NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA FEBRUAR

ŽITIJA SVETIH ZA FEBRUAR

 

ŽITIJA SVETIH
 
20. FEBRUAR
 
ŽITIJE SVETOG OCA NAŠEG
LAVA ČUDOTVORCA
episkopa Katanskog
 
Ovaj ugodnik Božji Lav beše iz oblasti Ravenske[1], sin blagorodnih i pobožnih roditelja. Zbog čistote svoga života i razuma on po zakonu prođe sve stepene sveštenstva, i najpre bi ekonom crkveni. A kada se episkop katanski blaženi Savin upokoji, po izboru Božjem Lav zauze episkopski presto katanski, u gradu Katani na Siciliji, pod vulkanskom planinom Etnom. Postavši episkop, sveti Lav naloži na sebe i dužnosne trudove episkopskog čina: staranje o siročadima, i ništima, i udovicama, i bolesnicima, koje je hranio i odevao od crkvene imovine, i bolesti lečio molitvama svojim. I beše on otac milostiv deci, i pastir nežan stadu, ali strašan kao lav vucima, demonima i njihovim služiteljima. On sazida hram svetoj mučenici Lukiji (koja se slavi 13. decembra), razrušivši prethodno jedan idolopoklonički hram.
U njegovo vreme beše u Katani neki mađioničar Iliodor, rođen od hrišćanskih i česnih roditelja i prosvećen svetim krštenjem. Ali se potom odreče Hrista tajno, i predade sebe demonima, pošto se nauči mađijama od nekog Jevrejina. Po spoljašnosti je izgledao hrišćanin, ali je u samoj stvari bio paganac, služitelj demonima i veliki mađioničar, nimalo manji od starog mađioničara Simona, koga sveti vrhovni apostoli Petar i Pavle molitvom svojom predadoše smrti. Sličan po svemu ovome, on je činio neobične i strašne opsenarije i mađionička čuda. Na suvu, na putevima, na trgovima, on je tako opsenjivao ljude da im se činilo da reke teku, i ljudi obadva pola obnaživali su se usred grada kao da gaze reku. Pretvarao je kamenje u zlato, ali na kratko vreme. Na pijacama je pomoću raznih maštarija nanosio velike štete trgovcima. Mađijama svojim on je blagorodne devojke, ćerke uglednih i visokog položaja građana, toliko raspaljivao pohotom i bestidnošću, da su one napuštale svoje kuće i roditelje, i jurile tamo-amo radi bludničenja. A kada namesnik Lukije izvesti o njemu cara Lava i njegovog sina Konstantina[2], oni narediše da ga uhvate. No on se sam predade onima što su ga tražili, sede s njima na lađu u Katani, i tog istog dana stiže lađa u Carigrad, prešavši za jedan sat ono ogromno rastojanje koje deli zapadnu stranu Sicilije od istočne Trakije. Izveden pred cara, on bi osuđen na smrt. Ali, na careve oči on se napravi nevidljiv, i ponovo se obrete u Katani. No, i po drugi put bi doveden u Carigrad, i osuđen na smrt: da mu se glava otseče mačem. Ali kad dželat podiže mač iznad njegove glave, i zamahnu snažno, mađioničar postade nevidljiv a mač udari po vazduhu. I opet se mađioničar Iliodor obrete u Katani.
Svetitelj Hristov Lav je često savetovao Iliodora da se okane mađija i pokajanjem obrati k Bogu. Ali ne mogade crnca načiniti belim, i tvrd kamen pretvoriti u mek vosak. I prokletnik se ne samo ne popravi, nego krenu na veće zlo: drznu se da i samog arhijereja Božjeg ismeje pomoću svojih mađija. Jer jednoga praznika, za vreme službe Božje koju je služio sveti Lav sa celokupnim sveštenstvom i crkva bila puna naroda, Iliodor uđe u crkvu kao tobožnji hrišćanin, i stade krišom praviti mađije. I odmah učini te u crkvi jedni stadoše kao mazge kopati nogama, drugi – kao stoka rikati, treći – ludo se smejati, četvrti – ljutiti se. Pritom se hvaljaše mađioničar da može učiniti i to, da episkop sa celokupnim sveštenstvom napusti bogosluženje i stane skakati i igrati kao pod svirkom i muzikom. Saznavši za Iliodorovu nameru, svetitelj Božji prekloni kolena pred prestolom Božjim i, pošto se usrdno pomoli, ustade, iziđe iz oltara, priđe k Iliodoru, veza ga omoforom svojim za vrat, jer mađioničar beše izgubio svoju silu, i odvede na tržište gradsko. Tu naredi narodu na se donesu drva i naloži velika vatra. I kad se vatra razgori, on stade posred ognja i uvuče u nj i Iliodora. I stajaše svetitelj usred ognja, držći mađioničara, i ne izađe iz ognja dok bedni mađioničar ne izgore sav[3]. Tala se arhijersj Božji opet vrati u crkvu, te dovrši božanstvenu službu.
Ovo preslavno čudo zaprepasti sve, jer ne samo što svetitelj ne bi opaljen ognjem, dok mađioničar izgore sav, nego se oganj ne kosnu ni njegovog arhijerejskog odjejanja, pošto ga je rosa Duha Svetoga okružavala usred ognja. I ču se na sve strane za ovo čudo. A kad carevi saznaše za to, dozvaše k sebi svetitelja i dočekaše ga s velikim počastima. I pripavši k svetim nogama njegovim, moliše ga da se moli za njih. A kad je ulazio u carsku palatu, nosio je žar u odeći svojoj, i odeća se ne opali.
Ovaj veliki ugodnik Božji satvori i druga mnogobrojna čudesa: slepima je vid davao, bolesne isceljivao, đavole iz ljudi izgonio, hram idolski molitvom srušio, i idole rečju razbijao.
Sveti Lav se u dubokoj starosti prestavi u Gospodu. U to vreme dođe u grad Katanu iz sirakuske mitropolije žena nekog senatora koja je bolovala od tečenja krvi. Mnogo je godina bila bolesna, ali joj lekari nisu mogli ništa pomoći. Kad ona ču za svetog Lava, episkopa katanskog, da on molitvom isceljuje ljude od bolesti, dođe u Katanu. I kad bi na kapiji gradskoj, ona ču zvonjenje zvona, kojim je objavljivana nečija smrt. Ona se raspita, i saznade da se Sveti Lav prestavio. To je silno ožalosti, i ona najhitnije ode k pokojniku. I kad dođe tamo, i dotače se njegovog odra, odmah joj prestade tečenje krvi, i ona potpuno ozdravi. A sveto telo njegovo bi sahranjeno u crkvi svete mučenice Lukije, koju je on podigao. I iz svetih moštiju njegovih poteče miomirisno miro, koje isceljuje od svake bolesti, u slavu Hrista Boga našeg.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
KINDEJA
 
Bio episkop u Pisidiji. Upokojio se u miru.
 
STRADANJE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
SADOKA, EPISKOPA PERSIJSKOG
i sa njim sto dvadeset i osam mučenika
 
Posle mučeničke končine svetog Simeona, episkopa persijskog, na njegov presto dođe sveti Sadok. U eparhiji je imao dva grada: Salik i Ktisifon. I jedne noći sveti Sadok usni strašan san. I povodom toga sazva sav svoj klir, prezvitere i đakone, koji su se skrivali iz straha od cara, i stade im pričati: Prošle noći videh u snu lestvicu, čiji vrh dopiraše do neba, gde stajaše sveti episkop Simeon u velikoj slavi; i doviknu meni koji sam stajao na zemlji: Uziđi k meni, Sadoče, uziđi, i ne boj se! Ja uziđoh juče, a ti uziđi danas! – To videh i čuh, i verujem da će me uhvatiti i mučiti za Hrista. A njegove reči: „Ja uziđoh juče, a ti uziđi danas!“ znače da je on postradao prošle godine, i da ću ja ove godine biti mučen i ubijen. – I stade sveti Sadok poučavati svoj klir, govoreći: Braćo moja vozljubljena i oci, ljubimo Boga i Gospoda našeg Isusa Hrista svom dušom i svom mišlju svojom, i obučeni u oklop vere, nemojmo se bojati nikakvog zla! Smrt i pokolj mogu naići na nas, nemojmo se plašiti! Nego svaki od nas neka se drži kao dobar vojnik Isusa Hrista. Jer ako umremo, umrećemo kao savršeni, ako pak ostanemo živi, živećemo kao pravedni. Umrimo za Spasitelja našeg! I ako mač biva uzrok večnoga života, onda se ne bojmo mača, da bismo dobili život večni. Delajmo dok je dan, da bismo se obogatili neprolaznim blagom, i dobili čast i beskonačnu slavu u carstvu nebeskom, i ostavili hrišćanskom potomstvu slavno ime naše. Braćo, molimo Boga našeg, da se moje viđenje skoro ostvari. Jer ko je duhovan, s radošću i željno i s velikom ljubavlju očekuje mučeničku smrt za Hrista, i ne boji se pošto je spreman. A telesnome smrtni čas je strašan i užasan. Vrlinski ljudi revnosno i hrabro sami traže takvu smrt, da bi radi nje nasledili život večni. A lenivci i neradnici skrivaju se čim vide smrt. Koji ljube Boga, k Bogu odlaze; a koji ljube svet, u svetu ostaju. Prvi se s radošću i veseljem razrešuju od tela, a ovi drugi ostaju u ovom životu za muke i uzdahe.
Druge godine gonjenja dođe persijski car Sapor u spomenute gradove, Salik i Ktisifon. I bi optužen kod njega sveti episkop Sadok. – Ime Sadok znači carev prijatelj, jer on zaista ljubljaše nebeskog cara Hrista svom dušom svojom, i svom snagom, budući savršen uzdržljivac, pun vere i pravde. A ugledao se na svetog Simeona, čiji episkopski presto nasledi. – Car Sapor posla vojnike, i oni uhvatiše episkopa sa klirom njegovim i mnogim drugim hrišćanima i crnoriscima, njih sto dvadeset i osam na broju, sve ih okovaše u gvozdene verige, pa zatvoriše u tamnncu, koja beše mračna, smrdljiva i strašna. I pet meseci trpljahu velike nevolje i muke. Jer nečestive sluge bezbožnoga cara tankim konopcima vezavši celo telo svakog mučenika, stavljahu ih u teške klade, tako da su im kosti pucale i koža im se raščinjala. I trpljahu silne bolove sveti. A nemilosrdni mučitelji im govorahu: Poklonite se suncu i ognju, i ispunite carevu volju pa ćete ostati u životu. Na to Sveti Sadok, u ime svih odgovarajući, reče: Mi smo hrišćani, i klanjamo se jedinome Bogu, Tvorcu neba i zemlje; i Njemu služimo svom dušom i svom snagom svojom; a suncu, koje je On stvorio, ne klanjamo se, niti obožavamo oganj, jer ih je Bog stvorio da služe ljudima. Zato nećemo poslušati carsku naredbu o tome, i nećemo da budemo otstupnici od Boga našeg. Ne bojimo se smrti, koja nas iz ovog privremenog i sujetnog života prevodi u život večni. Stoga, ne odlažite ni za trenutak, nego nas odmah poubijajte! Nemojte štedeti krv našu koja će se liti pred vašim očima!
Potom opet bi rečeno svetima samim carem: Ako naredbu moju ne poslušate, i ne ispunite volju moju, onda je evo došao strašni čas vaše pogibije. A svetitelji odgovoriše kao jednim ustima: Nećemo poginuti mi za našeg Boga, niti ćemo umreti u Hristu Njegovom, jer nas On oživljuje blaženim i večnim životom, i daje nam u nasleđe i odmor besmrtno carstvo. Hajde, predaj nas brzo smrti, jer smo svim srcem gotovi da umremo za Boga našeg, ali se suncu i ognju nećemo pokloniti, niti poslušati bezbožne naredbe carske, koje su pune smrti i pogibije.
Videvši čvrstu nepokolebljivost vere njihove, car izreče smrtnu presudu: da svi budu mačem posečeni. A kad svetitelji čuše da su osuđeni na posečenje mačem, svi se radosno pripremahu za smrt. I povedoše ih izvan grada. A oni putem radosno pevahu, govoreći: Sudi nam, Bože, i presudi parbu našu! Izbavi nas od jezika nesveta i od ljudi nepravednih i lažljivih i krvopija, jer si Ti, Bože, nada naša! – A kad stigoše na mesto pogubljenja, oni otvorivši usta svoja jednodušno rekoše: Blagosloven si, Bože, što si nas udostojio blagodati ove, i nisi prezreo molitve naše, već si nam dao ovaj preskupoceni venac mučeništva. Jer Ti znaš, Gospode, kako ga željno iskasmo. I blagosloven Bog naš, jedinorodni Sin blagodati Tvoje, koji nas je spasao i pozvao u život večni. Stoga nas, Gospode, ne ostavi da se zlopatimo u ovome svetu, nego nas dobrote tvoje radi utvrdi vavek pred Tobom, i omij nas u krvi našoj od grehova naših, jer si Ti jedini sveproslavljeni Bog, i jedinorodni tvoj Sin, i presveti tvoj Duh, vavek, amin.
Dok su se svetitelji tako molili, bezbožnici su im otsecali glave, i slavljenje Boga ne prestade u ustima njihovim dok i poslednji ne bi posečen. A česnog i slavnog stradalnika episkopa Sadoka odvedoše vezana u drugi grad, zvan Vitlapat, i tamo otsekoše česnu i svetu glavu njegovu.
Tako svi ovi sveti i slavni mučenici skončaše u miru, hvaleći i slaveći Gospoda našeg Isusa Hrista, kome priliči svaka slava, čast i poklonjenje, sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove, amin.
Postradaše ovi sveti mučenici 342 ili 344 godine.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
VISARIONA[4]
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
AGATONA
pape Rimskog
 
Sveti otac naš i čudotvorac Agaton rodio se u Italiji 650 godine od pobožnih i bogobojažljivih roditelja. Roditelji su se potrudili te ga naučili celom bogonadahnutom Svetom Pismu. Od toga je blaženi Agaton imao velike duhovne koristi. Tako, kada mu roditelji preminuše, on pokupi celokupno njihovo bogatstvo i za jedan dan ga razdade siromasima. Posle toga ode u jedan manastir i postade monah. Tamo je služio Bogu i danju i noću; i moljaše se za sav svet. On se toliko usavrši u vrlini, da dobi od Gospoda blagodat isceljivanja. No pošto se vrlina njegova nije mogla sakriti, on postade episkop u Rimu. Za vreme dok je on episkopovao u Rimu bi sazvan u Carigradu sveti Šesti Vaseljenski Sabor 680 godine, protiv jeresi monotelitske, na koji sabor posla i sveti Agaton svoje pretstavnike. Jarko je svetleo u svome episkopskom zvanju Sv. Agaton i otišao ka Gospodu.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
KORNILIJA PSKOVSKOG
 
Podvižnik Pskovo-Pečerske obitelji, i od 1529. godine njen iguman. Mnogo uradio na njenom blagoustrojstvu. Obratio u pravoslavnu veru i krstio mnoge Liflandske urođenike susednog grada Nejhauzena, i podigao im dve crkve. Što je kamenim zidom ogradio svoj manastir, on je bio ubijen po naređenju Ivana Groznog 1570. godine. Zajedno s njim bio ubijen i njegov učenik, monah Vasijan Muromcev, čuven po svojoj učenosti i pobožnosti. Njihove svete mošti počivaju u Uspenskoj manastirskoj crkvi.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
PLOTINA
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA:
DIDIMA, NEMESIJA i POTAMIJA
 
Ovi sveti mučenici postradaše za Hrista na ostrvu Kipru, gde se i vrši njihov spomen.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ravena – u Italiji, južno od Venecije.
  2. Lav III Isavrijanac carovao od 717 do 741 god.; sin njegov Konstantin V Kopronim – od 741 do 775 god.
  3. U nekim Sinaksarima ovde stoji da je ovaj mađioničar bio osuđen na smrt (spaljivanjem u ognju) ne od svetoga, nego od strane carskih vlasti, jer je mnoga javna nedela bio počinio. Sveti pak episkop Lav ušao je sam po svojoj volji s mađioničarem u oganj, na koji su ovoga već bile osudile državne carske vlasti.
  4. Pored 6. juna, gde se nalazi i njegovo žitije, ovaj prepodobni se u nekim Sinaksarima spominje i danas, i još 29. noveibra.

Jedan komentar

  1. Sv. Teodore moli Boga za nas !

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *