NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za januar

Žitija Svetih za januar

3. JAHUAP

SPOMEN SVETOG PROROKA
MALAHIJE

Sveti prorok Malahija rodio se u Sofi, u plemenu Zavulonovom, posle povratka Jevreja iz ropstva Vavilonskog[1]. Još iz mladosti vodio je život čist i neporočan. Prorokovao je: o dolasku Gospodnjem, o Strašnom sudu, o promeni propisa i zakona Mojsijeva na bolji, i o novoj žrtvi. Njegovo ime Malahija znači anđeo. Narod ga je nazvao anđelom, ili što licem beše neobično lep kao anđeo, ili što življaše anđelski čisto i sveto, i drugovaše s anđelima. Često je razgovarao s anđelom, koji mu je tajne Božje otkrio i buduće stvari mu kazao. Dešavalo se da su i drugi, koji su dostojni, čuli glas anđelski, ali nisu mogli da vide samog anđela. Sveti Malahija je govorio s anđelom lice u lice, kao što čovek govori sa prijateljem svojim. Ovaj sveti prorok beše poslednji po vremenu od proroka. Jer posle njega ne bi drugoga u Izrailju do Jovana Krstitelja. Prestavio se Bogu mlad, i bio sahranjen kraj svojih predaka.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
PETRA ZASTAVNIKA

Činio mnoga i mnoga čudesa; upokojio se u miru.

STRADANJE SVETOGA MUČENIKA
GORDIJA

Mučenik Hristov Gordije rodi se u Kesariji Kapadokijskoj od hrišćanskih roditelja, i bi odgajen u hrišćanskoj veri. A kada odraste, bi izabran za vojsku, i postade oficir u rimskoj vojsci, jer je telesnom snagom i duševnim junaštvom prevazilazio druge. U to vreme rimski car Likinije izli na hrišćane otrov svoga nasilništva, i svoju bogobornu ruku podiže na Crkvu Hristovu. Na sve strane slate su careve zapovesti i naredbe da se niko ne klanja Hristu. A ko postupi protivno tome, da bude kažnjen smrću. I postavljahu svuda kamene i drvene idole, dela ruku ljudskih, da im se svi klanjaju kao večitome Bogu. A koji se ne povinuju, da se na to primoraju mukama.
I nastade lom u celom gradu Kesariji: otimahu hrišćansku imovinu, pljačkahu hrišćanske domove, tela hrišćana na muke stavljahu, blagočestive žene po ulicama zlostavljahu, ne beše milosti prema mladosti, ni poštovanja prema starosti. Najneviniji ljudi stradahu kao zločinci. Tamnice behu tesne. A čuvene i bogate kuće opusteše, dok se pustinja ispuni izgnanicima, čija jedina krivica beše u tome što veruju u Hrista. Otac predavaše sina na smrt, sin gonjaše oca na sud; brat besnijaše na brata; sluga ustajaše na gospodara. Neku jezivu noć bezumlja navuče đavo na duše ljudske, te jedan drugoga ne raspoznavahu kao u mraku. A svrh svega toga, bezbožne ruke molitvene domove razoravahu, svete oltare uništavahu: a ne beše ni prinosa, ni kandila, ni mesta za službu Božju; sve beše zahvatila nevolja kao crni oblak. Božji ugodnici behu prognani, sveštena lica strahovahu od svirepog nasilništva, a demoni likovahu skrnaveći vaseljenu vonjom i krvlju odvratnih žrtava.
Videći takvu nevolju, sveti Gordije izabra sebi dobrovoljno progonstvo: zbaci sa sebe oficirske znake, prezre slavu ovoga sveta, ostavi bogatstvo, srodnike, prijatelje, sluge, spokojan život, i sve što je svetoljubivim i slastoljubivim ljudima drago, i otide u pusta i nepristupačna mesta, želeći radije da živi sa zverima nego sa idolopoklonicima, revnujući kao sveti prorok Ilija. Jer ovaj sveti prorok, videvši sidonsko idolosluženje, udalji se na goru Horiv, i useli se u pećinu, tražeći da vidi Boga, kao što i vide ukoliko Ga ljudske oči mogu videti. Tako i Gordije: pobeže od gradske vreve, pijačne vike, veličanja velmoža; pobeže od onih što se tužakaju, prodaju, kupuju, kunu se, lažu, govore sramne reči; pobeže od igara i zabava i smehotvorstva što bivaju po gradovima. A sam imađaše čist sluh, čiste oči, i pre svega srce očišćeno koje može Boga videti. I udostoji se božanskih otkrivenja, i nauči se velikim tajnama ne od ljudi, nego stekavši velikog učitelja istine, Duha Svetog.
Razmišljajući o ovome životu kako je ništavan i kratkotrajan kao san i senka, silna ga žeđ obuze za večnim životom u onom svetu. I kao snažan borac, on se glađu, bdenjima, molitvama i duhovnim poukama pripremi za borbu. Naročito pak iščekivaše dan, u koji ceo grad praznuje praznik poganog boga Mapsa[2], ili bolje – demona koji voli ratove. A kada dođe taj dan, sav grad iziđe na trkalište da gleda konjske trke, i sa visokih mesta posmatrahu svi. He ostade tada u gradu ni Jevrejin, ni Jelin, pa čak i mnogi hrišćani, koji nemarno žive i ne sklanjaju se od sujetnih skupova, behu tamo da posmatraju brzinu konja i veštinu jahača. Tog dana i robovi behu slobodni od rada, te se i oni slegoše tamo. A i đaci behu dotrčali tamo. I žene bludne i razvratne behu takođe tamo. Uopšte, gledalište beše prepuno ljudi, koji su revnosno posmatrali konjske trke.
Tada hrabri i veliki dušom Gordije siđe s planine i dođe na trkalište. He začudi se narodu, niti pomisli u koliko se neprijateljskih ruku sam predaje. Kao gusto kamenje ili drveće ljudi su sedeli na gledalištu. Bez imalo straha u ercu i plašnje u duši, Gordije utrča i stade usred gledališta, ispunjujući reč Svetoga Pisma: Pravednik je kao lav bez straha (Prič. Sol. 28, 1). I ne samo to, nego stojeći potpuno slobodno usred gledališta, izgovori gromko reči proroka Isaije koje sveti apostol navodi: Nađoše me koji me ne traže; i javih se onima koji za me ne pitaju (Rm. 10, 20. Is. 65, 1). Ovim rečima jasno pokaza da nije silom doveden, nego dobrovoljno predaje sebe na mučenički podvig. U tome se ugleda na Gospoda Hrista, koji sam predade sebe u ruke Jevrejima kada su ga u noćnom mraku tražili. I odmah sveti Gordije svrati na sebe sve poglede. Bio je strašan po izgledu: zbog dugog boravka po gorama kosa mu je bila puna praha, imao je dugačku bradu, u bednoj odeći, telom potpuno suv, odeven u vreću, sa štapom u ruci. Sve je to izazivalo strah kod onih koji su ga gledali. A usto je i neka božanska blagost obasjavala njegovo lice.
A kada se saznade ko je, nastade silna graja: hrišćani su od radosti pljeskali, a neznabošci su dovikivali sudiji da naredi da ga ubiju. Vikalo se i grajalo na sve strane; niko ne gledaše na konje, niko ne obraćaše pažnju na jahače, uzalud su kolesnice prolamale vazduh. Svaki je hteo da gleda samo Gordija, da sluša samo šta on govori. Graja ispunjavaše celo gledalište kao huka silnog vetra, od koje se nije čulo trčanje konja. Onda propovednik dade znak narodu da ućuti. I umukoše trube, ućutaše svirale, prestade muzika. Jedino se sveti Gordije i video i čuo.
A tu na gledalištu beše i knez koji je rukovodio trkama i delio nagrade trkačima. K njemu dovedoše svetitelja, i on ga upita ko je i otkuda je, kakva je roda i gde mu je postojbina. Svetitelj mu ispriča sve o sebi, kakav je čin imao, zašto ga je odbacio, otišao u pustinju, i radi čega se vratio. Vratio sam se, reče, da javno pokažem kako tvoja naređenja ne smatram nizašta, a ispovedam Hrista Isusa, nadu moju i zaštitu moju. I pošto sam čuo da si ti veoma opak čovek, izabrao sam naročito ovaj dan i zgodno vreme da ostvarim svoju nameru i ispunim svoj zavet.
Pri ovim rečima gnev se knežev kao oganj zapali, i on sav bes što beše u njemu iskali na svetog Gordija: Dovedite mi, reče, mučitelje. Gde su bičevi? gde olovne kugle? gde točkovi? Neka bude rastegnut na njima, i neka se izdrobi telo njegovo! Neka bude obešen na drvetu! Neka se za mučenje donesu smrtonosne sprave! Neka bude bačen zverovima! Neka bude posečen mačem! Neka bude vrgnut u provaliju! Ali, sve je to ipak malo za gadnog čoveka, koji treba da pogine ne od jedne nego od mnogih smrti.
A Gordije sveti reče: Zaista bih naneo sebi veliku štetu, kada ne bih želeo da raznim smrtima umrem za Hrista.
Ove reči još više razjariše kneza, i on svojoj prirodnoj ljutini dodade još vrlo veliku jarost, i beše sve besniji i besniji, ukoliko sveti mučenik Gordije pokazivaše u mukama sve veće i veće junaštvo. Nikakve muke, nikakva smrtonosna oružja i oruđa ne mogahu ga odvratiti od namere, nego podižući oči k nebu on pevaše psalamske stihove: Gospod mi je pomoćnik, i ne bojim se; šta će mi učiniti čovek? (Ps. 117, 6). I opet: Neću se bojati zla, jer si Ti sa mnom (Ps. 22, 4). I druge slične reči, koje je iz Božanskih Knjiga naučio, govoraše, pobuđujući sebe na junaštvo i trpljenje. Toliko beše neustrašiv, da sam na sebe prizivaše muke. „Zašto oklevate? govoraše on. Zašto stojite? Hajde, stružite telo moje i na parčad ga izdrobite! Mučite me kako hoćete! He lišavajte me dobre nade: jer ukoliko me svirepije budete mučili, utoliko ću veću nagradu primiti od Gospoda mog. Muke ovoga života doneće večno veselje, i mi ćemo, mesto rana koje zadajete telu našem, obući svetle haljine pri opštem vaskrsenju; mesto beščešća – venci će nam procvetati; mesto osude sa zločincima – živećemo s anđelima. Vaše pretnje su seme koje sejete po meni, da bih, kada ponovo dođem, s radošću odneo snopove svoje (Ps. 125, 6)“.
I pošto ne mogade knez da besom svojim i mučenjem odvrati svetog Gordija od vere, nastade, lukav, da ga laskavim rečima prelasti. Jer je đavo navikao da plašljive zastrašuje, a junačke laskom omekuši i raslabi. Velike dare nuđaše mučitelj svetome, i još mu veće od cara obećavaše. Car će ti dati, reče, najistaknutije mesto u vojsci, mnogo imanja, bogatstva, slavu, i sve što hoćeš. A svetitelj, čuvši njegova obećanja, nasmeja se njegovom bezumlju, govoreći: Zar mi možeš dati išta što bi bilo bolje od carstva nebeskog?
Tada neznabožni knez potrže i gnjev i mač, i naredi dželatu da priđe, i izdade mu zapovest i rukom i poganim jezikom da poseče svetog Gordija. I pošto je svetitelj imao biti posečen pred tolikim svetom, opkoliše ga poznanici sa svih strana: grljahu ga i poslednji mu celiv davahu, i plačući moljahu ga da se ne predaje dobrovoljno na smrt, da ne uništava cvet svoga života, i da ne napušta ovo slatko sunce. I savetovahu da se samo ustima odrekne Hrista. I govorahu mu: Jednom rečju izbavi sebe od smrti, odrekavši se Hrista jezikom, a srcem veruj u Njega kako hoćeš, jer Bog neće poslušati jezik nego ono što um govori. Uradiš li tako, ti ćeš i gnjev sudije ukrotiti, i Boga prema sebi umilostiviti. – A on stajaše kao nepokolebljiva stena usred mora, koju sa svih strana zapljuskuju i udaraju morski talasi. I kao što dom mudroga čoveka, sazidan na kamenu, ne mogu oboriti ni silni vetrovi, ni velike kiše, ni nabujale reke, tako ovaj junačni muž stajaše nepokolebljiv u veri. I videći svojim duhovnim očima gde đavo obleće njegove poznanike, i jednoga potstiče na suze, drugoga na preklinjanje i davanje nekorisnog saveta, uputi onima što plaču, reč Gospodnju: He plačite za mnom (Lk. 23, 28), nego plačite za neprijateljima Božjim, koji gone hrišćane. Plačite, kažem, za njima, koji nama oganj spremaju, a sebi pakao zažaruju, i gnev za Dan gneva sabiraju. Prestanite da mi srce cepate, jer sam ja gotov ne samo jedanput nego mnogo puta za ime Gospoda našeg Isusa Hrista umreti. – A onima koji mu savetovahu da se jezikom odrekne Hrista, ovako odgovori: Jezik, koji blagodaću Hristovom imam, ne mogu pokrenuti da se odrekne Tvorca svoga, jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se ispoveda za spasenje (Rm. 10, 11). Kako ću se odreći Gospoda mog, koga od detinjstva obožavam, i vaspitan sam u svetoj veri? Neće li uzdrhtati nebo gore, ako se odreknem Boga? Neće li svetila nebeska sakriti svetlost svoju od mene? A zemlja, da li će me podneti, i zar me neće progutati živa? He varajte se, Bog se ne da ružiti, i po ustima će nam našim suditi: po našim će nas rečima opravdati, i po našim rečima osuditi. Niste li čuli strašnu pretnju Gospodnju: Ko se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima (Mt.10, 33). Zašto mi savetujete da se odreknem Boga mog? da li da život svoj produžim? ili da smrt za izvesno vreme izbegnem? ili da nekoliko dana životu svom dodam? Onda ću lišiti sebe večnog, beskonačnog života. Ili da izbegnem telesne muke? Onda neću ugledati dobra Pravednika tamo gde nema muka. Očigledno je bezumlje: kratkotrajnim životom kupiti sebi večne muke i propasti s dušom. No i vama savetujem: pomišljate li zlo, onda se naučite blagorazumnosti i istini, i odbacivši laž, govorite istinu; recite da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca. Jer će ovaj glas ispustiti jezik, kada se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i u preispodnji (Flb. 2, 11, 10).
Rekavši to, sveti Gordije se prekrsti i neustrašive duše pođe na posečenje. I ne izmeni se u licu. I stade na mesto posečenja, kao da nema dželata za sobom, nego kao da anđele vidi pred sobom i želi da im u ruke preda dušu svoju. I bi posečen, 320. godine. I dobi blaženi život, kao Lazar odnesen u brujanju radosti na mesto večnoga pokoja, gde primajući nagradu za svoj podvig, sa anđelima slavi večito Podvigopoložnika, za koga postrada.
Svetom mučeniku Gordiju napisao je pohvalno slovo Sv. Vasilije Veliki kao arhiepiskop Kesarije Kapadokijske, gde se rodio i postradao sveti Gordije.


NAPOMENE:
[1]Približno na 400 godina do Hrista.
[2]Rimski bog rata Mars, smatran za jedno od najglavnijih božanstava rimske državne vere.

6 komentar(a)

  1. Stefan Bošković

    Već godinama dolazim na Vaš sajt i sa uživanjem čitam nešto od velikog broja knjiga i mnogo Vam hvala na tome. Ako moja duša bude spašena, mogu da kažem da je preko Vas Bog mnogo dejstvovao u mom slučaju.
    Da kažem utiske oko novog sajta:
    – Uvek sam uživao kada sam video sliku Isusa Hrista na pozadini između reči koje čitam. Sada toga nema.
    – Kada sam hteo da pretražim naslove knjiga da vidim koji odgovara mojim potrebama, mogao sam da dođem na stranicu biblioteke, pritisnem CTRL+F i da potražim sve knjige u celoj biblioteci koje imaju u svom nazivu određenu reč. Sada to ne može.
    – Imao sam mnogo izdvojenih stranica u „Beležnici“ pregledača interneta koje sam pročitao i odvojio. Sada će biti mučenje dok se pronađe odakle je to.
    – Sajt je bio pregledan i nije imao ništa suvišno na sebi. Sada to nije slučaj.

    • Bibliotekar

      Dragi brate, hvala ti za komentar. Sajt smo prebacili na novu platformu jer je postavljanje materijala postalo skoro nemoguće zbog tehničkih ograničenja. Sajt je još u fazi prerade i videćeš da neke rubrike (svetinje, crkvenoslovenski, pojanje) još stoje prazne, ali to će vrlo uskoro da se promeni. Cilj nam je da korišćenjem modernijih alata omogućimo saradnicima da spremaju i postavljaju nove sadržaje mnogo lakše nego do sada. Dizajn jeste pretrpeo određene izmene i to je bilo neminovno, ali u suštini ništa se nije promenilo. Pokušaću da odgovorim na tvoja konkretna pitanja.
      – Spasiteljeve ikone nema više u pozadini. Za sada.
      – I dalje može da se pretraži cela biblioteka. Ako klikneš na glavni link u baneru (Biblioteka), a ne na jednu od dve ponuđene opcije (spisak rubrika ili najnovije) otvoriće se identičan indeks biblioteke kakav smo ranije imali. Ctrl + F radi bez problema.
      – Ako sam dobro razumeo pitanje, brineš kako ćeš da pronađeš knjige za koje si imao direktan link. Kao što sam pomenuo, sajt je još u izradi, a jedna od stvari koju upravo završavamo nakon podizanja sajta je kompletna redirekcija starih linkova na nove. Dakle, kada u brauzeru pokušaš da otvoriš stari link, automatski će da te prebaci na odgovarajuću stranicu na novom sajtu.
      – Sajt izgleda znatno drugačije, to je tačno. Trebaće vremena za navikavanje na novi dizajn, ali preglednost ne bi trebalo da mu je mana. Sada su na naslovnoj stranici zastupljene sve rubrike, dok je ranije to bila samo biblioteka.
      Još jednom, hvala za komentare. Sajt čeka lepa budućnost sa mnogo bogatijim sadržajima i uvek su nam potrebni saradnici. Ukoliko bi želeo da se pridružiš timu, javi se.
      Srećan ti početak Časnog posta.

  2. Zoran Petrović

    Poštovani oci,da li je moguće da se na naslovnu stranu sajta,pored Prologa,postavi link za Žitije Svetih za taj dan,kao što je to bilo na staroj verziji sajta

    • Bibliotekar

      Dragi brate, biće samo nismo sve još završili. Ništa od sadržaja sa starog sajta neće biti uklonjeno. Ako se nešto trenutno ne pojavljuje to je samo privremeno. Ako da Bog, biće još mnogo novog materijala na sajtu.

  3. Poštovani oci molim vas da mi pojasnite ovaj pojam: „Ispisivalo se nekada, priča Jeronim, neiskazano ime Božje na zlatnoj daščici koju je nosio na glavi Prvosveštenik; sada se ispisuje božansko ime Isusovo samom krvlju njegovom, izlivenom pri obrezanju njegovom. I to se ispisuje ne više na materijalnom zlatu, nego na duhovnom, u srcu i u ustima slugu Isusovih.“ Jel moguće da se baš misli na tu krv iz tog dela tela ili se misli na krv Hristovu generalno. Oprostite meni grešnom ali me buni i na neki način sablažnjava

  4. Pingback: Uteha i ohrabrenje za seme koje donosi rod po trideset… – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *