NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za januar

Žitija Svetih za januar

28. JAHUAP

ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG
JEFREMA SIRINA[1]

Sveti Jefrem se rodio u Siriji, u gradu Nizibiji[2], od hrišćanskih roditelja, u vreme cara Konstantina Velikog[3]. Još u mladim godinama odreče se sveta, ode u pustinju, i postade monah. I dobi od Boga dar mudrosti, te je iz njegovih usta tekla kao slatka reka blagodat, natapajući umilenjem duše sviju koji su slušali njegove pouke. A to je bilo pretskazano pre no što on odraste. Jer dok je još bio dete, njegovi roditelji videše za njega u snu ovo: na jeziku njegovom niče vinova loza, i toliko poraste, da granama i grožđem ispuni sve podnebesje, te se sve ptice nebeske sabirahu i jeđahu grožđe. I ukoliko one više jeđahu, utoliko vinograd više rađaše.
A kada je u pustoj gori sveti Jefrem, prepun umilenja i skrušenosti srca, monahovao, jedan od bogonosnih otaca vide u snu čoveka strašna, koji je sijao kao anđeo, gde drži u ruci svitak ispisan i pita: Ko može da primi i sačuva ovaj svitak? I dođe mu glas odozgo: Niko drugi sem Jefrema, ugodnika mog.
A stajaše pred njim Jefrem, i otvori usta svoja, i čovek koji se beše javio metnu svitak u usta Jefremu. I on ga pojede i proguta. I ubrzo zatim stade prepodobni Jefrem govoriti i pisati pouke korisne, koje mogu svakoga koji ih čita ili sluša tronuti, i strahu Gospodnjem privoditi, i na pokajanje pobuđivati, što je očigledno iz njegovih bogonadahnutih knjiga.
Ali još jedan od velikih svetih staraca vide u snu ovakvo viđenje o svetom Jefremu: Po naređenju Božjem Anđelske Sile s neba silažahu, držeći u rukama svitak ispisan iznutra i spolja, i govorahu jedan drugome: Ko treba da dobije ovaj svitak? I jedni govorahu ovaj, drugi – onaj, a treći rekoše: Zaista su sveti i pravedni ti koje spominjete, ali nijedan od njih ne može dobiti ovaj svitak osim Jefrem krotki i smireni srcem.
I vide starac gde taj svitak bi dat Jefremu. I ustavši izjutra, ču blaženog Jefrema gde bratiji govori pouke, kao da izvor ključaše iz usta njegovih. Jer iz usta njegovih izvirahu reči od velike koristi. I verova da je od Duha Svetoga sve što izlazi iz usta njegovih. I proslavi Boga koji takvu blagodat daje slugama svojim.
Jednom zažele prepodobni Jefrem da ide u grad Edesu[4], pa se pomoli Bogu govoreći: Gospode Isuse Hriste, udostoji me da vidim grad Tvoj, i pošlji mi u susret takvoga čoveka, koji bi korisno porazgovarao sa mnom o Svetom Pismu. – Pošto se tako pomoli, on se približi gradu. I kad uđe na kapiju, srete ga žena bludnica. Ugledavši je, sluga Božji se ožalosti, i u sebi se obrati k Bogu govoreći: Gospode, prezreo si molbu sluge Tvoga, jer kako će ova raspravljati sa mnom o rečima Svetoga Pisma? A i žena stajaše gledajući ga. I upita je sveti Jefrem: Reci mi, ženo, zašto stojiš i gledaš me? Žena odgovori: Gledam te, jer sam ja žena, postala od čoveka. A ti ne gledaj u mene već u zemlju, od koje si postao.
Čuvši to, Jefrem se začudi takvom odgovoru njenom, i proslavi Boga koji je takav um dao ženi. I uvide da Gospod nije prezreo njegovu molbu. I ušavši u grad, ostade u njemu mnogo dana. U kući pak u kojoj obitavaše, do njegove sobe stanovaše neka žena bludnica. Potstaknuta od lukavog demona, ona zažele da uvredi starca. I otvorivši prozorčić koji beše na zidu, ona ugleda starca gde stoji i kuva sebi jelo. I reče mu: Blagoslovi gospodine! Prepodobni pogleda na prozorčić, i videvši je gde viri, odgovori joj: Gospod te blagoslovio! Žena ga upita: Šta nedostaje tvome jelu? Svetitelj odgovori: Tri kamena i malo blata potrebno je, da se zatvori prozorčić, kroz koji ti ovamo viriš. A žena mu bestidno reče: To ti najpre progovorih, i ti si već ustao protiv mene. Ja želim da legnem s tobom, a ti me prvom reči odbijaš. Odgovori joj sluga Božji: Ako želiš da legneš sa mnom, onda dođi na mesto koje ti budem označio, i leći ćemo zajedno. Bludnica reče: Označi mesto, i doći ću. Odgovori sveti Jefrem: Ako si me zaželela, onda ne možeš leći sa mnom sem u sred grada. Upita ga žena: Zar se ne stidimo ljudi? Svetitelj odgovori: Ako se stidimo ljudi, onda koliko više treba da se stidimo, i ujedno s tim bojimo Boga, koji zna tajne ljudske. Jer On ima da sudi celome svetu, i da svakome da po delima njegovim. – Čuvši to, bludnica bi dirnuta rečima njegovim; i došavši k njemu, ona pripade k nogama njegovim, plačući i govoreći: Slugo Božji! uputi me na put spasenja, da bih se izbavila mnogih mojih zlih dela. I prepodobni Jefrem je pouči mnogim stvarima iz Svetog Pisma; utvrdi je u pokajanju, i uputi u ženski manastir. I tako spase dušu njenu od odvratnih bezakonja.
Opet druga neka razvratnica pristupi prepodobnom Jefremu, kada je on jednom prilikom putovao nekuda. I htede ili da ga navede na greh, ili da ga bar naljuti, jer ga niko nikada nije video ljutog. I reče joj prepodobni: Hajde za mnom! I ona pođe za njim. I kada stigoše u jedno mnogoljudno mesto, on joj reče: Ovde hoću da legnemo i da učinimo greh! A ona, videći narod, reče mu: Kako možemo to ovde činiti kada je toliki narod; zar nije sramota? Odgovori joj prepodobni: Ako se stidiš ljudi, koliko više onda treba da se stidimo Boga koji zna tajne srca! – I žena otide od njega posramljena, ne mogavši svetitelja ni na greh navesti, ni na gnjev pokrenuti. Jer on zaista beše čovek nezlobiv, i krotak, i veoma negnjevljiv.
O njegovoj negnjevljivosti priča se i ovo: Kada se jednom pošćaše u pustinji, učenik mu njegov u određeno vreme donošaše hranu. Ali jedanput, noseći mu hranu, on slučajno, ne hoteći, razbi sud, u kome beše hrana. I poboja se gnjeva starčeva. A starac, videći ga utučena, reče mu: He sekiraj se, brate! Pošto hrana nije htela da dođe k nama, mi ćemo otići k njoj. – I otišavši, sede kraj razbijenog suda, pa skupljaše jelo i jeđaše. Tako on beše negnjevljiv. I pričaju za njega, da otkako je postao monah, nikada se ni na koga nije naljutio.
Prepodobnom Jefremu bi otkriveno o svetom Vasiliju Velikom ovo: vide u vićenju ognjeni stub koji dosezaše do neba, i ču glas: Jefreme, Jefreme! kao što vidiš ovaj ognjeni stub, takav je Vasilije. – Stoga zažele da vidi svetoga Vasilija, i otputova u Kesariju Kapadokijsku. I našavši ga u crkvi gde poučava narod, on ga stade gromkim glasom slaviti govoreći: Vaistinu je veliki Vasilije! vaistinu je stub ognjeni Vasilije! vaistinu Duh Sveti govori ustima njegovim.
A neki od naroda rekoše: Ko je ovaj stranac što ovako hvali arhiepiskopa? Gle, ulaguje mu se, da bi nešto dobio iz njegovih ruku. – A posle službe Božje, kada prepodobni Jefrem sa svetim Vasilijem zađe u prijateljski razgovor, upita ga sveti Vasilije: Zašto si me takvim pohvalama slavio? Odgovori prepodobni Jefrem: Zato što videh goluba belog gde sedi na tvome desnom ramenu, i šapuće ti na uvo ono što si ti govorio narodu. I još: ognjeni jezik govoraše iz usta tvojih. Reče mu sveti Vasilije: Što slušah o tebi zaista sada vidim, žitelju pustinje i ljubitelju pustinjačkog molitvenog tihovanja. Piše u proroštvu Davidovom: Jefrem je krepost glave moje (Ps. 59, 9). Ove proročke reči uistini dolikuju i tebi: jer si mnoge uputio na vrlinu, i učvrstio; a krotost tvoja i nezlobivost srca tvog sijaju svima kao svetlost. – I posveti ga sveti Vasilije za prezvitera, i otpusti s mirom. Ali, priča se za njega, da nikada nije hteo liturgisati, jer je smatrao sebe nedostojnim da služi takvim velikim Tajnama božanskim. A često se pričešćivao kada su drugi služili svetu liturgiju. U prezviterskom činu on je usrdno služio spasenju drugih, propovedajući reč Božju.
Prepodobni Jefrem je gajio veliku ljubav prema prepodobnom Avramiju Zatvorniku, čiji se spomen praznuje dvadeset i devetog oktobra. I često su jedan drugog posećivali, i skrušavali se međusobnim korisnim razgovorima. I kada blaženu Mariju, nećaku Avramijevu, snađe sablazan od vraga, prepodobni Jefrem molitvama svojim mnogo pomože njenom spasenju. Jer on silno paćaše zbog onih što padaju u grehe, i veoma se staraše da ih popravi.
Prepodobni Jefrem je nekad boravio u pustinji, služeći Bogu u molitvenom tihovanju, gde i mnoge učenike sabra; a nekad je, po naređenju Božjem, boraćio u gradu Edesi, gde je svojim poukama mnoge ljude privodio pokajanju, i propale duše vraćao Bogu. U dušekorisnim propovedima on je bio toliko izobilan, i blagodati Božje prepun, Da su ga grlo i jezik od silnog govorenja izdavali. Ali on nije prestajao govoriti, jer mu je um bio pogružen u dubinu mudrosti i znanja. Usto, bio je i veoma smiren, i na sve moguće načine izbegavao svaku ljudsku počast i privremenu slavu. Jednom su hteli da ga silom uzmu za episkopa. Saznavši za to, on se napravi lud i stade juriti kroz grad Edesu vukući za sobom haljinu svoju. Pritom, je grabio hlebove i voće što su prodavali, i jeo. Videći to, ljudi su smatrali da je poludeo. A on pobeže iz grada, i skrivaše se sve dok drugi ne bi postavljen na to mesto.
Prepodobni Jefrem je neprestano provodio u molitvi i dane i noći. Pošto je imao dar umilenja i suza, on je stalno plakao, sećajući se sudnog dana, i pišući o njemu i govoreći mnogo. Malo je spavao, malo jeo, i to samo koliko da ne iznemogne i ne umre od gladi i nespavanja. Bio je puki siromašak, voleći siromaštvo više od bogatstva, kao što u svome zaveštanju sam kaže za sebe: „Jefrem nikada nije imao ni zlata, ni srebra, ni kovčežić. Jer posluša dobroga učitelja Hrista koji govori: „He tecite ništa na zemlji.“
U to vreme beše jeretik Apolinarije. On je zlo učio o ovaploćenju Gospodnjem. Ali je bio rečit, i vičan jelinskoj mudrosti, i veliku pometnju izazva u Crkvi Božjoj. I mnoge zavede u svoju jeres. I tome jeretiku od mladosti do starosti beše jedan trud i jedan posao: da buni pravoslavne, i da ih privlači svome zloverju. I napisa mnoge knjige protivu pravovernih. Od njih se izdvajaju dve, u kojima upotrebi svu svoju dušegubnu veštinu, okomljujući se na pravoslavne. A te dve knjige čuvala je jedna žena, njegova ljubavnica. Saznavši za te knjige, prepodobni Jefrem pronađe protivu jeretikove veštine neobičnu veštinu. Jer on dođe kod te žene tajno, i veoma hvaljaše Apolinarija, prestavljajući se kao njegov učenik. Pa pošto tobož želi da se nauči njegovoj nedokučivoj mudrosti, on je moljaše da mu na kratko vreme da te Apolinarijeve knjige što su kod nje, da bi iz njih prepisao najglavnije stvari. A žena, držeći da je on zaista učenik njenog ljubavnika, dade mu obe knjige s tim da ih što skorije vrati, i da nikome ne priča o tome. Uzevši knjige, sveti Jefrem ih odnese u svoju obitelj. Pa pošto napravi lepak, on tako prilepi list uz list, da se od obadve knjige dobi kao neko drvo ili kamen; i nijedan se list ne mogaše odlepiti od drugog. I tako odnese ženi. A ona ih uze i, ne pogledavši unutra, ona ih ostavi na svoje mesto.
Posle toga planu opet prepirka između pravoslavnih i Apolinarija, koji već beše ostareo. I kad mu ponestade prepiračke veštine, zbog staračke izlapelosti, on htede da iskoristi one dve knjige. Ali kad ih uze, ne mogaše ih otvoriti, jer čvrsto slepljene, one se behu skamenile. Stoga se veoma postide, i povuče se pobeđen i posramljen. I uskoro se od tuge i stida liši ovog života, zlo izvrgnuvši kukavnu dušu svoju.
Prepodobni otac naš Jefrem, pošto bogougodno požive mnogo godina i privede mnoge spasenju, provide svoju končinu, i napisa poučno zaveštanje učenicima svojim. Odbolovavši malo, on u dubokoj starosti otide ka Gospodu[5]. A česno telo njegovo bi sahranjeno u njegovoj obitelji što je u pustinji, u okolini grada Edese, u Siriji. Sveta pak duša njegova stoji sada pred prestolom Gospodnjim, zauzimajući se za nas, da molitvama njegovim dobijemo oproštaj grehova, a blagodaću i milosrđem Gospoda našega Isusa Hrista, kome slava vavek, amin.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
ISAKA SIRINA

Prepodobni Isak Sirin rodio se u Bet-Kataraji, u Siriji, na obali Persijskog zaliva, u blizini granica Indije. Još u mladosti zajedno sa svojim rođenim bratom stupio u manastir Map-Matej[6], u blizini Ninevije. Kada se braća stadoše izdvajati od drugih svojim podvižništvom i učenošću, bratu svetoga Isaka bi povereno starešinstvo u manastiru i upravljanje bratijom. A sveti Isak, prošavši potpuno podvige opštežića, udalji se u usamljeničku keliju koja se nalazila nedaleko od manastira, i tu se svecelo predade molitvenom tihovanju i usamljeništvu. Kada se proču zbog svetosti života, učenosti i čudotvorstva, on bi izabran za episkopa velikog grada Ninevije i primoran da se primi toga čina. Za episkopa bi posvećen u manastiru Bet-Abe patrijarhom Georgijem (660-680). Na episkopskom prestolu on ostade samo pet meseci, pa ostavi episkopstvo[7] i tajom se povuče na goru Matu, u blizini Bet-Huzaja, i tu življaše u usamljeništvu sa tamošnjim pustinjacima. Odatle on ode u pustinjski manastir Raban-Šabur. Tu se vrlo revnosno bavljaše izučavanjem Sveštenih Knjiga. Sastavio je mnoga dela, od kojih je do nas došlo oko 100. beseda o duhovnom životu i podvižništvu, pisanih uglavnom po sopstvenim doživljajima. Nesravnjiv kao psiholog i rukovoditelj u duhovnom životu. Čak i takvi svetitelji kao što je bio sv. Simeon Divnogorac tražili su od njega savet. Upokojio se u dubokoj starosti početkom osmoga stoleća.
Po svetom Isaku Sirinu, u duhovnom životu postoje tri glavna stupnja: pokajanje, očišćenje, savršenstvo. Pokajanje je majka života. Ono je potrebno uvek, svima grešnicima i pravednicima, koji ištu spasenja. I nema kraja usavršavanju, pošto je i savršenstvo najsavršenijih ustvari nesavršenstvo. Stoga do same smrti nema granica za pokajanje, ni u vremenu ni u delima. Kao blagodat na blagodat, – ljudima je po krštenju dato pokajanje. Jer pokajanje je drugo rođenje od Boga. Darove vere primamo pokajanjem. Pokajanjem stičemo milost Božju. Pokajanje je druga blagodat, i rađa se u srcu od vere i straha Božjeg. – Očišćenje tela je nedoticanje do telesne nečistote. Očišćenje duše je oslobođenje od tajnih strasti, koje se pojavljuju u umu. A očišćenje uma izvršuje se otkrivanjem tajni. Čistota uma je prosvetlenje Božanstvenim, po delatnom upražnjavanju u vrlinama. – Savršenstvo vascelog podvižništva sadrži se u ove tri stvari: u pokajanju, u čistoti i u usavršavanju sebe. Šta je pokajanje? Napuštanje grehovnog života i kajanje zbog njega. Šta je čistota? Ukratko rečeno: srce koje ima milosti za svako stvorenje. Šta je usavršavanje sebe? Dubina smirenja. Oznaka onih koji su dostigli savršenstvo jeste ovo: ako i deset puta na dan budu predani na spaljenje zbog ljubavi prema ljudima, ne zadovoljavaju se time.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
PALADIJA PUSTINJAKA

Rodom iz Sirije. Ovaj blaženi Paladije sagradi sebi jednu malu keliju u jednoj šumi u blizini sela Ime. Tu se prepodobni zatvori, i pomoću bdenja, posta i neprekidne molitve udostoji se te dobi od Boga blagodat čudotvorstva. Jedne noći jedan rđav čovek sačeka na putu jednog bogatog trgovca, ubi ga radi pljačke, i leš njegov odvuče i ostavi pred kelijom prepodobnog Paladija. A kada svanu i ljudi ugledaše leš ubijenoga, oni razvališe vrata na keliji prepodobnoga, i poteraše prepodobnog na sud kao ubicu. I kad ga saleteše sa svih strana, on, da bi se spasao bede, pomoli se Bogu i molitvom vaskrse mrtvaca. I vaskrsli mrtvac kaza ko ga je ubio, i da prepodobni nema udela u tome. He samo ovo, nego i druga vrlo mnogobrojna čudesa učini prepodobni. Ali su najviše čuđenja izazvala dela njegovih vrlina. Tako dakle proživevši svoj život, on u miru otide ka Gospodu. Upokojio se u četvrtom stoleću.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
JEFREMA NOVOTORŽKOG

U dane blagovernih velikih knezova, svetih stradalnika ruskih Borisa i Gljeba, behu u Rusiji tri rođena brata: ovaj Jefrem o kome je reč, Georgije i Mojsije. Oni behu rodom iz Ugarske zemlje[8], i u zvanju bojara služahu velikim knezovima Borisu i Gljebu. Kada sveti Boris bi ubijen na reci Alti[9], dogodi se da bojar Jefrem ne beše tamo sa knezom Borisom. I tako ostade u životu, dok njegov brat Georgije bi ubijen zajedno sa svetim Borisom: on pade kraj gospodara svog, pri čemu mu ubice otsekoše glavu zbog zlatne grivne kojom ga beše odlikovao sveti Boris. A treći brat Mojsije[10] beše pored kneza kada ovaj bi ubijen, ali se bekstvom spase od smrti. Posle toga Mojsije postrada zbog svoje čednosti od jedne Poljkinje više nego nekada Josif od Pentefrije; i postade sveti inok u Kijevskom Pečerskom manastiru, kao što o tome piše u njegovom žitiju.
Ovaj pak blaženi Jefrem, posle ubistva blagovernog kneza Borisa, dođe na mesto gde to nepravedno ubistvo beše izvršeno, i, plačući i ridajući, tražaše telo svoga brata. Ali nađe samo njegovu glavu, koju uze i čuvaše je sve do kraja svoga života. Ostavivši onda svoj bojarski čin i dom, on ode u grad Toržok[11] i našavši u blizini toga grada jedno prekrasno mesto na obali reke Tverce, podiže tamo hram u ime svojih gospodara, velikih knezova, svetih stradalnika Borisa i Gljeba. I sabravši mnogo inoka, on osnova manastir, a sam postade arhimandrit[12].
Potrudivši se dugo u postu i molitvama, on ugodi Bogu i prestavi se 1053. godine. Po prestavljenju njegovom, na grobu njegovom[13] događahu se mnoga čudesa i davahu se isceljenja bolnima; daju se isceljenja i sada onima koji sa verom dolaze, u slavu Hrista Boga našeg, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog vavek, amin.

SPOMEN SVETIH
DVEJU MUČENICA

Majka i ćerka postradale za Hrista mačem posečene.

SPOMEN SVETE MUČENICE
HARISE

Za veru u Gospoda Hrista odsečene joj noge, i tako postradala.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
TEODOSIJA TOTEMSKOG

Prepodobni Teodosije rođen za carovanja Vasilija Joanoviča u gradu Vologdi; vaspitan u pravoslavnoj pobožnosti i strahu Božijem. Na zahtev roditelja oženio se; imao dece. No porodični život ga odvlačio od ljubavi k Bogu. Usrdno posećivao crkvu; često se doma molio Bogu, naročito noću. Po smrti roditelja i supruge on se zamonaši u Vologodsko-Priluckom manastiru. Kao monah vršio teška poslušanja: nosio vodu, sekao drva, pekao hleb, pritom držao strogi post i uznosio molitve Bogu. Sa blagoslovom igumana i po dozvoli cara Joana Vasiljeviča otišao i osnovao manastir blizu Totme. Vaspitavao bratiju primerom svog podvižničkog života i na spisima svetih Otaca, koje naročito nabavio u tom cilju. Za sve to vreme on je iznuravao telo svoje verigama i grubom vlasenicom. Prestavio se prepodobni 1568. godine, i bio pogreben u njime osnovanom manastiru. Na njegovom grobu bivala mnoga čudesa od čudotvornih moštiju njegovih.

ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG
JEFREMA EBHUXA
inoka Pečerskog, episkopa Perejaslavskog

Ovaj blaženi Jefrem beše znamenitog roda i slavan. Knjaz Izjaslav[14] ga veoma voljaše i imađaše neograničeno poverenje u njega. No ovaj blaženi napusti knjažev dom i otide kod prepodobnog oca našeg Antonija u pešteru, moleći ga da ga, mesto služenja knjazu, uvrsti među sluge Nebeskog Cara davši mu sveti anđelski čin monaški. Prepodobni Antonije ga pouči spasenju duše, i predade ga blaženom Nikonu[15] da ga postriže. On postupi po naređenju, postriže blaženog Jefrema i obuče u monašku rizu. A kakve je muke vrag dobra, nenavidnik đavo, pričinio prepodobnima zbog postriženja ovog blaženog Jefrema, kao i zbog blaženog Varlama, opisano je u Žitiju prepodobnog Antonija i Nikona. Jer knez tame, videći sebe pobeđena od svetog stada Antonijevog, koje se skupljaše u mračnoj pešteri, i uvidevši da će se to mesto proslaviti zbog toga, plakaše nad svojom pogibijom. I poče zlim spletkama svojim raspaljivati srce knjaza Izjaslava protivu prepodobnih, da bi bar na taj način raspudio to sveto stado. Ali ni na taj način ne mogade uspeti, već sam bi prognan molitvama prepodobnih, i pade u jamu koju beše iskopao. Jer i prepodobni Nikon, koji postriže ovog blaženog, bi izveden pred knjaza i ukoren; i sam starešina prepodobni Antonije sa bratijom bi od strane razgnevljenog knjaza proteran iz peštere. Ali uskoro, zauzimanjem knjaginje kod knjaza Izjaslava ili bolje reći, molitvama Nebeske Carice, Presvete Bogorodice, Caru slave Hristu Bogu, oni se vratiše u svoju pešteru, kao neki hrabri ratnici iz rata, koji su pobedili protivnika svog đavola. I behu svagda u pešteri, slaveći i blagosiljajući Boga.
Prepodobni otac naš Jefrem, videći kakvu je nevolju navukao na to sveto stado zbog njegovog postriga, silno se naoruža protiv njega bogugodnim životom u pešteri, molitvama i postom, i svenoćnim bdenjem. U svemu pak tome povinjavaše se uputstvima oca i nastavnika svog prepodobnog Antonija, i sa velikom revnošću podražavaše ga y svima vrlinama. I kao što sam prepodobni Antonije stranstvovaše, putujući iz Rusije u Svetu Goru, tako i ovaj prepodobni otac naš Jefrem goraše duhom prema svetim mestima, želeći da svojim očima vidi ravnoanđelsko žitije tamošnjih svetih otaca, kako bi sebe ljubavlju potstakao na podražavanje njihovih dobrodeteljnih trudova. Stoga moljaše prepodobnog Antonija da mu da blagoslov da putuje u Grčku. A on, ne želeći da ga liši tog korisnog putovanja, otpusti ga s blagoslovom i molitvom, kao nekada Noje golubicu iz kovčega da donese maslinovu grančicu.
Dobivši blagoslov i molitvu prepodobnog oca Antonija kao dva golubija krila, prepodobni otac naš Jefrem krenu na put. I kad stiže u Carigrad, on stade posećivati obitališta nebeskih ljudi i zemaljskih anđela. I obilno hranjaše sebe duhovnom hranom: dušekorisnim rečima i poukama tamošnjih svetih otaca. To beše razlog te se duže zadrža tamo. A pred povratak ljubljenom ocu, on, da se ne bi vratio u svoj duhovni kovčeg bez neke maslinove grančice, prepisa Ustav svetog Studijskog manastira[16], i donese u Pečerski manastir.
Po svom povratku iz svetih mesta, prepodobni Jefrem provede u Pečerskom manastiru malo vreme, ali bi uzor mnogih vrlina na duhovnu korist, tako da svi zahvaljivahu Bogu što ga imaju. I u to vreme prestavi se blaženi episkop perejaslavski Petar. Po Božjem blagovoljenju, i po odluci svih, i po želji velikog knjaza Vsevoloda Jaroslaviča, prepodobni otac naš Jefrem bi preosvećenim mitropolitom kijevskim Jovanom postavljen za episkopa perejaslavskog.
Postavši episkop, prepodobni Jefrem uloži mnogo brige i truda oko podizanja episkopalne crkve, jer smatraše da je najčesniji i najdragoceniji posao: doprineti slavljenju presvetog imena Božjeg. Bog mu pomagaše u tome poslu, i on za nekoliko godina podiže ogromnu i divnu kamenu crkvu u čast svetog Arhistratiga Mihaila. Isto tako u istom gradu podiže kamenu crkvu u čast svetog Teodora, i crkvu u čast svetog apostola Andreja Prvozvanog, i tako ukrasi grad Perejaslav raznim crkvama, i to kamenim, čega ranije nije bilo. Ali ne prođe mnogo vremena, i sve ove crkve biše porušene, kada, po popuštenju Božjem, zbog grehova naših, zločestivi vladar tatarski Batij[17] porobi zemlju rusku, kojom prilikom zauze i slavni grad Perejaslav.
Prepodobni Jefrem je kao episkop učestvovao i u prenošenju česnih moštiju prepodobnog oca našeg Teodosija Pečerskog[18]. Zatim, pošto je česno i bogougodno poživeo, skonča 1096. god., i dušom uziđe ka nerukotvorenom prestolu Gospodnjem. A česno telo njegovo položiše u sabornoj crkvi koju je on podigao. I mi, pridružimo svoje molitve pastirskim molitvama prepodobnog oca našeg Jefrema, da zajedno s njim proslavimo Pastirenačalnika Isusa, i u Njemu i sa Njim Boga Oca i Svetoga Duha kroza sve vekove, amin.

SPOMEN SVIH SVETIH
PUSTINJAKA

Ovoga dana vrši se, po Jerusalimskom Kanonariju, spomen svih Svetih Eremita (= pustinjaka).


NAPOMENE:
[1]Sveti Jefrem je prozvan Sirinom, tojest Sirijcem, pošto se Mesopotamija, u kojoj se on rodio, pribrajala Siriji.
[2]Nizibija (ili Nizibida) – veliki i mnogoljudni grad u provinciji Magdoniji u Mesopotamnji, – na granicama rimske imperije i persijskog carstva.
[3]Car Konstantin Veliki carovao od 306. do 337. g.
[4]Edesa – grad u Mesopotamiji; u njamu se nalazio nerukotvorni lik Spasitelja i svete mošti apostola Tadeja.
[5]Sveti Jefrem se mirno upokojio 373. god.
[6]„Map“ znači gospodin; ovaj se naziv davao na Istoku ljudima svetog života ili episkopima. Manastir Mar-Matej nalazio se u blizini Ninevije. Mar-Matej – osnivač manastira.
[7]U jednom zapisanom predanju kazuje se da su uskoro posle posvećenja sv. Isaka Sirnna za episkopa došli k njemu na sud dva suparnika. Poverilac je tražio da mu dužnik odmah vrati dug; dužnik je molio da mu se odloži vraćanje duga. Sv. Isak stade savetovati poverioca da počeka na vraćanje duga, jer sveto Evanđelje uči da uopšte ne treba tražiti ono što su nam uzeli drugi; utoliko pre treba pristati na odlaganje isplate duga. Ali poverilac primeti na to grubo: „Ta mani ti Evanđelje!“ – „Kada se oni Evanđelju ne pokoravaju šta ću ja onda ovde?“ reče sv. Isak sa tugom.
[8]Ugarska zemlja – Ugarska, Mađarska.
[9]To ce zbilo 1015. godine.
[10]Prep. Mojsej Ugrin, Pečerski čudotvorac; praznuje se 28. avgusta.
[11]Sada sresko mesto Tverske gubernije.
[12]Borisogljebski Novotoržki manastir bi osnovan prepodobnim Jefremom 1038. godine.
[13]Mošti prepodobnog Jefrema sada počivaju U Novotoržkom Borisogljebskom manastiru u raskošnom srebrnom kivotu, i pored njih glava njegovog brata Georgija, koja je stavljena u njegov sanduk po njegovom zaveštanju.
[14]Izjaslav Jaroslavič – veliki knez Kijevski; vladao od 1054. do 1068. god.
[15]Nikon – iguman Pečerski, prvi učenik i satrudnik prep. Antonija; praznuje se 23. marta.
[16]Studijski ustav sastavio je prep. Teodor Studit, iguman Studijskog manastira u Carigradu početkom IX veka. Krajem XI veka ovaj ustav bi uveden kao rukovodstvo Ruskom Crkvom i držao se u njoj do polovine XIV veka, kada počinje ustupati mesto jerusalimskom. Ali mestimično ostao je na snazi i nadalje, i u nekim ruskim manastirima održao se do poslednjih dana.
[17]Tatarski han Batij – unuk Džingis-Hana. Batijeva najezda počela je 1237. i završila se 1240. godine zauzećem Kijeva i pokorenjem Ruske zemlje.
[18]Prenos moštiju prep. Teodosija Pečerskog obavljen je 1091. god.

6 komentar(a)

  1. Stefan Bošković

    Već godinama dolazim na Vaš sajt i sa uživanjem čitam nešto od velikog broja knjiga i mnogo Vam hvala na tome. Ako moja duša bude spašena, mogu da kažem da je preko Vas Bog mnogo dejstvovao u mom slučaju.
    Da kažem utiske oko novog sajta:
    – Uvek sam uživao kada sam video sliku Isusa Hrista na pozadini između reči koje čitam. Sada toga nema.
    – Kada sam hteo da pretražim naslove knjiga da vidim koji odgovara mojim potrebama, mogao sam da dođem na stranicu biblioteke, pritisnem CTRL+F i da potražim sve knjige u celoj biblioteci koje imaju u svom nazivu određenu reč. Sada to ne može.
    – Imao sam mnogo izdvojenih stranica u „Beležnici“ pregledača interneta koje sam pročitao i odvojio. Sada će biti mučenje dok se pronađe odakle je to.
    – Sajt je bio pregledan i nije imao ništa suvišno na sebi. Sada to nije slučaj.

    • Bibliotekar

      Dragi brate, hvala ti za komentar. Sajt smo prebacili na novu platformu jer je postavljanje materijala postalo skoro nemoguće zbog tehničkih ograničenja. Sajt je još u fazi prerade i videćeš da neke rubrike (svetinje, crkvenoslovenski, pojanje) još stoje prazne, ali to će vrlo uskoro da se promeni. Cilj nam je da korišćenjem modernijih alata omogućimo saradnicima da spremaju i postavljaju nove sadržaje mnogo lakše nego do sada. Dizajn jeste pretrpeo određene izmene i to je bilo neminovno, ali u suštini ništa se nije promenilo. Pokušaću da odgovorim na tvoja konkretna pitanja.
      – Spasiteljeve ikone nema više u pozadini. Za sada.
      – I dalje može da se pretraži cela biblioteka. Ako klikneš na glavni link u baneru (Biblioteka), a ne na jednu od dve ponuđene opcije (spisak rubrika ili najnovije) otvoriće se identičan indeks biblioteke kakav smo ranije imali. Ctrl + F radi bez problema.
      – Ako sam dobro razumeo pitanje, brineš kako ćeš da pronađeš knjige za koje si imao direktan link. Kao što sam pomenuo, sajt je još u izradi, a jedna od stvari koju upravo završavamo nakon podizanja sajta je kompletna redirekcija starih linkova na nove. Dakle, kada u brauzeru pokušaš da otvoriš stari link, automatski će da te prebaci na odgovarajuću stranicu na novom sajtu.
      – Sajt izgleda znatno drugačije, to je tačno. Trebaće vremena za navikavanje na novi dizajn, ali preglednost ne bi trebalo da mu je mana. Sada su na naslovnoj stranici zastupljene sve rubrike, dok je ranije to bila samo biblioteka.
      Još jednom, hvala za komentare. Sajt čeka lepa budućnost sa mnogo bogatijim sadržajima i uvek su nam potrebni saradnici. Ukoliko bi želeo da se pridružiš timu, javi se.
      Srećan ti početak Časnog posta.

  2. Zoran Petrović

    Poštovani oci,da li je moguće da se na naslovnu stranu sajta,pored Prologa,postavi link za Žitije Svetih za taj dan,kao što je to bilo na staroj verziji sajta

    • Bibliotekar

      Dragi brate, biće samo nismo sve još završili. Ništa od sadržaja sa starog sajta neće biti uklonjeno. Ako se nešto trenutno ne pojavljuje to je samo privremeno. Ako da Bog, biće još mnogo novog materijala na sajtu.

  3. Poštovani oci molim vas da mi pojasnite ovaj pojam: „Ispisivalo se nekada, priča Jeronim, neiskazano ime Božje na zlatnoj daščici koju je nosio na glavi Prvosveštenik; sada se ispisuje božansko ime Isusovo samom krvlju njegovom, izlivenom pri obrezanju njegovom. I to se ispisuje ne više na materijalnom zlatu, nego na duhovnom, u srcu i u ustima slugu Isusovih.“ Jel moguće da se baš misli na tu krv iz tog dela tela ili se misli na krv Hristovu generalno. Oprostite meni grešnom ali me buni i na neki način sablažnjava

  4. Pingback: Uteha i ohrabrenje za seme koje donosi rod po trideset… – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *