NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA FEBRUAR

ŽITIJA SVETIH ZA FEBRUAR

 

ŽITIJA SVETIH
 
29. FEBRUAR
 
ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG
JOVANA KASIJANA
 
Ppepodobni otac naš Jovan Kasijan rodi se u Provansi na jugu Galije[1], oko 365 godine, od roditelja pobožnih i uglednih. Kada dete poodraste, imućni roditelji ga dadoše u školu. I on u mladosti izuči sve nauke svetske. Jer beše ne samo vrlo darovit, nego i veoma trudoljubiv i vredan. Zatim se sav predade izučavanju Svetoga Pisma Starog i Novog Zaveta. Na taj način steče ne samo svetsko nego i najviše božansko znanje, i ukrasi svoj život svetošću i čistotom. Završivši školu, Kasijan oseti u srcu svom poziv i želju za monaškim životom. Zato napusti otadžbinu, ostavi roditelje i sav sjaj ovoga života, uze krst na svoja ramena, i sledovaše Hristu. A imađaše on i jednog svog nešto starijeg druga ili bolje reći brata, ne po telu nego po duhu, koji se zvaše German. Zajedno sa ovim bratom on krenu na put u Palestinu. Došavši u Svetu Zemlju (oko 383 g.) oni biše primljeni u Vitlejemski manastir[2], koji se nalazio nedaleko od pećine u kojoj se rodio Gospod naš od Presvete Djeve. Ovde se prepodobni Kasijan odade svakom poslušanju i iznuravanju tela, i svagda beše ustremljen k Bogu molitvom. Upoznavši se sa nekim podvižnicima anahoretima (otšelnicima, usamljenicima) on zažele da se oda još većem savršenstvu. Zato krenu sa svojim duhovnim bratom Germanom na put u Egipat, pošto beše mnogo slušao o podvizima egipatskih monaha, naročito pustinjaka i otšelnika. Krenuvši morem oni stigoše do ušća velike reke Nila. Nedaleko od prvog obližnjeg grada naiđoše na znamenite podvižnike koji življahu u samoći i sa njima razgovarahu o duhovnim stvarima. Zatim oni krenuše dalje i naiđoše na mnoge velike podvižnike, kako one u opštežićnim manastirima, tako i one u otšelničkim kelijama. Idući dalje još dublje u pustinju oni dođoše i do egipatskog Skita, gde videše velike oce egipatske Makarija i Pafnutija, i još mnoge druge bogoljubive podvižnike. Prolazeći dalje oni posetiše i monahe u Tivaidi i u Nitrijskoj pustinji. Sa svima ovim prepodobnim i iskusnim podvižnicima oni razgovarahu o monaškom životu i bogougodnim podvizima, što sve prepodobni Kasijan kasnije opisa u svojim knjigama[3]. Od ovih prepodobnih otaca pustinjaka, istinskih podvižnika i monaha, blaženi Jovan Kasijan skupljaše vrline kao neka trudoljubiva pčela. U to vreme on se i sam povuče u pustinju na bezmolvije, to jest na molitveno tihovanje i samoću, izučavajući u samoći iskušenja i iznuravajući sebe svakim trudom. On u tome dostiže do tako visokog rasuđivanja da je ubrzo postao drugima uzor i primer svake vrline. Uzdignuvši se iznad strasti, i očistivši um, on opitom i blagodaću Svetoga Duha tačno saznade potpunu istinu o monaškom životu i odnese potpunu pobedu nad strastima. U egipatskoj pustinji prepodobni Kasijan ostade sa svojim duhovnim bratom Germanom sve do poznatog origenističkog spora među monasima u Egiptu (oko 399 g.).
Ovaj spor izbi među monasima zbog toga što su neki od egipatskih monaha bili pristalice origenističkih zabluda, koje nanošahu štetu i veri i duhovnom životu. Strogi aleksandrijski arhiepiskop Teofil[4] poče tada proganjati monahe koji se držahu Origenovog[5] učenja. Pritom on poverova klevetama nekih, te iz Egipta progna i mnoge nevine monahe. Tako on bez razloga progna i poznate po pobožnom životu nitrijske monahe zvane Duga Braća, nazvane tako zbog svog visokog telesnog rasta. Sa ovom Dugom Braćom, zbog grubih Teofilovih progona, mnogi monasi napustiše u to vreme Egipat i pređoše neki u Palestinu, a neki u Carigrad. Sa Dugom Braćom i ostalim monasima krenuše za Carigrad i prepodobni Kasijan i German. Došavši u Carigrad oni biše primljeni kod svetog arhiepiskopa Jovana Zlatousta[6]. Ovaj sveti otac, ispitavši stvar i doznavši da su ovi monasi nevini, rukopoloži ih: prepodobnog Kasijana za đakona, a Germana za prezvitera. Blaženi Kasijan se veoma divljaše svetom arhiepiskopu Jovanu, naročito njegovoj zlatoustoj rečitosti i mudrosti i njegovoj apostolskoj svetosti. Od njega se prepodobni nauči obilnoj mudrosti i vrlinama, te zbog toga kasnije, i sve do kraja svoga života, ne prestajaše uvažavati i hvaliti svetost i mudrost velikog zlatoustog Oca, govoreći uvek svima da sve što zna – zna od svetog Jovana Zlatousta.
Ali kada uskoro zatim surovi Teofil aleksandrijski poče nepravedno proganjati i svetog Zlatousta, i kada ga, uz pomoć carice Evdoksije, nepravedno osudi na bezakonom saboru pod hrastom (403 g.), tada se i blaženi Kasijan, kao pristalica i učenik Zlatousta, nađe pod udarcima Teofilovih i caričinih progona. Jer, car Arkadije[7] nagovaran od carice izdade naredbu po kojoj se svi Zlatoustovi prijatelji imahu prognati iz Carigrada i vratiti svaki u svoj kraj odakle je i došao. Prepodobni Kasijan, iako sav ožalošćen nepravednim stradanjima svoga voljenog oca i učitelja arhiepiskopa Jovana, morade napustiti Carigrad, i on krete prema Rimu (404 g.). Polazeći za Rim on dobi od carigradskog klira i naroda pismo za papu Inokentija[8], u kome se klir i narod žaljahu papi na nepravedno proganjanje zlatoustog Svetitelja, kao što o tome piše Paladije u žitiju Svetog Jovana Zlatousta. Zbog ovih nepravednih proganjanja i zbog krotkog podnošenja svih stradanja, prepodobni Kasijan smatraše i nazivaše sveblaženog Zlatousta mučenikom.
Došavši oko 405. godine u Rim prepodobni Kasijan predade papi pismo; i ostade duže vremena u Rimu. Videći njegove vrline i mudrost papa Inokentije ga rukopoloži za prezvitera. U Rimu se prepodobni upozna i veoma sprijatelji sa mladim đakonom tamošnje Crkve, potonjim papom rimskim svetim Lavom[9], koji prepodobnog osobito uvažavaše, i kasnije se njemu obraćaše za savete po pitanju jeresi Nestorijeve[10]. Pošto se duhovni brat prepodobnoga Kasijana German upokoji u Rimu, prepodobni krenu iz Rima i dođe u svoju Galiju i nastani se u Marselju (416 g.). Tu osnova dva manastira, jedan muški posvećen sv. mučeniku Viktoru, a drugi ženski. Ova dva manastira ubrzo se razviše u velike i slavne obitelji, poznate nadaleko po svome životu i svojim svetim podvižnicima. Ovi manastiri behu osnovani i uređeni po pravilima i običajima monaškog života na Istoku. Jer prepodobni u njih prenese i zasadi svo svoje prebogato monaško iskustvo i znanje, koje marljivošću pčele beše skupio na Istoku, naročito u Egiptu. O svemu ovome brzo doznadoše okolni monasi i episkopi i moljahu prepodobnoga da napiše pravila i opiše monaške običaje koje je video po manastirima Egipta i Palestine, i da na prost način ovdašnjoj bratiji objasni sveti život svetih otaca Palestinskih i Egipatskih. Ispunjujući molbe monaha i episkopa prepodobni najpre napisa osobito korisnu za ljubitelje duhovnog života knjigu, koja se zove: „O pravilima oštežića i o borbi protiv osam glavnih strasti“[11]. Zatim on napisa i već napred spomenutu knjigu Razgovora Svetih. Na taj način, preko ovih svojih spisa prepodobni otac naš Kasijan pruži tada, a i danas pruža, ogromne duhovne koristi i onima što žive u usamljeničkom bazmolviju, u usamljeničkom molitvenom tihovanju, i onima što žive u opštežiću.
Ugled prepodobnog Kasijana u svoj Galiji, a i u čitavoj Crkvi na Zapadu, beše veoma veliki. To ce vidi i iz toga što su se njemu obraćali da reši neka pitanja o veri. Već smo pomenuli ranije kako se njemu obratio đakon rimske Crkve Lav, moleći ga da izloži veru o ovaploćenju Gospodnjem i pobije jeres Nestorijevu. Isto tako se prepodobnom Kasijanu obraćahu i monasi u Galiji po pitanjima koja behu pokrenuta u velikom sporu između Avgustina, episkopa iponskog u Africi[12], i jeretika Pelagija. Jeretik Pelagije učio je da se čovek može sam spasti svojom slobodnom voljom i svojim delima i odricao prvorodni greh i pad čovekov u raju, a uz to još odricao i potrebu Hristovog stradanja za nas ljude. Protiv njega ustade i stade pisati spomenuti episkop iponski Avgustin. Po njegovom učenju: čovek je prvorodnim grehom toliko duboko pao da u njemu nije više ostalo nikakva dobra; prema tome čovek se spasava isključivo blagodaću Božjom, i njegova slobodna volja tu nema nikakvog udela. Na pitanje pak, zašto se onda svi ljudi ne spasavaju kad je spasenje samo delo blagodati a ne i čovekove slobode, Avgustin je odgovarao da je Bog tako od večnosti predodredio jedne za spasenje, a druge za pogibao. Umešavši se u ovu borbu prepodobni Kasijan je svetootački bogomudro rasuđivao o tom pitanju. On nazivaše i smatraše Pelagija jeretikom, ali isto tako on ne odobravaše ni Avgustinovo pogrešno učenje koje poriče slobodnu volju čovekovu, i koje ustvari vodi bogohulstvu, jer okrivljuje Boga za večnu pogibao nekih grešnika.
Od svojih prepodobnih Otaca na Istoku blaženi Kasijan beše naučio, a to i svojim monaškim iskustvom potvrdio, da je za spasenje čoveka neophodno potrebna blagodat Božja, ali i slobodna volja čovekova, i namera i podvig. Jer po rečima Svetih Otaca, blagodat Božja, ako je i blagodat (Χαρις = dar), ipak spasava one koji to hoće („η Χαρις καν Χαρις η, τουςςεθελοντας σωζει“). Tako prepodobni otac naš Kasijan nauči i utvrdi braću svoju pravoj veri Svetih Otaca, dok jeretičko učenje Pelagijevo bi osuđeno, a zablude Avgustinove odbačene od strane Pravoslavne Crkve[13].
Prepodobni Kasijan beše zaista obrazac vrlina i izvor monaškog duhovnog iskustva. I kad je ćutao, i kad je govorio, blaženi je bio nauk i savet. On beše u najvećoj meri prostosrdačan i razborit (διακριτικωτατος), tako da ga prepodobni i sveblaženi Jovan Lestvičnik hvali u svojoj reči o poslušanju.
Pošto prepodobni Kasijan na tako svet način provede život, i dostiže do potpunog bestrašća, i zablista darom proročkim, i u svemu se pokaza veliki, otputova u miru ka Gospodu, 435 godine. I bi poštovan kao svetac od svih, i na Istoku i na Zapadu. Svete mošti njegove počivaju u njime osnovanom manastiru sv. mučenika Viktora kod Marselja.
 
SPOMEN PREPODOBNOG
KACIJANA KIPARSKOG
 
U mestu Avdimu na Kipru živeo i podvizavao se ovaj prepodobni, nepoznato kada. Kiparski hronografi spominju i tačno mesto njegovog usnuća, kao i njegovo praznovanje u Avdimu poslednjeg dana februara[14].
 
SPOMEN PREPODOBNOG
LAVA
monaha Kapadokijskog
 
Podvizavao se u oazi u vreme cara Tiberija. Bio rodom iz Kapadokije. Spominje se u Lugu duhovnom.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
GEORGIJA ISPOVEDNIKA
episkopa Develta
 
Živeo u sedmom veku i kao episkop grada Develta borio se protiv jeresi monotelitske. Propovedao Pravoslavnu veru u Gospoda Hrista u dvema prirodama i dvema voljama, i utvrđivao narod u veri Svetih Otaca.
Mnoge muke i bijenja pretrpeo od Skita.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
JOVANA
nazvanog Varsanufije[15]
 
Ppepodobni Jovan beše rodom iz Palestine. On se krsti kad mu bi osamnaest godina, i odmah se zamonaši, i stade se obučavati podvižničkom životu. Kada se proču zbog svog veoma vrlinskog života, on bi izabran za arhiepiskopa u Damasku[16]. Pošto provede neko vreme kao arhijerej, i uvide da je izgubio korist monaškog života, on tajno napusti episkopiju i Damask, i otputova u Aleksandriju pod imenom Varsanufije, da ga tamo neko ne bi raspoznao. Iz Aleksandrije pak ode u Nitrijsku pustinju kao jedan od ubogih prosjaka, i pokloni se igumanu, moleći ga da ga primi da služi starcima. Iguman ga primi, dade mu monašku odeću, i on služaše bratiji po vas dan, a noći provođaše na molitvi bez spavanja. Svakog jutra pak on je uzimao iz svih kelija tikve i krčage, išao na reku, donosio vodu, i ostavljao sud pred keliju svakoga starca.
Beše tamo jedan monah oskudan umom. On mnoge pakosti činjaše svetitelju, nazivajući ga raznim pogrdnim imenima i prosipajući pomije na njega. Usto ga i đavo nahuška, te probuši zid od kelije njegove, i levaše mokraću na njegovu rogozu, zbog čega je uvek smrdelo. Kada iguman saznade za to, dozva onog brata i htede da ga kazni. Ali Varsanufije pade pred noge igumanu, suzama ih kvasaše, bacajući krivicu na sebe, i govoreći: Ja protivrečim bratu, te ga izazivam na gnev, zato mu oprosti Gospoda radi! I tako izbavi od kazne onoga brata.
Zatim bi prepoznat od prepodobnog Teodora Nitrijskog. Onda on napusti pustinju i pobeže u Egipat. I tamo dobi dar prozorljivosti, da je i pomisli ljudske znao. Crkvu pak oslobodi od jeretika, i mnoge dušekorisne knjige napisa. Njega, zajedno sa drugim episkopima, izvesti car Lav (457-474 g.), o mučeničkoj smrti svetog Proterija, patrijarha aleksandrijskog[17]. Oko godine 457 usnu prepodobni s mirom u Gospodu našem Isusu Hristu, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i slava vavek, amin.
 
SPOMEN PREPODOBNOG
KASIJANA
posnika i zatvornika Pečerskog
 
Molitvom umirivao nečiste duhove i nagonio ih da priznaju da se boje Pečerskih podvižnika. Skončao mirno u 12. veku. Mošti mu počivaju u Teodosijevoj pešteri u Kijevu.
 
Molitvama Svetih Tvojih, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas! Amin.
Nedelja, 1/14 juli 1946. god. Na sv. besrebrenike Kozmu i Damjana, Manastir Sukovo.
 


 
NAPOMENE:

  1. Galija je današnja Francuska. Provansa je oblast na jugu Francuske, oko grada Marselja, blizu Sredozemnog mora. Po nekima sv. Jovan Kasijan (koji se u nekim Sinaksarima naziva i Rimljanin) bi rođen u Maloj Skitiji (današnja Dobrudža). Bolandisti pak i drugi istoričari dokazuju da je rođen u Provansi blizu Marselja.
  2. U ovaj Vitlejemski manastir nastanili su se nešto kasnije (oko 385 g.) dva druga učenika monaha sa Zapada: blaženi Jeronim, rodom iz Dalmacije, i Rufin, rodom iz Akvileje (današnji Trst). Bl. Jeronim se spominje 15 juna.
  3. To cu knjige prepodobnog Kasijana zvane Razgovori Otaca (Conlationes Patrum), koje sadrže podvižničke razgovore egipatskih otaca. Tih razgovora ima 24 na broju, i od njih su mnogi prevedeni na grčki (a i na ruski) i nalaze se u „Evergetinosu“. Kasniji Sv. Oci preporučivali su ove Razgovore monasima za čitanje, jer oni sadrže veoma dušekorisne pouke.
  4. Teofil – arhiepiskop aleksandrijski od 385-412 god.
  5. Origen – znameniti i vrlo učeni bogoslovski pisac i filosof III veka (185-253 g.), rodom iz Aleksandrije. Pored mnogih zasluga imao je i mnoga pogrešna učenja, od kojih su neka (o duši, anđelima, o apokatastazi) kasnije izazvala velike sporove među monasima u Egiptu i Palestini. Origenove zablude osuđene su na Petom Vaseljenskom Saboru 553. god.
  6. Sv. Jovan Zlatoust – arhiepiskop carigradski od 397-407 godine. Njegov spomen praznuje se 13. novembra.
  7. Vladao od 395 do 408 godine.
  8. Inokentije I – episkop rimski od 402 do 417 god.
  9. Sv. Lav I episkopovao u Rimu od 440 do 461 god.
  10. Ovo bi kasnije, oko 429-430 godine, kada prep. Kasijan življaše u Marselju. Njemu se sv. Lav obrati s molbom da napiše knjigu protiv Nestorijeve jeresi, što prepodobni i učini, napisavši sedam knjiga: O ovaploćenju Gospodnjem protiv Nestorija. Ovo delo, kao i ostala dela prep. Kasijana, nalazi ce u Migne-a: Patrologia Latina, t. 49-50, a postoje i mnoga druga novija izdanja i prevodi.
  11. Ova knjiga prepodobnoga ima 12 poglavlja, od kojih prva 4 govore o pravilima i uređenju opštežića, a ostalih 8 poglavlja govore o borbi sa osam glavnih strasti, a to su: ugađanje stomaku, blud, gramzivost, ili srebroljublje, gnjev, žalost ne po Bogu, mrzovolja, slavoljublje i gordost. Ovih 8 poglavlja prevedeno je i na grčki, slovenski i ruski, i nalaze se u „Dobrotoljublju“.
  12. Bl. Avgustin – znameniti bogoslovski pisac i filosof Zapadne Crkve. Bio episkop u Iponu u Severnoj Africi od 395-430 god.
  13. Između mnogih drugih svojih zabluda i jeresi Latini imaju još i tu zabludu da smatraju i danas prepodobnog Kasijana za tobožnjeg „polu-pelagijanca“! Tako su se prema njemu odnosile i neke rimske pape (Gelasije I, 492-496 g.; Bonifacije II, 530-532 g.), dok drugi između njih, kao što je bio sv. Grigorije Dvojeslov (590-604 g.), smatrahu ga za svetoga. Za nas Pravoslavne prepodobni Kasijan je bio i ostao potpuno pravoslavan, veran učenju Svetih Otaca, i osobito veran učenja svog velikog učitelja Sv. Jovana Zlatousta.
  14. Jedan prepod. Kasijan Kiparski priznaje se 15. septembra. Možda se radi o istom svetom.
  15. U nekim Sinaksarima stoji: Varsos (ili Varisus), episkop damaski.
  16. Damask – glavni, najbogatiji grad Sirije, jedan od najstarijih gradova u svetu; leži na severoistoku od Palestine, na reci Baradi, koja protiče kroz njega, u prekrasnoj i plodnoj ravnici, kraj istočnog podnožja Anti-Livana.
  17. Sv. Proterije – patrijarh aleksandrijski od 452 do 457 godine, kada je mučenički postradao od jeretika Monofizita. Njegov spomen slavi se 28. februara.

Jedan komentar

  1. Sv. Teodore moli Boga za nas !

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *