NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za januar

Žitija Svetih za januar

12. JAHUAP

SPOMEN PREPODOBNOG VITALIJA

Podvizima sav ustremljen k Bogu, skončao u miru[1].

SPOMEN SVETE MUČENICE
TATJANE

Sveta mučenica Tatjana rodi se u Rimu od visokorodnih roditelja. Otac joj bejaše tri puta prokonzul. Beše to pobožan i bogobojažljiv hrišćanin, koji potajno držaše svetu veru. On i kćer svoju, ovu svetu Tatjanu, vaspita u pobožnosti i strahu Božjem, i nauči je Svetom Pismu. Kada Tatjana odraste, ne hte se udavati, i provođaše život svoj u celomudrenosti, jer se unevesti Hristu, ranjena ljubavlju Njegovom. I Hristu služaše dan i noć, postom i molitvama umrtvljujući telo svoje i podvlašćujući ga duhu. Zbog svog vrlinskog života ona se udostoji služenja u crkvi, jer bi postavljena za đakonisu, i služaše Bogu anđelski u telu. Zatim Hristos Bog mučeničkim vencem uvenča nevestu svoju. Ona postrada ovako:
Pošto nečestivi car rimski Antonin Heliogabal[2] bi ubijen od svojih Rimljana, i telo njegovo s porugom vukoše po gradu i baciše u reku Tibar, na presto stupi šesnaestogodišnji Aleksandar[3]. Majka njegova Mameja beše hrišćanka. Od nje se on nauči poštovati Hrista, ali beše kolebljiv u veri: jer i idole ne odbacivaše, nego im se klanjaše kao starim bogovima rimskim, i držaše u svom dvoru kip Hristov i Apolonov[4] i Avramov i Orfejev[5], i drugih idola. Sam Aleksandar, rođen od majke hrišćanke, ne gonjaše hrišćane, ali njegovi namesnici, prokonzuli i doglavnici strašno gonjahu hrišćane. Pošto Aleksandar beše maloletan, upravljanje carstvom bi povereno nekolicini senatora, među kojima najglavniji beše Ulpijan, čovek surove naravi i veliki neprijatelj hrišćana. Upravljajući u ime cara, ovi namesnici razaslaše na sve strane naredbe, da se galilejci (tako oni nazivahu hrišćane) mučenjem i smrću primoravaju na poklonjenje rimskim bogovima. A za ubice hrišćana biše određeni najsvirepije sluge đavolske: Vitalije, Vas, Kaj. Oni kao vodu nemilosrdno prolivahu krv hrišćansku u Rimu i u svima krajevima carstva rimskog.
U to vreme nevernici uhvatiše i svetu devu Tatjanu, đakonisu rimske crkve, i odvedoše je u Apolonov hram da mu se pokloni. Ona se pomoli Hristu Bogu, i odmah bi zemljotres, od koga pade idol i razbi se u komade, a pade i jedan deo hrama te pobi mnoge neznabošce i žrečeve koji behu u hramu. A đavo koji boravljaše u idolu, gromko povika i s kuknjavom pobeže odatle. Svi čuše njegovo zapomaganje, i videše tamnu priliku gde juri vazduhom. Tada neznabošci izvedoše Tatjanu na sud i mučenje. I najpre je nemilosrdno tukoše po licu; onda joj kukicama oči izvadiše. Od dugog mučenja malaksaše sami mučitelji. Jer sveta Tatjana za one što je udarahu beše tvrda kao nakovanj, tako da oni osećahu veće bolove nego ona. Usto i Anđeli nevidljivo stajahu kraj svetiteljke, i udarahu po licu i mučahu one koji nju udarahu i mučahu. Stoga se oni vapajno obratiše bezakonom sudiji, moleći ga da naredi da prestanu mučiti nevinu devicu, i tvrđahu da oni, sami podnose veće muke nego ona. A ona se u mukama moljaše Bogu za svoje mučitelje da ih privede istini. I bi uslišena. Jer mučitelje obasja nebeska svetlost, i otvoriše im se duhovne oči, i oni videše četiri Anđela okolo svete mučenice. Usto čuše i glas s neba upućen svetoj mučenici. I padoše pred njom na zemlju, govoreći: Oprosti, služiteljko istinitog Boga, oprosti što ti učinismo ne po svojoj volji. – I poverovaše u Hrista, a beše ih osam i krstiše se u svojoj sopstvenoj krvi, jer zbog vere u Hrista biše svirepo mučeni, i mačem posečeni.
Drugoga dana nepravedni sudija opet izvede na mučenje svetu devu Tatjanu. Ona pretstade čitava i zdrava telom, svetla lica i vesela pogleda. Pošto je sudija ne mogade nagovoriti da prinese žrtvu idolima, naredi da je svuku i da joj brijačima režu telo. A telo njeno devičansko beše belo kao sneg. I kad ga rezahu brijačima, iz rana tecijaše mleko umesto krvi, i divan miris izlažaše kao iz mirisavog sasuda. A svetiteljka, podižući oči svoje ka Hristu ženiku svom, moljaše se u mukama. Onda je povališe na zemlju, rasprostrše je krstoliko, i tako je dugo tukoše gvozdenim štapom da su mnoge sluge malaksavale i menjale se. Jer Anđeli, Božji kao i prviput, stajahu nevidljivo okolo svete mučenice, i bijahu one koji nju bijahu, i sluge tvrđahu da ih neko nevidljivo bije gvozdenim štapovima. I devet slugu umre, poraženi rukom Anđela, a octali popadaše polumrtvi. A sveta mučenica ismevaše sudiju i mučitelje, i rugaše se bogovima njihovim. Pošto dan naže k večeru, baciše je u tamnicu, gde se ona svu noć moljaše i pevaše, a svetlost je nebeska obasjavaše, i Anđeli Božji pevahu s njom.
Sutradan je opet izvedoše na sud. I ona se pojavi opet zdrava telom i lepša u licu nego pre, tako da se svi udiviše. I govorahu joj laskave reči, eda bi je pridobili, i ona prinela žrtvu velikoj boginji njihovoj Dijani[6]. A sveta deva se napravi kao da pristaje, i oni je svečano odvedoše u hram Dijanin. Demon pak koji boravljaše u Dijaninom kipu, kad oseti da Tatjana dolazi, gromko povika: Teško meni, teško meni! kuda ću pobeći od Duha tvog, Bože nebeski? jer me goni oganj iz četiri hramovska ugla. – A kada se svetiteljka približi hramu, prekrsti se, i podigavši oči k nebu, pomoli se Bogu, i i tog časa nastade silna grmljavina i sevanje munja, i pade oganj s neba, i sagore u pepeo i hram i kip zajedno sa žrečevima i žrtvama, i od naroda mnogi izgiboše od munja i gromova. Zbog toga uvedoše mučenicu u sudnicu, obesiše je, i željeznim grebenima strugoše. Tada joj i svete dojke ostrugaše i baciše. Zatim je opet u tamnicu vrgoše. I opet joj sa svetlošću nebeskom dođoše Anđeli Božji, i od rana je isceliše, i zdravu je načiniše, i za junačko stradanje proslaviše.
Sutradan baciše mučenicu pred strašnog lava u pozornicu, ali se lav umiljavaše oko nje, i noge joj lizaše, i ne naškodi joj ništa. A kad lava vođahu iz pozorišta na njegovo mesto, on se iznenada baci na uglednog dostojanstvenika Evmenija, i rastrže ga.
I opet obesiše svetu Tatjanu, i opet je žestoko grebenima strugaše, no i mučitelji njeni, opet od Anđela nevidljivo poražavani, padahu mrtvi. Zatim je baciše u oganj, ali joj ni oganj ne naškodi, jer ukroćavaše svoju plamenu silu počitujući sluškinju Hristovu.
Sva ta divna čudesa nečestivi pripisivahu ne Hristovoj sili nego vradžbinama. Ostrigoše joj i kosu, jer govorahu da joj je y kosi skrivena neka volšebna sila, koja je čuva te joj ništa ne može da naškodi. Pošto je ostrigoše, zatvoriše je y Zevsovom hramu, jer mišljahu da već neće biti u stanju da učini neko zlo njihovom bogu, pošto joj sa kosom uzeše vradžbinsku silu. I provede sveta mučenica u tom zatvrru dva dana. Za to vreme je obasjavaše uobičajena svetlost s neba, i Anđeli je tešahu. A trećeg dana dođoše žreci s naredbom, želeći da prinesu žrtvu bogu Zevsu[7]. Kada otvoriše hram, videše boga svog oborenog na zemlju i u paramparče razbijenog, a svetiteljku – veselu u Hristu Bogu svom. Tada je opet izvedoše na sud. I ne znajući šta da čini s njom sudija donese odluku da je mačem poseku. I posekoše mačem njenu svetu glavu[8]. Zajedno sa njom posekoše i njenog oca, jer se saznade da je hrišćanin. Najpre ga lišiše položaja, pa mu oduzeše imanje, i onda ga osudiše na smrt. I on umre za Hrista, posečen sa svojom svetom ćerkom oko 226. godine, i biše uvenčani mučeničkim vencima od Hrista Boga, kome slava vavek, amin.

STRADANJE SVETOG MUČENIKA
PETRA AVESALAMITA

Petar, zvani Avesalamit, bi za vreme gonjenja uhvaćen u gradu Avlonu[9]. Beše rodom iz Elevteropolja, u Palestini. Kad ga izvedoše pred kneza Severa na sud, upita ga knez: Kako se zoveš? Petar odgovori: Po ocu zovem se Avesalamit, a po duhovnom imenu koje dobih po krštenju – Petar. Upita ga knez: Kakvog si zvanja? Petar odgovori: Veće i bolje zvanje ne mogu imati od ovog: hrišćanin sam. Knez ga upita: Imaš li roditelje? Petar odgovori: Nemam. Knez reče: Lažeš, ja sam čuo da imaš roditelje. Petar odgovori: U Evanđelju mi je naređeno da se odrečem svega kada idem da ispovedam ime Gospodnje. Knez ga upita: Znaš li carsku naredbu? Petar odgovori: Ja znam naredbu Boga mog, koji je istiniti i večni car. Knez reče: Premilostivi Carevi narediše da svi hrišćani: ili prinesu žrtve bogovima, ili da raznim kaznama budu pogubljeni. Petar odgovori: A istiniti večni car naređuje: Ako ko prinese žrtvu demonima, a ne Bogu živom, poginuće zanavek. Ti rasudi po pravdi: treba li zapovest Nebeskog Cara narušiti? Knez reče: Poslušaj me, prinesi žrtvu bogovima, i ispuni zapovest careva naših. Petap odgovori: Ja neću da prinesem žrtvu rukotvorenim bogovima, drvenim i kamenim, kojima ste vi slični. Knez reče: Ti nas vređaš. A ne znaš li, da imam vlast ubiti te? Petar odgovori: Ja te ne vređam, nego govorim ono što je napisano u zakonu Gospodnjem: Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čovečjih. Imaju usta, oči, nos, uši, ruke i noge, a niti govore, niti mirišu, niti čuju, niti hvataju, niti hode, niti vide (Ps. 113, 12.13). I kaže Gospod u Svetom Pismu: Taki su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih (Ps. 113, 14). Kada ovo izreče Gospod Duhom Svetim kroz usta proroka, kako mi ti onda kažeš da te vređam što ti rekoh da si sličan nemom i gluvom kamenju i drveću, u kojima obožavate demone? Pa još i mene savetuješ da se ugledam na tebe. Knez reče: Poslušaj me, smiluj se na sebe sama, i prinesi žrtvu bogovima. Petar odgovori: Ja ću se zaista smilovati na sebe, ako ne prinesem žrtvu bogovima vašim, i ne otstupim od istine. Ali pošto si nevernik, ti zato ne veruješ ni meni ni zakonu Božjem, da će poginuti svaki ko prinese žrtvu bogovima. Hajde, što oklevaš? Čini što ti je naređeno. Knez reče: Još očekujem da se razmisliš, i prineseš žrtvu bogovima, i tako se spaseš mučenja. Petar odgovori: Uzalud čekaš! Ta hajde, čini što ima da činiš i tako obavi posao oca tvog – đavola. Jer ja neću učiniti po vašoj volji, niti će mi Gospod moj Isus Hristos, kome usrdno služim, dopustiti da to uradim.
Onda knez naredi da ga obese. A kad je visio, reče mu knez: Šta veliš, Petre, hoćeš li prineti žrtvu bogovima ili ne? Petar odgovori: Daj one železne grebene, i naredi da me stružu. Ja ti već ne jednom rekoh da neću prineti žrtvu demonima. Samo Bogu mom služim, za čije ime stradam. – I naredi knez Sever da ga ljuto muče. Mučen, slavni mučenik Božji ne jauknu, već samo pevaše govoreći: Za jedno samo molim Gospoda, samo to ištem, da živim u domu Gospodnjem sve dane života svoga (Ps. 26, 4). I još govoraše: Čašu spasenja uzeću, i ime Gospodnje prizvaću (Ps. 115, 4). Dok on to govoraše, knez se još više razjari, i naredi da pristupe drugi mučitelji. A narod, koji naokolo stajaše, videći silnu krv što isteče od mučenika, sažaljevaše ga, i govoraše mu: Smiluj se na sebe, čoveče, i prinesi žrtvu bogovima, da se spaseš ovih strašnih muka. A sveti Petar odgovaraše: Ništa su ove muke, niti mi zadaju ikakav bol. Odreknem li se pak Boga mog, onda bi tek zaista dopao najtežih muka, koje su bezkonačne. Knez odvrati: Šta govoriš, Petre? Bolje prinesi žrtvu bogovima, da se ne bi posle pokajao kad bude kasno. Petar odgovori: Niti ću se pokajati, niti ću žrtvu prineti. Knez na to reče: Ja ću te predati na smrt. Petar odgovori: To i jeste jedina želja moja – da umrem za Boga mog!
Tada knez izreče smrtnu presudu, govoreći: Naređujem da se na krst razapne Petar što je radi zakona Boga pogazio zapovest nepobedivih careva. – I tako se dobri vojnik Hristov, završivši podvig svoj raspet na krst, udostoji da bude pričasnik stradanja Gospodnjih. Postrada svedok Hristov Petar Avesalamit u gradu Avlonu, za vreme rimskog cara Maksimijana, dok nad svima caruje Gospod naš Isus Hristos, kome slava vavek, amin.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
ILIJE ČUDOTVORCA

Zbog svetog življenja udostojen blagodati čudotvorstva.

SPOMEN SVETOG
MUČENIKA MERTIJA

Ovaj sveti beše vojnik. Za vreme cara Dioklecijana bi 298. godine optužen da je hrišćanin. Kad ga izvedoše pred cara, car ga primoravaše da prinese žrtvu idolima. Ali pošto on ne hte da to učini, oduzeše mu pojas koji beše znak vojničkog zvanja. Zatim mu kožu odraše, i sekirom telo sekoše. A sveti sa takvim junaštvom podnese ove ljute muke, da se ni uzdah ne ote nz usta njegovih. Mučitelj se začudi i zaprepasti, jer je dranje kože trajalo dugo. I pošto na telu mučenikovom ne ostade ni najmanji delić bez rane, naredi mučitelj da ga bace u tamnicu. Osam dana provede u tamnici, i iz rana mu isteče silna krv. Iscrpljen patnjama, junak Hristov česnu dušu svoju predade u ruke Božje, i tako dobi besmrtni venac mučeništva.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
MARTINIJANA BJELOJEZERSKOG

U dvanaestoj godini pobegao od kuće u manastir k prepodobnom Kirilu Bjelojezerskom, koji ga jedva primio. Podvizavao se strogo i odlučno. Bio iguman. Upokojio se 1483. godine u 86. godini života. Trideset godina kasnije sveto telo njegovo obreteno potpuno celo. U hramu njegovog imena počivaju svete mošti njegove.

SPOMEN SVETIH MUČENIKA:
OSMORICE IZ NIKEJE

Ovi sveti mučenici postradaše za Hrista posečeni mačem.

SPOMEN PREP0D0BNOG BLAŽENOG
GALAKTIONA

Učenik prepodobnog oca Martinijana Bjelojezerskog; živeo u keliji ovoga svetitelja, i sa blagoslovom njegovim uzeo na sebe jurodstvo Hrista radi. Upokojio se 1506. godine. Svete mošti njegove počivaju pored moštiju učitelja mu svetog Martinijana.

SPOMEN SVETE MUČENICE
EVTASIJE

Ovoj svetoj mučenici glava odsečena zbog ispovedanja vere u Hrista.


NAPOMENE:
[1]Izgleda da je ovo onaj prepodobni Vitalije (iz manastira ave serida), o čijim se podvizima govori u žitiju Sv. Jovana Milostivog. 12. novembra.
[2]Carovao od 218-222. god.; bio krajnje razvratan čovek.
[3]Aleksandar Sever carovao od 222-235. godine.
[4]Apolon – grčkorimski bog sunca i prosvete, napretka i sreće; čuvar zakona i pretskazivač budućnosti.
[5]Orfej – pevač junak grčke mitologije; uticaj njegovog pojanja je bio tako silan, da su od njega igrala drveta, kamenje i pripitomljavale se divlje zveri.
[6]Dijana ili Artamida – boginja meseca i lova.
[7]Zevs ili Jupiter – grčkorimski bog, smatran gospodarem neba i zemlje, ocem svih bogova i ljudi.
[8]Sv. Tatjana postradala 226. god.
[9]Grad u Albaniji sa mnogoljudnim pristaništem.

6 komentar(a)

  1. Stefan Bošković

    Već godinama dolazim na Vaš sajt i sa uživanjem čitam nešto od velikog broja knjiga i mnogo Vam hvala na tome. Ako moja duša bude spašena, mogu da kažem da je preko Vas Bog mnogo dejstvovao u mom slučaju.
    Da kažem utiske oko novog sajta:
    – Uvek sam uživao kada sam video sliku Isusa Hrista na pozadini između reči koje čitam. Sada toga nema.
    – Kada sam hteo da pretražim naslove knjiga da vidim koji odgovara mojim potrebama, mogao sam da dođem na stranicu biblioteke, pritisnem CTRL+F i da potražim sve knjige u celoj biblioteci koje imaju u svom nazivu određenu reč. Sada to ne može.
    – Imao sam mnogo izdvojenih stranica u „Beležnici“ pregledača interneta koje sam pročitao i odvojio. Sada će biti mučenje dok se pronađe odakle je to.
    – Sajt je bio pregledan i nije imao ništa suvišno na sebi. Sada to nije slučaj.

    • Bibliotekar

      Dragi brate, hvala ti za komentar. Sajt smo prebacili na novu platformu jer je postavljanje materijala postalo skoro nemoguće zbog tehničkih ograničenja. Sajt je još u fazi prerade i videćeš da neke rubrike (svetinje, crkvenoslovenski, pojanje) još stoje prazne, ali to će vrlo uskoro da se promeni. Cilj nam je da korišćenjem modernijih alata omogućimo saradnicima da spremaju i postavljaju nove sadržaje mnogo lakše nego do sada. Dizajn jeste pretrpeo određene izmene i to je bilo neminovno, ali u suštini ništa se nije promenilo. Pokušaću da odgovorim na tvoja konkretna pitanja.
      – Spasiteljeve ikone nema više u pozadini. Za sada.
      – I dalje može da se pretraži cela biblioteka. Ako klikneš na glavni link u baneru (Biblioteka), a ne na jednu od dve ponuđene opcije (spisak rubrika ili najnovije) otvoriće se identičan indeks biblioteke kakav smo ranije imali. Ctrl + F radi bez problema.
      – Ako sam dobro razumeo pitanje, brineš kako ćeš da pronađeš knjige za koje si imao direktan link. Kao što sam pomenuo, sajt je još u izradi, a jedna od stvari koju upravo završavamo nakon podizanja sajta je kompletna redirekcija starih linkova na nove. Dakle, kada u brauzeru pokušaš da otvoriš stari link, automatski će da te prebaci na odgovarajuću stranicu na novom sajtu.
      – Sajt izgleda znatno drugačije, to je tačno. Trebaće vremena za navikavanje na novi dizajn, ali preglednost ne bi trebalo da mu je mana. Sada su na naslovnoj stranici zastupljene sve rubrike, dok je ranije to bila samo biblioteka.
      Još jednom, hvala za komentare. Sajt čeka lepa budućnost sa mnogo bogatijim sadržajima i uvek su nam potrebni saradnici. Ukoliko bi želeo da se pridružiš timu, javi se.
      Srećan ti početak Časnog posta.

  2. Zoran Petrović

    Poštovani oci,da li je moguće da se na naslovnu stranu sajta,pored Prologa,postavi link za Žitije Svetih za taj dan,kao što je to bilo na staroj verziji sajta

    • Bibliotekar

      Dragi brate, biće samo nismo sve još završili. Ništa od sadržaja sa starog sajta neće biti uklonjeno. Ako se nešto trenutno ne pojavljuje to je samo privremeno. Ako da Bog, biće još mnogo novog materijala na sajtu.

  3. Poštovani oci molim vas da mi pojasnite ovaj pojam: „Ispisivalo se nekada, priča Jeronim, neiskazano ime Božje na zlatnoj daščici koju je nosio na glavi Prvosveštenik; sada se ispisuje božansko ime Isusovo samom krvlju njegovom, izlivenom pri obrezanju njegovom. I to se ispisuje ne više na materijalnom zlatu, nego na duhovnom, u srcu i u ustima slugu Isusovih.“ Jel moguće da se baš misli na tu krv iz tog dela tela ili se misli na krv Hristovu generalno. Oprostite meni grešnom ali me buni i na neki način sablažnjava

  4. Pingback: Uteha i ohrabrenje za seme koje donosi rod po trideset… – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *