NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA OKTOBAR

ŽITIJA SVETIH ZA OKTOBAR

 

ŽITIJA SVETIH
 
25. OKTOBAR
 
STRADANJE SVETIH MUČENIKA
MARKIJANA i MARGIRIJA
 
KADA bezbožna jeres Arijeva, raširivši se, izazva velike razdore u Crkvi Hristovoj, tada nastade gonjenje na verne hrišćane kako od strane arijanaca, tako i od strane idolopoklonika. U to vreme bivahu mrženi, mučeni, gonjeni i ubijani svi koji ispovedahu da je Hristos Tvorac a ne tvar, učovečeni Bog a ne prost čovek. Naročito se arijanci osiliše od onoga vremena kada i sam car Konstancije, sin Konstantina Velikog, pade u jeres i na dvoru svome približi k sebi dva velika dostojanstvenika, Jevsevija i Filipa, arijance, koji ogorčeno gonjahu pravoslavne i kinjahu Crkvu Hristovu. Ova dvojica biše vinovnici progonstva i smrti svetog oca našeg Pavla Ispovednika, patrijarha Carigradskog.[1] Poslavši ga u Jermeviju, oni nagovoriše svoje jednomišljenike da ga udave, što ovi i uradiše. A mesto njega uzvedoše na patrijaršiski presto Makedonija.[2] I mnoge druge ispovednike i učitelje vere oni takođe takođe pogubiše na razne načine. Među tim revniteljima vere Hristove behu i ova dvojica: Markijan i Martirije, koji svojim učenjem i spisima ukrašavahu Crkvu Hristovu, i „kao dve crkvene dojke, mleko učenja točeći, napojavahu duhovna čeda“.[3] Ranije, pri spomenutom svetom ispovedniku Pavlu patrijarhu, Markijan beše čtec a Martirije ipođakon. Usto obojica behu notariji,[4] koji zapisivahu sve patrijarhove pouke i dela, kojima se utvrđivaše pobožnost. Osim toga, i sami oni behu veliki propovednici reči Božije i pobornici Crkve, koju oni kao dva štita zaštićavahu od jeretičkih strela: jer im Gospod, kao vernim učenicima Svojim, dade usta i premudrost kojoj se ne mogahu protiviti ni odgovoriti svi protivnici njihovi – arijanci (sr. Lk. 21, 15). Posle pak progonstva i smrti svetog ispovednika Pavla jeresinačalnici okrenuše svoj otrov protiv ovih učenika njegovih, Markijana i Martirija. No najpre, sakrivši svoju zloću u lukavstvu kao iskru ognja u pepelu, oni pokušavahu da ih veštom obmanom obrate od pravoslavlja u svoje zloverje: ugodnicima Božjim predlagahu mnogo zlata, obećavahu im da će im izdejstvovati veliku blagonaklonost carevu, i da će ih uzvesti na arhijerejske prestole, i da će ih učiniti vlasnicima ogromnih imanja, samo ako pristanu uz njihovu jeres. Ali ugodnici Božji prezreše sve to kao ništarije: zlato ne primiše, obećavane im počasti odbaciše, i lukavstvu se njihovom nasmejaše, više voleći da radi vere prime ruganje, sramoćenje, muke, pa i samu smrt, nego da, živeći u jeresi, imaju bogatstvo, slavu i počasti. Tada jeretici, videći da ničim ne mogu ove svete ispovednike pridobiti za svoje zloverje, osudiše ih na smrt, koju radi Hrista ovi svetitelji više željahu nego život. A kada ih uhvatiše i na mesto posečenja odvedoše, oni izmoliše malo vremena za molitvu. I uperivši oči k nebu i podigavši ruke, oni se moljahu: Gospode Bože, Ti oi nevidljivo stvorio srca naša, Ti znaš sva dela naša, primi u miru duše slugu Tvojih, jer nas Tebe radi ubijaju i smatraju nas kao ovce koje su za klanje.
Pošto se tako pomoliše, oni prikloniše pod mač svete glave svoje i biše posečeni od zlovernih arijanaca zbog ispovedanja Božanstva Isusa Hrista. Neki od vernih uzeše česne mošti njihove i pogreboše ih kod Melandiske kapije u Carigradu. Docnije im sveti otac naš Jovan Zlatoust podiže crkvu; i u njoj davahu isceljenja raznim bolesnicima molitvama svetih mučenika, u slavu Boga, slavljenog u Trojici vavek. Amin.
 
SPOMEN SVETE
TAVITE
 
TAVITA (što znači srna) beše učenica apostolska i življaše u Jopi, sadanjoj Jafi. Ona beše puna dobrih dela i milostinje (D. A. 9, 36). No zanemože iznenadno i umre. U to vreme apostol Petar beše u gradu Lidu. I poslaše ožalošćeni učenici po Petra moleći ga da dođe i uteši rodbinu. Došavši veliki apostol Hristov naredi svima da izađu iz sobe gle ležaše mrtvac, pa kleče na molitvu. Kada svrši molitvu, viknu poput mrtvog tela: Tavito, ustani! – I Tavita otvori oči i ustade. Povodom ovog divnog čuda mnogi poverovaše u Hrista Gospoda.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
ANASTASIJA
 
SBETI Anastasije beše valjar sukna i revnosan hrišćanin. U vreme Dioklecijanova gonjenja hrišćana ovaj Božji čovek sam se javi sudiji mučitelju u Dalmatinskom gradu Solinu neustrašivo ispovedi veru svoju u Hrista kao istinitog Boga i Tvorca. Zbog tako čvrste vere svoje on bi mačem posečen i u more bačen. No more izbaci njegove svete mošti, i jedna pobožna žena ih uze, mirisima pomaza i plaštanicama povi, i položi u svojoj domašnjoj crkvi. I mnoga isceljenja bivahu na grobu svetoga mučenika.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
VALERIJANA
 
SVETI mučenik Valerijan postrada za Hrista mačem posečen.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
SAVINA
 
UČENIK Hristov Savin zbog vere u Hrista skonča u ognju.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA:
VALERIJA i HRISAFIJA
 
DVA sveta mučenika ova biše mačem posečeni zbog ispovedanja vere u Hrista.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
UARA
 
SVETI mučenik Uar postrada u Egiptu za Hrista mačem posečen.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
GEORGIJA,
episkopa Amastridskog
 
PREPODOBNI otac naš beše episkop u Amastridi. Pisac kanona. Skončao u miru.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
PAPIJA, DIODORA i KLAVDIJANA
 
MUČENICI ovi postradaše za veru Hristovu mačem posečeni.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
FAVSTA VASILIJA i LUKIJANA
 
TRI sveta mučenika biše mačem posečeni za veru u Hrista.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
NIKIFORA i STEFANA
 
SVETI mučenici Nikifor i Stefan postradaše za Gospoda Hrista testerom prestrugani.
 
SPOMEN SVETIH
FILADELFA i POLIKARPA
 
SVECI Božji Filadelf i Polikarp skončali u miru.
 
SPOMEN PREPODOBNOG ODA NAŠEG
MAKARIJA[5]
episkopa Pafskog
 
MAKARIJE, svetitelj Božji, bio episkop Pafa na Kipru, skončao u miru.
 
SPOMEN SVETIH
DVA MUČENIKA u Trakiji
 
POSTRADALI za Hrista stisnuti između dva kamena.
 


 
NAPOMENE:

  1. Bio Carigradski patrijarh od 340. do 350. godine. Spomen njegov Crkva praznuje 6. novembra.
  2. Makedonije – osnivač duhoborske jeresi. Učio: Duh Sveti nije Bog već stvorenje; nema udela u slavi Oca i Sina. Makedonijeva jeres osuđena na Drugom Vaseljenskom Saboru, 381. godine.
  3. Minej za mesec oktobar, dan 25, pesma 4.
  4. Notarije – brzopisac. U prvim vekovima posle Hrista tako se nazivali carski sekretari. U vreme cara Konstantina vodili tajne zapisnike najvažnijih sednica državnih savetnika. U to vreme i sekretari Carigradskog patrijarha nazivali su se notariji.
  5. Njegov spomen vrši se i 8. februara.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *