NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za januar

Žitija Svetih za januar

29. JAHUAP

PRENOS ČESNIH MOŠTIJU SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
IGNJATIJA BOGONOSCA

Glavno praznovanje svetog Ignjatija jeste u zimu 20. decembra. Ovoga dana se praznuje prenos njegovih česnih moštiju iz Rima, gde mučenički postrada[1], u Antiohiju, gde je ranije bio arhijerej. Kada sveti Ignjatije beše pozvan u Rim, da pred carem Trajanom odgovara za svoju veru, na tome dugom putu pratiše ga nekoliko građana iz Antiohije, pobuđeni na to velikom ljubavlju prema svome divnom arhipastiru. Svetitelj Božji, pošto se nikako ne hte odreći vere Hristove prezrevši sva laskanja i obećanja cara Trajana, bi osuđen na smrt i bačen u Cirku Velikom pred zverove. Zverovi ga rastrgoše, i on predade dušu svoju Bogu. Tada njegovi pratioci sabraše njegove obnažene kosti, preneše u Antiohiju, i česno sahraniše. No kada Persijanci zauzeše Antiohiju u šestom veku mošti svetog Ignjatija ponovo se vrate iz Antiohije u Rim, gde se i sada nalaze u crkvi svetog Klimenta.

SPOMEN SVETIH MUČENIKA
FILOTEJA, IPEREHIJA, AVIVA, JULIJANA, ROMANA, JAKOVA i PARIGORIJA

Ovi sveti pošto postadoše vojnici Nebeskog Cara Hrista, naružiše idole i izobličiše zabludu idolopoklonika. Idolopoklonici ih uhvatiše, i najpre im debelim motkama polomiše ruke i rebra, zatim ih nemilosrdno šibaše, pa im teške lance oko vrata staviše, i tako ih u tamnicu vrgoše. Posle toga ih iz tamnice izvedoše, i kožu im na kajiše sekoše; zatim ih obesiše, i onda svakome od njih ukucaše eksere u glavu. I tako ovi slavni mučenici predadoše duše svoje u ruke Božje, i dobiše neuvenljive vence mučeništva[2].

SPOMEN SVETIH MUČENIKA
SILUANA episkopa, LUKE đakona i MOKIJA čteca

Za carovanja Numerijanova, 284. godine, nastade gonjenje protiv hrišćana. Tada ovaj sveti Siluan, episkop u gradu Emesi, u Siriji, bi optužen knezu, odmah uhvaćen, i zajedno sa đakonom Lukom i čtecom Mokijem, svi troje vezani izvedeni pred kneza. On ih dugo istjazavaše. I pošto vide da oni ispovedaju Hrista kao istinitog Boga, a proklinju one koji se klanjaju idolima, silno se razljuti. Zatim pokuša da ih laskanjem pridobije da se odreknu Hrista. A kad i time ne uspe, strašno ih tukoše, pa ih onda baci u tamnicu, i ostavi ih da tamo umru od gladi.
No posle mnogo dana on ih ponovo izvede na sud. I tukoše ih, i po drugi put ih vrže u tamnicu. I kad u tamnici postadoše kao skeleti od gladi i žeđi, on donese odluku da ih izvede pred zverove da se bore sa njima. I izvedoše svetitelje u cirk, i pustiše na njih razne zverove, a mučenici se Hristovi moljahu Bogu da se ovim završi njihova borba. Bog usliši svoje sluge, jer čim My ce pomoliše, On usliši njihovu molbu, i odmah primi duše njihove. Tada se divlje zveri sa strahopoštovanjem zaustaviše podaleko od moštiju svetih mučenika, i, ne približivši im se, udaljiše ce. A kada pade noć, odoše neki hrišćani, uzeše sveta tela svetih mučenika, i česno ih sahraniše, elaveći i blagodareći Boga.

SPOMEN SVETIH MUČENIKA
SARVILA i VEVEJE
sestre njegove

Ovi sveti behu iz grada Edese, a postradaše za vreme cara Trajana, 110. godine. Sveti Sarvil beše najpre idolski žrec i služitelj gadnih žrtava demonskih. Bio je lep i čuven; nosio je skupocene i raskošne haljine, i imao zlatnu kapu na glavi; tamošnji jelini su ga smatrali kao drugog malog cara, i poštovali kao drugog boga. I on je naređivao da se svi klanjaju idolima i prinose im žrtve. Episkop grada Edese, sveti Varsimej često ga je korio i savetovao, ali on nije hteo da napusti svoju zabludu. A o jednom neznabožačkom prazniku, kada su prinosili žrtve demonima, i Sarvil nadziravao, sveti Varsimej ga opet ukori kao vinovnika propasti mnogih ljudi. Čuvši to, i darnut blagodaću Hristovom, Sarvil se zamisli nad rečima episkopovim, i poverova u Hrista zajedno sa svojom sestrom Vevejom. Zatim ih episkop Varsimej oboje krsti, i pouči istinama vere. Posle toga Sarvil prodade sve imanje svoje, razdade novce siromasima, i sam postade siromah. Potom otide kod episkopa i življaše kod njega.
Saznavši za to, namesnik Lisije izvede Sarvila preda se na sud. Pošto ga je ispitao i doznao da ispoveda veru u Hrista, on naredi te ga biše motkama. A pošto mučenik izruži njega i idole njegove, pa i samog cara koji ga je postavio za namesnika, ovaj se bezumno razjari, i naredi te svetoga biše volovskim žilama, i strugoše gvozdenim četkama, i žegoše bakljama. Trpeći sve to, mučenik samo u Boga gledaše i moljaše se, stoga mu Bog i olakša patnje. A Lisije, videći junaštvo i trpeljivost svetoga, naredi te mu ukucaše eksere u glavu, i baciše pod testeru da ga prestružu. Ali blagodaću Hristovom sveti mučenik ostade nepovređen, što sve zaprepasti.
Videvši sve to, sestra svetoga Sarvila Veveja, ispuni se smelošću, i sama ode namesniku, i izjavi da je hrišćanka. A namesnik naredi te je mnogo biše, pa je baci u tamnicu. Brata pak njenog Sarvila stavi na ovakve muke: tukoše ga drvenim lopatama, onda mu lice odraše, i ruke mu sastrag zavezaše, pa ga po trbuhu biše; zatim ga za jednu ruku o drvo obesiše, pa mu ognjem žegoše razne delove tela; naposletku ta celog odraše. A namesnik, videći ga gde još diše, naredi te i njemu i sestri njegovoj otsekoše glave. I tako oboje dobiše vence mučeničke. A česne mošti njihove tajno uzeše neki hrišćani, i česno ih sahraniše, slaveći i blagodareći Boga.

ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG
LAVRENTIJA
zatvornika Pečerskog

Posle iskušenja koje snađe prepodobne zatvornike pečerske Isakija i Nikitu[3], podvizavaše se u tom istom svetom manastiru Pečerskom ovaj blaženi Lavrentije. On se, kao dobar vojnik Hristov, usudi da sam usamljenički ratuje sa dušegubnim napadačem – đavolom. I zažele svom dušom da se u strogom zatvorništvu posveti molitvi Bogu, ubeđen da Gospod upravo o zatvorničkom življenju govori kada kaže: „A ti kad se moliš, uđi u klijet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno“ (Mt. 6, 6). Ali prepodobni mu oci odlučno branjahu da to radi u svetom manastiru Pečerskom, gde lukavi đavo silovitije napada podvižnike nego na drugom mestu. Oni mu napominjahu kako tu đavo savlada Isakija i Nikitu, koji se nasamo u zatvoru borahu s ljim, te ih oci mnogim molitvama jedva vratiše k sebi.
Tada Lavrentije, oprostivši se sa bratijom, ode u manastir svetog velikomučenika Dimitrija, podignut knezom Izjaslavom[4], i tamo monahovaše u zatvoru. On stade veoma podvižnički živeti i sa velikom revnošću raditi na spasenju svom, preuzimajući svakim danom sve veće trudove, umrtvljujući uzdržanjem i glađu sve strasne požude, sekući ih mačem duhovnim, tojest rečju molitve, i vodom suza svojih gaseći raspaljene strele lukavoga. I tako on, blagodaću Božjom, ne samo ne bi ranjen ćavolom, nego i dobi od svedarežljivog Gospoda dar da čudotvorno isceljuje razne bolesti i neduge po ljudima, i da izgoni đavole.
Jednom, k blaženom Lavrentiju između mnogih drugih bi doveden radi isceljelja jedan čovek iz Kijeva, u kome bejaše veoma svirep i jak đavo, da drvo koje su sa mukom mogli nositi desetoro ljudi, on sam uzimaše i nošaše. A blaženi zatvorpik, želeći da se blagodaću proslavi njegovo duhovno otečestvo – sveti manastir Pečerski, naredi da ovog čoveka vode tamo. Tala besomučmik stade vikati: „Kome me ti šalješ? Ja ne smem ni da se približim pešteri zbog Svetih koji počivaju u njoj. U samom pak manastiru žive trideset svetih crnorizaca kojih se ja bojim, a ca ostalima vodim borbu“
Kada besomučnik izgovori to o blagodati svetog manastira Pečsrskog, blaženi ponova naredi da ga silom odvuku tamo, da bi se bolje potvrdilo ono što on reče. A oni što vucijahu besomučnika, znajući da on nikada nije bivao u Pečerskom manastiru i da nikoga tamo ne poznaje, upitaše ga: „Ko su ti podvižnici kojih se ti bojiš?“ Jer u to vreme u Pečerskom manastiru bejaše bratije sto osamnaest. Besomučnik nabroja od njih trideset po imenu, i reče: „Svi oni mogu me jednom rečju isterati“. Tada mu oni što ga vucijahu opet rekoše: „Mi hoćemo da te zatvorimo u pešteri“. A on im odgovori; „Kakva mi je korist voditi borbu sa mrtvima? Jer oni sada imaju veću slobodu da se mole Bogu za svoje crnorisce i za sve koji dolaze k njima. No ako vi hoćete da vidite kako ja vodim borbu, odvedite me u manastir: sem one tridesetorice koje spomenuh, ja se mogu boriti sa svima ostalima“.
I stade pokazivati sposobnosti svoje, govoreći jevrejski, rimski, grčki, jednom rečju – sve jezike, koje on nikada ni čuo nije, tako da se oni što ga vucijahu veoma uplašiše i mnogo diviše promeni njegovog govora i sposobnosti da govori razne jezike. Zatim, pre no što oni uđoše u manastir, nečisti duh taj pobeže iz čoveka; n isceljeni čovek stade pametno rasuđivati, te se svi što behu s njim ispuniše radošću. Onda svi zajedno uđoše u svetu čudotvornu crkvu Pečersku da zahvale Bogu. Doznavši za to, iguman sa svom bratijom dođe u crkvu. Isceljeni ne poznavaše ni igumana, niti ikoga od one tridesetorlce koje poimence nabroja u vreme besomučnosti. Tada ga upitaše: „Ko te isceli?“ A on, gledajući na čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice, odgovori: „Sa Njom sretoše nas sveti oci, njih trideset na broju, i ja se iscelih“. Pri tome on se sećaše imena sviju njih, ali nikoga ne poznavaše u lice. Tada svi skupa uznesoše hvalu Bogu, i Prečistoj Materi Njegovoj, i blaženim utodnicima Njegovim.
Tako se proslavi sveto mesto Pečerskog manastira po Božjem ustrojenju, objavljenom preko blaženog zatvornika Lavrentija, koji se kao Varnava od Pavla, na neko vreme odvoji od pečerske bpatije, mnogo ploda donese i, ukrasivši Izjaslavljei manasgir mnogim ravnoangelnim vrlinama svojim, ponova se vrati y sveti manastir Pečerski. Posle izvesnog vremena on bi izabran i posvećen za episkopa Turovskog[5]. Po blaženom prestavljenju svetog Lavrentija[6], telo njegovo bi preneto u Kijevo-Pečerski manastir i s češću položeno u pešterama, gde i do sada njegove čudotvorne mošti stoje netljene, u čast Onoga koji vidi tajno a uzvraća zatvornicima javno – slavljenog u Trojici Boga, kome slava vavek, amin.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
AKEPSIMA

Podvizima umrtvio strasti, i u miru se prestavio ka Gospodu.

SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
VARSIMEJA

Episkop grada Edese, koji je obratio u Hrišćanstvo Sv. mučenika Sarvila i sestru njegovu. Zbog toga je bio mučen i zatvaran, te tako postao ispovednik. Pošto je, po zapovesti carskoj, pušten iz tamnice, u miru se upokojio.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
AFRAATA

Rođen i odgajen u Persiji; neznabožac. Zgadio se na neznaboštvo; napustio Persiju i otišao u grad Edesu; tamo se krstio i postao hrišćanin, pa se izvan grada zatvorio u keliji i strogo podvizavao. Zatim prešao u jedan manastir, blizu Antiohije. Tu se podvizavao u velikom uzdržanju. Bio mnogima na spasenje svojim životom i mudrim poukama, i osobito braneći Pravoslavlje na Istoku od arijanaca. Prestavio se u miru 370. godine.

SPOMEN SVETIH OTACA NAŠIH
GERASIMA, PITIRIMA i JONE
episkopa Permskih

Apostolski revnosni pastiri Crkve Ruske; mnoge inoverce priveli Crkvi Hristovoj; bogomudro vodili i rukovodili pastvu svoju putem spasenja. Sveti Gerasim mučenički skončao. Sveti Pitirim ubijen od neznabožnog kneza 19. avgusta 1456. godine, i tako ovenčan slavnim vencem mučeništva. Njegov naslednik na Permskom prestolu episkop, sveti Jona, prestavio se 6. juna 1471. godine. Svete mošti ova tri svetitelja počivaju u hramu posvećenom njima u gradu Ustvimu.

SPOMEN SVETOG NOVOMUČENIKA
DIMITRIJA HIJOSKOG

Bio rodom sa ostrva Hijosa; postradao mučenički za Gospoda 1802. godine. Kao mladoga agarjani ga behu na silu poturčili, no kad odraste odreče se muslimanstva i ispovedi Hrišćanstvo i zato pretrpi mučeničku smrt u Carigradu otsecanjem glave.


NAPOMENE:
[1]Postradao 20. decembra 107. godine.
[2]Postradali 297. godine u gradu Samosati, u Siriji, za vreme cara Dioklecijana.
[3]Spomen prepodobnog Isakija, zatvornika pečerskog, 14. februara; spomen Nikite zagvornika, koji je skončao kao episkop Novgorodski, 31. Januara. Obojica behu prelašćeni viđenjem Kušača u svetlom obliku.
[4]Manastir sv. velikomučenika Dimitrija nalazio se u blizini Pečerskog manastira. Godine 1128. on bi priključen Pečerskoj obitelji.
[5]Turov – grad u Minskoj guberniji. Sveti Lavrentije bio je episkop Turovski od 1182. godine.
[6]Prestavio se u Gospodu 1194. godine.

6 komentar(a)

  1. Stefan Bošković

    Već godinama dolazim na Vaš sajt i sa uživanjem čitam nešto od velikog broja knjiga i mnogo Vam hvala na tome. Ako moja duša bude spašena, mogu da kažem da je preko Vas Bog mnogo dejstvovao u mom slučaju.
    Da kažem utiske oko novog sajta:
    – Uvek sam uživao kada sam video sliku Isusa Hrista na pozadini između reči koje čitam. Sada toga nema.
    – Kada sam hteo da pretražim naslove knjiga da vidim koji odgovara mojim potrebama, mogao sam da dođem na stranicu biblioteke, pritisnem CTRL+F i da potražim sve knjige u celoj biblioteci koje imaju u svom nazivu određenu reč. Sada to ne može.
    – Imao sam mnogo izdvojenih stranica u „Beležnici“ pregledača interneta koje sam pročitao i odvojio. Sada će biti mučenje dok se pronađe odakle je to.
    – Sajt je bio pregledan i nije imao ništa suvišno na sebi. Sada to nije slučaj.

    • Bibliotekar

      Dragi brate, hvala ti za komentar. Sajt smo prebacili na novu platformu jer je postavljanje materijala postalo skoro nemoguće zbog tehničkih ograničenja. Sajt je još u fazi prerade i videćeš da neke rubrike (svetinje, crkvenoslovenski, pojanje) još stoje prazne, ali to će vrlo uskoro da se promeni. Cilj nam je da korišćenjem modernijih alata omogućimo saradnicima da spremaju i postavljaju nove sadržaje mnogo lakše nego do sada. Dizajn jeste pretrpeo određene izmene i to je bilo neminovno, ali u suštini ništa se nije promenilo. Pokušaću da odgovorim na tvoja konkretna pitanja.
      – Spasiteljeve ikone nema više u pozadini. Za sada.
      – I dalje može da se pretraži cela biblioteka. Ako klikneš na glavni link u baneru (Biblioteka), a ne na jednu od dve ponuđene opcije (spisak rubrika ili najnovije) otvoriće se identičan indeks biblioteke kakav smo ranije imali. Ctrl + F radi bez problema.
      – Ako sam dobro razumeo pitanje, brineš kako ćeš da pronađeš knjige za koje si imao direktan link. Kao što sam pomenuo, sajt je još u izradi, a jedna od stvari koju upravo završavamo nakon podizanja sajta je kompletna redirekcija starih linkova na nove. Dakle, kada u brauzeru pokušaš da otvoriš stari link, automatski će da te prebaci na odgovarajuću stranicu na novom sajtu.
      – Sajt izgleda znatno drugačije, to je tačno. Trebaće vremena za navikavanje na novi dizajn, ali preglednost ne bi trebalo da mu je mana. Sada su na naslovnoj stranici zastupljene sve rubrike, dok je ranije to bila samo biblioteka.
      Još jednom, hvala za komentare. Sajt čeka lepa budućnost sa mnogo bogatijim sadržajima i uvek su nam potrebni saradnici. Ukoliko bi želeo da se pridružiš timu, javi se.
      Srećan ti početak Časnog posta.

  2. Zoran Petrović

    Poštovani oci,da li je moguće da se na naslovnu stranu sajta,pored Prologa,postavi link za Žitije Svetih za taj dan,kao što je to bilo na staroj verziji sajta

    • Bibliotekar

      Dragi brate, biće samo nismo sve još završili. Ništa od sadržaja sa starog sajta neće biti uklonjeno. Ako se nešto trenutno ne pojavljuje to je samo privremeno. Ako da Bog, biće još mnogo novog materijala na sajtu.

  3. Poštovani oci molim vas da mi pojasnite ovaj pojam: „Ispisivalo se nekada, priča Jeronim, neiskazano ime Božje na zlatnoj daščici koju je nosio na glavi Prvosveštenik; sada se ispisuje božansko ime Isusovo samom krvlju njegovom, izlivenom pri obrezanju njegovom. I to se ispisuje ne više na materijalnom zlatu, nego na duhovnom, u srcu i u ustima slugu Isusovih.“ Jel moguće da se baš misli na tu krv iz tog dela tela ili se misli na krv Hristovu generalno. Oprostite meni grešnom ali me buni i na neki način sablažnjava

  4. Pingback: Uteha i ohrabrenje za seme koje donosi rod po trideset… – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *