda još većem savršenstvu. Zato krenu sa svojim duhovnim bratom Germanom na put u Egipat, pošto beše mnogo slušao o podvizima egipatskih monaha, naročito pustinjaka i otšelnika. Krenuvši morem oni stigoše do ušća velike reke Nila. Nedaleko od prvog obližnjeg grada naiđoše na znamenite podvižnike koji življahu u samoći i sa njima razgovarahu o duhovnim stvarima. Zatim oni krenuše dalje i naiđoše na mnoge velike podvižnike, kako one u opštežićnim manastirima, tako i one u otšelničkim kelijama. Idući dalje još dublje u pustinju oni dođoše i do egipatskog Skita, gde videše velike oce egipatske Makarija i Pafnutija, i još mnoge druge bogoljubive podvižnike. Prolazeći dalje oni posetiše i monahe u Tivaidi i u Nitrijskoj pustinji. Sa svima ovim prepodobnim i iskusnim podvižnicima oni razgovarahu o monaškom životu i bogougodnim podvizima, što sve prepodobni Kasijan kasnije opisa u svojim knjigama[3]. Od ovih prepodobnih otaca pustinjaka, istinskih podvižnika i monaha, blaženi Jovan Kasijan skupljaše vrline kao neka trudoljubiva pčela. U to vreme on se i sam povuče u pustinju na bezmolvije, to jest na molitveno tihovanje i samoću, izučavajući u samoći iskušenja i iznuravajući sebe svakim trudom. On u tome dostiže do tako visokog rasuđivanja da je ubrzo postao drugima uzor i primer svake vrline. Uzdignuvši se iznad strasti, i očistivši um, on opitom i blagodaću Svetoga Duha tačno saznade potpunu istinu o monaškom životu i odnese potpunu pobedu nad strastima. U egipatskoj pustinji prepodobni Kasijan ostade sa svojim duhovnim bratom Germanom sve do poznatog origenističkog spora među monasima u Egiptu (oko 399. g.).
Ovaj spor izbi među monasima zbog toga što su neki od egipatskih monaha bili pristalice origenističkih zabluda, koje nanošahu štetu i veri i duhovnom životu. Strogi aleksandrijski arhiepiskop Teofil[4] poče tada proganjati monahe koji se držahu Origenovog[5] učenja. Pritom on poverova klevetama nekih, te iz Egipta progna i mnoge nevine monahe. Tako on bez razloga progna i poznate po pobožnom životu nitrijske monahe zvane Duga Braća, nazvane tako zbog svog visokog telesnog rasta. Sa ovom Dugom Braćom, zbog grubih Teofilovih progona, mnogi monasi napustiše u to vreme Egipat i pređoše neki u Palestinu, a neki u Carigrad. Sa Dugom Braćom i ostalim monasima krenuše za Carigrad i prepodobni Kasijan i German. Došavši u Carigrad oni biše primljeni kod svetog arhiepiskopa Jovana Zlatousta[6]. Ovaj sveti otac, ispitavši stvar i doznavši da su ovi monasi nevini, rukopoloži ih: prepodobnog Kasijana za đakona, a Germana za prezvitera. Blaženi Kasijan se veoma divljaše svetom arhiepiskopu Jovanu, naročito njegovoj zlatoustoj rečitosti i mudrosti i njegovoj apostolskoj svetosti. Od njega se prepodobni nauči obilnoj mudrosti i vrlinama, te zbog toga kasnije, i sve do kraja svoga života, ne prestajaše uvažavati i hvaliti svetost i mudrost velikog zlatoustog Oca, govoreći uvek svima da sve što zna – zna od svetog Jovana Zlatousta.
Ali kada uskoro zatim surovi Teofil aleksandrijski poče nepravedno proganjati i svetog Zlatousta, i kada ga, uz pomoć carice Evdoksije, nepravedno osudi na bezakonom saboru pod hrastom (403. g.), tada se i blaženi Kasijan, kao pristalica i učenik Zlatousta, nađe pod udarcima Teofilovih i caričinih progona. Jer, car Arkadije[7] nagovaran od carice izdade naredbu po kojoj se svi Zlatoustovi prijatelji imahu prognati iz Carigrada i vratiti svaki u svoj kraj odakle je i došao. Prepodobni Kasijan, iako sav ožalošćen nepravednim stradanjima svoga voljenog oca i učitelja arhiepiskopa Jovana, morade napustiti Carigrad, i on krete prema Rimu (404. g.). Polazeći za Rim on dobi od carigradskog klira i naroda pismo za papu Inokentija[8], u kome se klir i narod žaljahu papi na nepravedno proganjanje zlatoustog Svetitelja, kao što o tome piše Paladije u žitiju Svetog Jovana Zlatousta. Zbog ovih nepravednih proganjanja i zbog krotkog podnošenja svih stradanja, prepodobni Kasijan smatraše i nazivaše sveblaženog Zlatousta mučenikom.
Došavši oko 405. godine u Rim prepodobni Kasijan predade papi pismo; i ostade duže vremena u Rimu. Videći njegove vrline i mudrost papa Inokentije ga rukopoloži za prezvitera. U Rimu se prepodobni upozna i veoma sprijatelji sa mladim đakonom tamošnje Crkve, potonjim papom rimskim svetim Lavom[9], koji prepodobnog osobito uvažavaše, i kasnije se njemu obraćaše za savete po pitanju jeresi Nestorijeve[10]. Pošto se duhovni brat prepodobnoga Kasijana German upokoji u Rimu, prepodobni krenu iz Rima i dođe u svoju Galiju i nastani se u Marselju (416. g.). Tu osnova dva manastira, jedan muški posvećen sv. mučeniku Viktoru, a drugi ženski. Ova dva manastira ubrzo se razviše u velike i slavne obitelji, poznate nadaleko po svome životu i svojim svetim podvižnicima. Ovi manastiri behu osnovani i uređeni po pravilima i običajima monaškog života na Istoku. Jer prepodobni u njih prenese i zasadi svo svoje prebogato monaško iskustvo i znanje, koje marljivošću pčele beše skupio na Istoku, naročito u Egiptu. O svemu ovome brzo doznadoše okolni monasi i episkopi i moljahu prepodobnoga da napiše pravila i opiše monaške običaje koje je video po manastirima Egipta i Palestine, i da na prost način ovdašnjoj bratiji objasni sveti život svetih otaca Palestinskih i Egipatskih. Ispunjujući molbe monaha i episkopa prepodobni najpre napisa osobito korisnu za ljubitelje duhovnog života knjigu, koja se zove: „O pravilima oštežića i o borbi protiv osam glavnih strasti“[11]. Zatim on napisa i već napred spomenutu knjigu Razgovora Svetih. Na taj način, preko ovih svojih spisa prepodobni otac naš Kasijan pruži tada, a i danas pruža, ogromne duhovne koristi i onima što žive u usamljeničkom bazmolviju, u usamljeničkom molitvenom tihovanju, i onima što žive u opštežiću.
Ugled prepodobnog Kasijana u svoj Galiji, a i u čitavoj Crkvi na Zapadu, beše veoma veliki. To ce vidi i iz toga što su se njemu obraćali da reši neka pitanja o veri. Već smo pomenuli ranije kako se njemu obratio đakon rimske Crkve Lav, moleći ga da izloži veru o ovaploćenju Gospodnjem i pobije jeres Nestorijevu. Isto tako se prepodobnom Kasijanu obraćahu i monasi u Galiji po pitanjima koja behu pokrenuta u velikom sporu između Avgustina, episkopa iponskog u Africi[12], i jeretika Pelagija. Jeretik Pelagije učio je da se čovek može sam spasti svojom slobodnom voljom i svojim delima i odricao prvorodni greh i pad čovekov u raju, a uz to još odricao i potrebu Hristovog stradanja za nas ljude. Protiv njega ustade i stade pisati spomenuti episkop iponski Avgustin. Po njegovom učenju: čovek je prvorodnim grehom toliko duboko pao da u njemu nije više ostalo nikakva dobra; prema tome čovek se spasava isključivo blagodaću Božjom, i njegova slobodna volja tu nema nikakvog udela. Na pitanje pak, zašto se onda svi ljudi ne spasavaju kad je spasenje samo delo blagodati a ne i čovekove slobode, Avgustin je odgovarao da je Bog tako od večnosti predodredio jedne za spasenje, a druge za pogibao. Umešavši se u ovu borbu prepodobni Kasijan je svetootački bogomudro rasuđivao o tom pitanju. On nazivaše i smatraše Pelagija jeretikom, ali isto tako on ne odobravaše ni Avgustinovo pogrešno učenje koje poriče slobodnu volju čovekovu, i koje ustvari vodi bogohulstvu, jer okrivljuje Boga za večnu pogibao nekih grešnika.
Od svojih prepodobnih Otaca na Istoku blaženi Kasijan beše naučio, a to i svojim monaškim iskustvom potvrdio, da je za spasenje čoveka neophodno potrebna blagodat Božja, ali i slobodna volja čovekova, i namera i podvig. Jer po rečima Svetih Otaca, blagodat Božja, ako je i blagodat (Χαρις = dar), ipak spasava one koji to hoće („η Χαρις καν Χαρις η, τουςςεθελοντας σωζει“). Tako prepodobni otac naš Kasijan nauči i utvrdi braću svoju pravoj veri Svetih Otaca, dok jeretičko učenje Pelagijevo bi osuđeno, a zablude Avgustinove odbačene od strane Pravoslavne Crkve[13].
Prepodobni Kasijan beše zaista obrazac vrlina i izvor monaškog duhovnog iskustva. I kad je ćutao, i kad je govorio, blaženi je bio nauk i savet. On beše u najvećoj meri prostosrdačan i razborit (διακριτικωτατος), tako da ga prepodobni i sveblaženi Jovan Lestvičnik hvali u svojoj reči o poslušanju.
Pošto prepodobni Kasijan na tako svet način provede život, i dostiže do potpunog bestrašća, i zablista darom proročkim, i u svemu se pokaza veliki, otputova u miru ka Gospodu, 435. godine. I bi poštovan kao svetac od svih, i na Istoku i na Zapadu. Svete mošti njegove počivaju u njime osnovanom manastiru sv. mučenika Viktora kod Marselja.
 
SPOMEN PREPODOBNOG
KACIJANA KIPARSKOG
 
U mestu Avdimu na Kipru živeo i podvizavao se ovaj prepodobni, nepoznato kada. Kiparski hronografi spominju i tačno mesto njegovog usnuća, kao i njegovo praznovanje u Avdimu poslednjeg dana februara[14].
 
SPOMEN PREPODOBNOG
LAVA
monaha Kapadokijskog
 
Podvizavao se u oazi u vreme cara Tiberija. Bio rodom iz Kapadokije. Spominje se u Lugu duhovnom.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
GEORGIJA ISPOVEDNIKA
episkopa Develta
 
Živeo u sedmom veku i kao episkop grada Develta borio se protiv jeresi monotelitske. Propovedao Pravoslavnu veru u Gospoda Hrista u dvema prirodama i dvema voljama, i utvrđivao narod u veri Svetih Otaca.
Mnoge muke i bijenja pretrpeo od Skita.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
JOVANA
nazvanog Varsanufije[15]
 
Ppepodobni Jovan beše rodom iz Palestine. On se krsti kad mu bi osamnaest godina, i odmah se zamonaši, i stade se obučavati podvižničkom životu. Kada se proču zbog svog veoma vrlinskog života, on bi izabran za arhiepiskopa u Damasku[16]. Pošto provede neko vreme kao arhijerej, i uvide da je izgubio korist monaškog života, on tajno napusti episkopiju i Damask, i otputova u Aleksandriju pod imenom Varsanufije, da ga tamo neko ne bi raspoznao. Iz Aleksandrije pak ode u Nitrijsku pustinju kao jedan od ubogih prosjaka, i pokloni se igumanu, moleći ga da ga primi da služi starcima. Iguman ga primi, dade mu monašku odeću, i on služaše bratiji po vas dan, a noći provođaše na molitvi bez spavanja. Svakog jutra pak on je uzimao iz svih kelija tikve i krčage, išao na reku, donosio vodu, i ostavljao sud pred keliju svakoga starca.
Beše tamo jedan monah oskudan umom. On mnoge pakosti činjaše svetitelju, nazivajući ga raznim pogrdnim imenima i prosipajući pomije na njega. Usto ga i đavo nahuška, te probuši zid od kelije njegove, i levaše mokraću na njegovu rogozu, zbog čega je uvek smrdelo. Kada iguman saznade za to, dozva onog brata i htede da ga kazni. Ali Varsanufije pade pred noge igumanu, suzama ih kvasaše, bacajući krivicu na sebe, i govoreći: Ja protivrečim bratu, te ga izazivam na gnev, zato mu oprosti Gospoda radi! I tako izbavi od kazne onoga brata.
Zatim bi prepoznat od prepodobnog Teodora Nitrijskog. Onda on napusti pustinju i pobeže u Egipat. I tamo dobi dar prozorljivosti, da je i pomisli ljudske znao. Crkvu pak oslobodi od jeretika, i mnoge dušekorisne knjige napisa. Njega, zajedno sa drugim episkopima, izvesti car Lav (457-474. g.), o mučeničkoj smrti svetog Proterija, patrijarha aleksandrijskog[17]. Oko godine 457. usnu prepodobni s mirom u Gospodu našem Isusu Hristu, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i slava vavek, amin.
 
SPOMEN PREPODOBNOG
KASIJANA
posnika i zatvornika Pečerskog
 
Molitvom umirivao nečiste duhove i nagonio ih da priznaju da se boje Pečerskih podvižnika. Skončao mirno u 12. veku. Mošti mu počivaju u Teodosijevoj pešteri u Kijevu.
 
Molitvama Svetih Tvojih, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas! Amin.
Nedelja, 1/14. juli 1946. god. Na sv. besrebrenike Kozmu i Damjana, Manastir Sukovo.
 


 
NAPOMENE:
[1]Galija je današnja Francuska. Provansa je oblast na jugu Francuske, oko grada Marselja, blizu Sredozemnog mora. Po nekima sv. Jovan Kasijan (koji se u nekim Sinaksarima naziva i Rimljanin) bi rođen u Maloj Skitiji (današnja Dobrudža). Bolandisti pak i drugi istoričari dokazuju da je rođen u Provansi blizu Marselja.
[2]U ovaj Vitlejemski manastir nastanili su se nešto kasnije (oko 385. g.) dva druga učenika monaha sa Zapada: blaženi Jeronim, rodom iz Dalmacije, i Rufin, rodom iz Akvileje (današnji Trst). Bl. Jeronim se spominje 15. juna.
[3]To cu knjige prepodobnog Kasijana zvane Razgovori Otaca (Conlationes Patrum), koje sadrže podvižničke razgovore egipatskih otaca. Tih razgovora ima 24. na broju, i od njih su mnogi prevedeni na grčki (a i na ruski) i nalaze se u „Evergetinosu“. Kasniji Sv. Oci preporučivali su ove Razgovore monasima za čitanje, jer oni sadrže veoma dušekorisne pouke.
[4]Teofil – arhiepiskop aleksandrijski od 385-412. god.
[5]Origen – znameniti i vrlo učeni bogoslovski pisac i filosof III veka (185-253. g.), rodom iz Aleksandrije. Pored mnogih zasluga imao je i mnoga pogrešna učenja, od kojih su neka (o duši, anđelima, o apokatastazi) kasnije izazvala velike sporove među monasima u Egiptu i Palestini. Origenove zablude osuđene su na Petom Vaseljenskom Saboru 553. god.
[6]Sv. Jovan Zlatoust – arhiepiskop carigradski od 397-407. godine. Njegov spomen praznuje se 13. novembra.
[7]Vladao od 395. do 408. godine.
[8]Inokentije I – episkop rimski od 402. do 417. god.
[9]Sv. Lav I episkopovao u Rimu od 440. do 461. god.
[10]Ovo bi kasnije, oko 429-430. godine, kada prep. Kasijan življaše u Marselju. Njemu se sv. Lav obrati s molbom da napiše knjigu protiv Nestorijeve jeresi, što prepodobni i učini, napisavši sedam knjiga: O ovaploćenju Gospodnjem protiv Nestorija. Ovo delo, kao i ostala dela prep. Kasijana, nalazi ce u Migne-a: Patrologia Latina, t. 49-50, a postoje i mnoga druga novija izdanja i prevodi.
[11]Ova knjiga prepodobnoga ima 12. poglavlja, od kojih prva 4. govore o pravilima i uređenju opštežića, a ostalih 8. poglavlja govore o borbi sa osam glavnih strasti, a to su: ugađanje stomaku, blud, gramzivost, ili srebroljublje, gnjev, žalost ne po Bogu, mrzovolja, slavoljublje i gordost. Ovih 8. poglavlja prevedeno je i na grčki, slovenski i ruski, i nalaze se u „Dobrotoljublju“.
[12]Bl. Avgustin – znameniti bogoslovski pisac i filosof Zapadne Crkve. Bio episkop u Iponu u Severnoj Africi od 395-430. god.
[13]Između mnogih drugih svojih zabluda i jeresi Latini imaju još i tu zabludu da smatraju i danas prepodobnog Kasijana za tobožnjeg „polu-pelagijanca“! Tako su se prema njemu odnosile i neke rimske pape (Gelasije I, 492-496. g.; Bonifacije II, 530-532. g.), dok drugi između njih, kao što je bio sv. Grigorije Dvojeslov (590-604. g.), smatrahu ga za svetoga. Za nas Pravoslavne prepodobni Kasijan je bio i ostao potpuno pravoslavan, veran učenju Svetih Otaca, i osobito veran učenja svog velikog učitelja Sv. Jovana Zlatousta.
[14]Jedan prepod. Kasijan Kiparski priznaje se 15. septembra. Možda se radi o istom svetom.
[15]U nekim Sinaksarima stoji: Varsos (ili Varisus), episkop damaski.
[16]Damask – glavni, najbogatiji grad Sirije, jedan od najstarijih gradova u svetu; leži na severoistoku od Palestine, na reci Baradi, koja protiče kroz njega, u prekrasnoj i plodnoj ravnici, kraj istočnog podnožja Anti-Livana.
[17]Sv. Proterije – patrijarh aleksandrijski od 452. do 457. godine, kada je mučenički postradao od jeretika Monofizita. Njegov spomen slavi se 28. februara.

Jedan komentar

  1. Sv. Teodore moli Boga za nas !

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *