NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA FEBRUAR

ŽITIJA SVETIH ZA FEBRUAR

 

ŽITIJA SVETIH
 
21. FEBRUAR
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
TIMOTEJA PUSTINJAKA
 
U pustom mestu zvanom Simvoli na Olimpu[1] azijskom beše manastir. Arhimandrit toga manastira beše prepodobni Teoktist, muž vrlinski, u koga se i prepodobni Platon Ispovednik učaše monaškom životu. U ovog blaženog arhimandrita Teoktista beše učenik i ovaj prepodobni Timotej, koji se izmalena zamonaši. On se podvizavaše u postu i uzdržanju, i u posvunoćnom stajanju na molitvi; i umrtvivši potpuno pokrete strasti, postade bestrasan i savršen. I sve do končine svoje ostade devstvenik telom i dušom. Jer se od mladosti beše zavetovao da njegove oči nikada ne pogledaju žensko lice. Zbog toga i postade dom Svetoga Duha, i dobi dar isceljivanja i vlast nad đavolima. I činjaše čudesa molitvama svojim, isceljujući svaku bolest, i izgoneći zle duhove iz ljudi. I skitaše se mnogo godina po gorama i pustinjama, sam živeći Bogu, i rosom suza orošavajući dušu svoju u neprekidnim molitvama. Tako provodeći dane svoga života, on dožive duboku starost, i otide ka Gospodu. Ovaj sveti čovek upokojio se 795 godine.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
EVSTATIJA
arhiepiskopa Antiohijskog
 
Kada se arhiepiskop antiohijski Filogonije prestavi, na upražnjeni presto dođe ovaj blaženi Evstatije, (324 g.), muž zaista dostojan takvog čina, jer beše svet životom, čuven mudrošću i velik revnošću za pobožnost. To ce pokaza i u Nikeji na Prvom Vaseljenskom Saboru (325 g.), za vreme cara Konstantina Velikog, gde se sa svetim Ocima borio protiv Arija i osudio njegovo bogohulno jeretičko umovanje, koje je govorilo da je Sin Božji stvorenje a ne Tvorac, i da nije jedne suštine i časti i vlasti sa Ocem.
Pošto sveti Evstatije posrami i anatemi predade bogohulnu jeres arijansku, i ispovedi da je Sin jednosuštan sa Ocem, on izazva zloću jeretika protiv sebe, naročito Evsevija nikomidijskog, Teognija nikejskog i Evsevija kesarijskog. Oni se osobito osiliše kada, po pretstavljenju Konstantina Velikog, presto zauze njegov sin Konstancije[2], koji pristade uz Arijevu jeres, i stade je veoma štititi i veličati. On dade arijancima vlast da gone i zlostavljaju Crkvu pravoslavnu. I silno pomagaše arijanstvo bezakonom silom i nepravednom vlašću. Tada gorespomenuti Evsevije nikomidijski, po izgnanju svetog Pavla Ispovednika, postade i patrijarh carigradski. Ali još mnogo pre toga on jednom svrati tobož uzgred u Antiohiju sa Teognijem nikejskim, pošto su bili na putu za Jerusalim. I tu sazvaše nepravedno zborište protiv svetitelja Hristova Evstatija (oko 330 g.), te ga zbaciše s prestola i lišiše sana, izmislivši protiv njega ove neosnovane krivice: nepravo veruje, jer jeresuje, i nemoralno živi. Jer oni velikim novcem potkupiše neku ženu bludnicu: da okleveta svetog Evstatija, kako je tobož od njega zatrudnela, i rodila dete. I uđe ta žena u sabor, sa detetom u rukama, klevetajući i vičući: Od arhiepiskopa Evstatija zatrudneh, i rodih. – Prisutni sabornici zatražiše od nje da svoje reči potvrdi zakletvom. I zakle se nesrećna žena da joj je dete od Evstatija. Tada sabornici svrgoše svetitelja, i poslaše na zatočenje u Trakiju.
A potpuno ispravan i nevin Hristov ispovednik Evstatije otrpe nepravednu optužbu i progonstvo. I u zatočenju prestavi se ka Gospodu, i ode u nebesku otadžbinu, oko 345 godine. A žena koja okleveta svetoga, teško se i ljuto razbole. I uvidevši da je to kazna Božja zbog nepravedne optužbe i klevete na nevinog i čistog arhijereja, ona kaza istinu: da je zlatom bila potkupljena da okleveta svetitelja; kaza i ko ju je potkupio; i da se lažno zaklela, jer je zatrudnela od Evstatija kovača, a ne od arhiepiskopa Evstatija.
Posle sto godina (oko 482 g.), u vreme cara Zenona, česno i sveto telo svetog oca našeg Evstatija Ispovednika bi veoma svečano preneseno iz zatočenja u Antiohiju. Tada su svi žitelji Antiohije izašli osamnaest milja u susret svetitelju sa svećama i pesmama i kadionicama, slaveći Hrista Boga, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog vavek, amin.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
GEORGIJA ČUDOTVORCA
episkopa Amastridskog
 
Prepodobni Georgije beše sin pobožnih roditelja, Teodosija i Megete, koji behu iz grada Kromne, blizu Amastride na Crnome Moru. No pošto roditelji ovoga svetitelja do starosti svoje ostadoše bezdetni, oni moljahu Boga postom i molitvom, da im da poroda. To i bi. Jer božanski glas im otkri i začeće, i ime, i arhijerejski čin ovog njihovog sina Georgija koji se imao roditi u njihovoj starosti. A kada se rodi dete, i bi odojeno, ono potpuno odbaci sve privlačne i privremene stvari, i svim srcem prionu za buduća blaga. I truđaše se u izučavanju božanskih i čovečanskih stvari. Gledajući takve vrline svoga deteta, roditelji se radovahu i slavljahu Boga. A kad steče dovoljno obrazovanja, on se udalji iz svog zavičaja i ode u jednu planinu. Tamo pronađe jednog česnog starca, i primi od njega anđelski obraz monaški. A kad se starac njegov upokoji, on ode u Vonisu, što je blizu Amastride, i tamo iznuravaše sebe blaženi svakim pritešnjenjem i podvigom. No kada amastridski[3] episkop skonča, ovaj prepodobni bi primoran, iako nije hteo, da zauzme njegov episkopski presto, kao sveća svoje mesto na svećnjaku. To bi po izboru Božjem i uz saglasnost sveštenstva.
Hirotonisan u Carigradu za arhijereja, od svetog Tarasija patrijarha, prepodobni Georgije otputova u svoju amastridsku eparhiju. Kao episkop starao se mnogo i trudio oko zbrinjavanja siročadi i udovica, oko ishrane sirotinje, oko sveštenstva i njegovog rada, a pre svega oko pobožnosti i Pravoslavlja. Osim toga svaki je mogao u Amastridi da vidi razna čudesa koja je ovaj svetitelj činio.
Pošto tako krasno prožive svoj život, preblaženi otide ka Gospodu, predavši mu u miru duh svoj[4].
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
JOVANA III SHOLASTIKA
patrijarha Carigradskog
 
Kao pravozastupnik rukopoložio se za sveštenika, potom postao patrijarh Carigradski, 562 godine. Pisao kanone, koji su ušli u Nomokanon. U vreme njegovo uneta je u liturgiju božanstvena pesma: Iže heruvimi, a isto tako i Večeri Tvojeja Tajnija. Mirno skončao i predao dušu svoju Bogu 577 godine.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
JAKOVA OTŠELNIKA[5]
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
ZAHARIJE
patrijarha Jerusalimskog
 
Za vreme grčkog cara Iraklija udari persijski car Hozroj na Jerusalim, 614 godine, opljačka grad, odnese Časni Krst u Persiju, i povuče u ropstvo ogroman broj hrišćana, među ovima i patrijarha Zahariju. Jevreji mu pomagahu u činjenju zla hrišćanima. Između ostalih jevrejskih pakosti pominje se i ova: otkupe Jevreji od Hozroja 90.000 hrišćana, i kao svoje roblje sve pobiju.
Četrnaest godina ostao je stari patrijarh u ropstvu. A od Časnoga Krsta projave se mnoga čudesa u Persiji, tako da su Persijanci govorili: „Hrišćanski Bog došao je u Persiju“. Docnije primora Iraklije cara persijskog da vrati Časni Krst s patrijarhom i preostalim robljem u Jerusalim. Sam car Iraklije unese Krst na svojim leđima u sveti grad. Ostale dane svoje provede Sv. Zaharija u miru, i preseli se ka Gospodu 632 godine. Patrijarhovao od 609 do 632 godine. Na prestolu ga zameni patrijarh Modest, posle koga dođe Sv. Sofronije.
 
SPOMEN PREPODOBNIH OTACA NAŠIH
ANDREJA i ANATOLIJA[6]
 
Ovi prepodobni behu među prvim učenicima prepodobnog Jevtimija Velikog[7]. Andrej beše rodom sa ostrva Mitiline, i beše srodnik onog Sidonija koji beše učitelj Svetom Jevtimiju. Anatolije pak beše iz Raita sa Sinaja. Oba ova prepodobna dođoše istovremeno Svetom Jevtimiju: Andrej dođe sa svoja dva brata, Stefanom i Gajanom, a Anatolije sa Jovanom prezviterom i Talasijem.
 


 
NAPOMENE:

  1. Gora Olimp – u Maloj Aziji, na granici Frigije i Viginije.
  2. Car Konstantin je umro 337 godine. Konstancije vladao od 337 do 361 godine.
  3. Grad Amastrida – u Paflagoniji, maloazijskoj oblasti, između Vitinije i Ponta, duž obale Crnoga Mora.
  4. Sveti Georgije skončao 3. marta za carovanja Nikifora I Logoteta (802-811); na grobu njegovom događala se mnoga čudesa.
  5. Njegov spomen se vrši 26. novembra, gde je i njegovo žitije.
  6. Ovi prepodobni se spominju jedino u Jerusalimskom Kanonariju. Tamo se veli da se oni spominju još i 26. aprila i 7. juna.
  7. Prep. Jevtimije Veliki se slavi 20. januara.

Jedan komentar

  1. Sv. Teodore moli Boga za nas !

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *