NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA DECEMBAR

ŽITIJA SVETIH ZA DECEMBAR

 

ŽITIJA SVETIH
 
8. DECEMBAR
 
ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG PATAPIJA
 
U EGIPTU, na reci Nilu, bejaše grad, zvani Tiva. U tome gradu rodi se blaženi Patapije. Roditelji njegovi behu hrišćani i vaspitavahu svoga sina u pobožnosti i strahu Božjem. A kad postade punoletan, Patapije prezre sujetu ovoga sveta, ostavi kuću svoju, roditelje i prijatelje, i postade monah. Udaljivši se u pustinju Egipatsku, on življaše Bogu, podvizavajući se u postu, molitvama i raznovrsnim pustinjačkim trudovima. A kada se saznade za njega i mnogi stadoše dolaziti k njemu i slaviti ga zbog vrlinskog života, njega obuze tuga i muka što mu se narušava usamljeničko molitveno tihovanje i što ga ljudska usta hvale. Zato on napusti Egipat i otputova u Carigrad. Jer mišljaše ovaj čudni svetitelj, da će se možda lakše skriti od ljudi među ljudima u gradu negoli u pustinji. U Carigradu on načini sebi kolibu uz gradski bedem, blizu crkve Vlaherne, zatvori se u njoj i prebivaše u molitvenom tihovanju kao u pustinji, neznan ni od koga osim Boga Jedinoga, sa kojim razgovaraše neprestanom molitvom. Ali kao što se ne može sakriti grad kad na gori stoji (sr. Mt. 5, 14), tako i vrlinski čovek kad dostigne savršenu svetost. Jer sam Bog proslavlja one koji Njega proslavljaju, i obelodanjuje radi koristi drugima one koji su se ispunili blagodati Njegove. Tako i ovaj bogougodnik, savršen u svetosti i prebogat blagodaću čudotvorstva, obelodanjivan i proslavljan Bogom, bi ubrzo pronađen kao blago sakriveno u polju (sr. Mt. 13, 44). Jer jedan hrišćanski mladić, slep od rođenja, rukovođen samim Bogom, dođe kolibi prepodobnog oca Patapija, i moli blaženoga da se pomoli za njega Bogu: da mu podari progledanje, da bi video tvorevinu Božju, i putem posmatranja tvorevine sticao savršenije poznanje o samom Tvorcu, i proslavljao Ga savršenije. Videvši veru njegovu, prepodobni se sažali na njega i reče: U ime Isusa Hrista, koji daje slepima svetlost a mrtvima život, progledaj! – I tog časa se otvoriše oči sleporođenome i on stade videti jasno; i uznese Bogu hvalu i blagodarnost.
Ovaj isceljeni mladić beše poznat mnogima. Stoga, videvši da je progledao, svi se čuđahu, i pitahu ga kako je progledao. A on ne zataji ime čudotvorca i dobrotvora svoga, preko koga dobi on isceljenje od Boga. Glas o ovome čudu i slava prepodobnoga pronese se po narodu, i od toga vremena mnogi stadoše dolaziti k prepodobnom Patapiju moleći ga za njegove molitve.
Jedan ugledan Vizantinac bolovaše od vodene bolesti, i telo mu beše strahovito oteklo. Silne novce on potroši na lekare, ištući od njih isceljenja, i ne dobijajući ga. Čuvši za svetog Patapija on naredi te ga odnesoše k njemu; i sa suzama moli on svetitelja da njegovu telesnu boljku isceli celebnom blagodaću koju je dobio od Boga. Besplatni lekar najpre se usrdno pomoli za njega Bogu, zatim ga oseni krsnim znakom i pomaza svetim jelejem, i odmah sva voda isteče iz njegova tela prirodnim kanalima, i sva se iznutrica njegova očisti, i on potpuno ozdravi telom.
Jednog mladića ljuto mučaše zli duh, koji ga gonjaše po gorama i pustinjama, čas bacajući ga u oganj i vodu da ga pogubi, čas strovaljujući ga sa visokih i strmih gora u provaliju da mu razbije i razmrska sve telo njegovo. I on bi već bio pogubio mladića, da nije sila Božija, koja obesiljuje zlu silu vražiju, čuvala stvorenje Svoje od konačne pogibli. Jednom zloduh strahovitom brzinom goneći ovoga mladića na obalu morsku da ga baci u more, srete na putu prepodobnog Patapija koji, po Božjem naređenju, radi toga beše i izašao iz svoje kolibe da stvorenje, sazdano po liku Božjem, oslobodi iz ropstva đavoljeg. A đavo, ugledavši blaženoga još izdaleka, pojuri k njemu prevrćući očima, bacajući penu, škrgućući zubima i preteći mu ubistvom. No kad se približi k svetitelju, on zavapi: „O, nevolje! o, jada! šta je ovo? I ovde opet Patapije! O, šta da radim! kuda da se denem? gde da odsada živim posle tolikih trudova mojih? Taman nađoh sebi obitalište, i evo sad me silom izgone iz njega. Vaistinu si strašan, Nazarećanine,[1] i vlast je tvoja svuda i nad svima! O, kuda sada da krenem? Krenem li u pustinju, ili u grad, ili ma na koju stranu, ti si već tamo pre mene, i progoniš me jednim krsnim znakom i jednim imenom tvojim. Ja sam pobeđen, satrven i prognan!“ Govoreći to, nečisti duh baci mladića na vazduh, i čudotvorac Patapije, napravivši rukom znak krsta po vazduhu, zapreti zlom duhu govoreći: „Izići, nečisti duše, iziđi, i otidi daleko u pustinju; to ti preko mene naređuje Hristos, čiju si silu i protiv volje svoje priznao“.
Kada to svetitelj reče, đavo baci mladića na zemlju, i izađe iz njega na usta kao dim. A mladić, došavši sebi, plakaše od radosti, i svoje izbavljenje od nečistoga duha pripisivaše pre svega Bogu, a zatim i prepodobnom Patapiju.
Žena neka koja imaše ljutu ranu na grudima, ispunjenu crvima, i koju lekari prestadoše lečiti kao neizlečivu, dođe k prepodobnome i pripavši k nogama njegovim ona ga ridajno i svesrdno moljaše za isceljenje. Svetitelj, osenivši ranu krsnim znakom, odmah je isceli. Učinivši i druga mnogobrojna čudesa, prepodobni otac naš Patapije stiže k blaženoj končini svojoj, i u dubokoj starosti pređe k Bogu, kome je celog života svog divno ugađao.[2] I sveto telo njegovo bi česno pogrebeno u crkvi svetog Jovana Preteče, u slavu Hrista Boga našeg, proslavljanog u svetima Njegovim, kome sa Ocem i Svetim Duhom priliči čast i poklonjenje vavek. Amin.
 
SPOMEN SVETIH APOSTOLA
SOSTENA, APOLOSA, TIHIKA, EPAFRODITA,
ONISIFORA, KIFE i KESARA
 
OVI su ovi sveti apostoli iz Sedamdesetorice, koji se zajednički praznuju 4. januara. Posebno praznuje se sveti Apolos 10. septembra, Onisifor 7. septembra, Kifa i Kesar 30. marta. Sveti Sosten bi episkop u Kolofonu, u Lidiji,[3] Tihik – njegov naslednik na istom episkopskom prestolu, Epafrodit u Adrijaniji Pamfilijskoj,[4] Kifa u Ikoniji, a Kesar u Koroni Peloponeskoj. Svi s plamenom ljubavlju bogonadahnuto propovedaše Evanđelje Hristovo i za Njegovo sveto ime muke pretrpeše i u carstvo večne radosti pređoše.
 
SPOMEN SVETIH 300 MUČENIKA POSTRADALIH U AFRICI
od Arijanaca
 
OVI sveti mučenici življahu u vreme Zenona, cara grčkog,[5] U kada Afrikom vladaše, po smrti oca svoga Genzerika, vandaloki kralj Gunerik,[6] arijanac po veri. U dogovoru sa dva arijanska episkopa: Kirilom i Vilimandisom, Gunerik pokrenu tako strašno i silovito gonjenje pravoslavnih, da ono prevaziđe ona gonjenja pod Dioklecijanom i Maksimijanom. Opljačkavši pravoslavne hramove, bezdušni tiranin naredi vojnicima da iz svih gradova izgone pravoslavne sveštenike. U to vreme mnoštvo pravoslavnih se sabra u jednu crkvu, i u njoj tajno služahu Božanstvenu službu. Doznavši za to, varvari arijanci opkoliše crkvu, zapališe je pomoću raznih gorivih sredstava, i spališe crkvu i sve pravoslavne što behu u njoj na molitvi.
Zatim kralj Gunerik izdade naređenje: ubijati sve pravoslavne hrišćane koji neće da se ponovo krste arijanskim krštenjem. Tada oni pravoslavni koji ne mogahu podneti mučenja spasavahu se bekstvom, ostavljajući kuće svoje i imovinu; a oni jaki u veri pravoslavnoj, dobrovoljno se predavahu na mučenja. Tako, trista pravoslavnih hrišćana u Karhidoni, pošto odbiše arijanske zloverne zahteve, biše posečeni mačem. Sveštenici pak pravoslavni, nošeni plamenom revnošću za pravoslavlje, postradaše još strašnije: dva od njih biše spaljeni; šezdesetorici pak najrečitijih između njih biše jezici iz korena iščupani. No posle toga oni se raziđoše po svoj zemlji grčkoj. I gle, kroz njih poče dejstvovati velika čudotvorna sila Božija: iako lišeni jezika, oni jasno i glasno propovedahu istine pravoslavne vere, i uništavahu arijanska lažna učenja, (na udivljenje i zaprepašćenje svih koji ih gledahu i slušahu. Samo jedan od njih, pavši u telesni greh, bi lišen blagodati Božje, i ne mogaše nadalje propovedati svete istine pravoslavne vere.
U to vreme žena gradonačelnika rimskog Sunilda, arijanka, primoravaše ženu nekog rimskog velmože, po imenu Antisu, pravoslavnu hrišćanku da se ponovo krsti arijanskim krštenjem. Antisa to odlučno i neustrašivo odbi. Tada razjarena Sunilda u besu svom spali svetu Antisu. Međutim muž svete Antise uplaši se, i dobrovoljno ode i krsti se arijanskim krštenjem. A kada on posle toga izjaha na konju u šetnju, i nalažaše se prema gradskoj crkvi, iznenada senu munja i udari ga grom, i on pade mrtav s konja, sav ugljenisan. Tako ga postiže sud Božji pre budućeg, večnog ognja paklenog.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA ŠEZDESET SVEŠTENIKA
 
POŠTO im jezike odsekoše za Hrista, ovi i nadalje blagovešćahu.[7]
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA KARHIDONSKIH
 
KARHIDONI postradaše za Hrista, trista pravoslavnih vernika, mačem posečeni od jeretika arijanaca.1
 
SPOMEN SVETE MUČENICE ANTISE
 
POSTRADALA za Gospoda Hrista, spaljena od arijanaca.[8]
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
DAMJANA,
arhiepiskopa Kiparskog
 
OVAJ Svetitelj Božji poznat samo Crkvi na Kipru. Praznuje se zajedno sa naslednikom svojim, arhiepiskopom Kiparskim Sofronijem (o kome videti pod 9. decembrom).
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG KIRILA ČELMENSKOG
 
PRIMIVŠI monaštvo u Novgorodu, u manastiru prepodobnog Antonija Rimljanina, prepodobni Kiril se radi usamljeničkih isposničkih podviga udalji na goru Čelmu, Olonecka gubernija. Tu se on mnogo potrudi na obraćenju ka Hristu plemena Čudi. Spočetka on dožive od njih mnoge nevolje i muke; ali u toku vremena svojim krotkim poukama on mnoge od njih privede Hristu i oni primiše sveto krštenje; i pred kraj svoga života on za novokrštene podiže crkvu Bogojavljenja, a za revnitelje pobožnosti – manastir, u kome se on i podvizavao do svoje končine. Prepodobni Kiril požive 82 godine i tri meseca; od toga on provede 52 godine u isposničkim trudovima i pustinjačkim podvizima. Prestavio se 1368. godine. Svete mošti njegove počivaju u njegovom manastiru.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tako su Gospoda našeg Isusa Hrista najpre nazivali Jevreji, a po ugledu na njih tako su Ga stali nazivati i neznabošci.
  2. Prepodobni Patapije upokojio se početkom sedmoga veka. U svetog Andreja Kritskog ima dva Slova na praznik svetog Patapija i povest o njegovim čudesima i prestavljenju. Isti svetitelj napisao je i Žitije prepodobnog Patapija. A napisao ga je pošto se sveti Patapije javio u snu svetom Andreju, koji se spočetka, slušajući o čudesima svetog Patapija, odnosio prema tome s nipodaštavanjem i nevericom. – Telo svetog Patapija počivalo je u Carigradu do 15. ili 16. veka, a onda je divnim načinom preneto u jednu pešteru u mestu Gerani (Lutraki) kod Korinta, u Grčkoj, gde je zatim osnovan manastir prepodobnog Patapija koji i danas postoji.
  3. Kolofon – drevni grad Lidije, u severozapadnom delu Male Azije. Nedavno otkrivene razvaline ovoga grada.
  4. Adrijanija ili Adrijaka – grad u Trakiji, nedaleko od Filibe, grada u Makedoniji, koji leži na granici prema Trakiji.
  5. Zenon – Vizantijski car od 474-491. godine.
  6. Genzerik – kralj i osnivač Vandalskog kraljevstva u Severnoj Africi. Gunerik, njegov sin, carovao od 477-485. godine.
  7. O njima vidi pod današnjim datumom: Spomen svetih mučenika postradalih u Africi od arijanaca.
  8. O njoj vidi pod današnjim datumom: Spomen svetih mučenika po stradalih u Africi od arijanaca.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *