NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA OKTOBAR

ŽITIJA SVETIH ZA OKTOBAR

 

ŽITIJA SVETIH
 
16. OKTOBAR
 
ŽITIJE I STRADANJE SVETOG MUČENIKA
LONGINA KAPETANA
 
KADA GOSPOD naš Isus Hristos, po neiskazanoj milosti Svojoj, blagovoli spasti nas od pogibli Svojim dobrovoljnim stradanjem, krstom, smrću i vaskrsenjem, tada jedan kapetan po imenu Longin, rodom iz Kapadokije, nalazeći se pod vlašću Pilata, bi određen da sa svojim vojnicima služi pri stradanju i raspeću Gospoda Hrista. Videvši čudesa koja se zbivahu zbog Hrista: zemljotres, pomračenje sunca, otvaranje grobova, vaskrsavanje mrtvaca i raspadanje kamenja, kapetan Longin ispovedi da je Hristos – Božji Sin. O tome božanstveni evangelist Matej ovako govori: A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo, govoreći: zaista ovaj beše Sin Božiji (Mt. 27, 54). Ovom Evanđelskom kazivanju crkveno predanje dodaje, da je Longin bio onaj vojnik koji kopljem probode rebra raspetome Gospodu Isusu Hristu i od istekle krvi i vode dobi isceljenje bolesnim očima svojim.
Taj isti Longin sa vojnicima bi od Pilata postavljen da čuva stražu kod groba u kome je ležalo životvorno telo Isusa Hrista. A kada Gospod sveslavno vaskrse iz groba i Svojim čudesnim vaskrsenjem prepade stražare,[1] tada Longin i dva vojnika konačno poverovaše u Hrista, i postadoše propovednici Vaskrsenja Hristova: jer oni izvestiše Pilata i glavare svešteničke o svemu što se dogodilo. A glavari sveštenički sastavši se sa starešinama načiniše veće, i dadoše vojnicima dovoljno novaca, da bi oni utajili Vaskrsenje Hristovo, govoreći im: kažite: učenici Isusovi dođoše noću i ukradoše ga kad smo mi spavali (Mt. 28, 11-13). No Longin ne uze novac i ne hte skrivati čudo, nego još usrdnije stade svedočiti o njemu, i svedočanstvo njegovo beše istinito. Zato i Pilat i svo Jevrejsko zborište omrznuše Longina, i sav gnjev ovoj, koji ranije beše uperen protiv Hrista, oni sada okrenuše na Longina. Jer Longin otvoreno i jasno propovedaše da je Hristos istiniti Bog, i da je on, Longin, očevidac Njegove životvorne smrti i vaskrsenja. Zbog takvog svedočanstva, neprijatelji vaskrslog Gospoda Hrista rešiše da ubiju Longina, samo tražahu povod za to i zgodnu priliku, ali ne nalažahu: jer Longin beše najstariji među vojnicima, i čovek popggen, i poznat samom ćesaru.
Kada Longin saznade za njihovu zlu nameru, on voljaše da bude odbačen od njih i da ostane sa Hristom, nego li da živi u naseljima Jevrejskim. I on zbaci sa sebe vojnički čin, odelo i pojas, pa uzevši sa sobom dva prijatelja svoja, koji imađahu istu revnost za Hrista, ukloni se od mešanja s narodom, i sav se posveti službi Bogu. Primivši krštenje od svetih apostola, Longin uskoro napusti Jerusalim i sa svoja dva prijatelja otputova u Kapadokiju. I tamo postade propovednik i apostol Hristov, i mnoge obrati od zablude k Bogu. Zatim napusti grad i stade živeti na imanju svoga oca, vodeći bezmolvni život – u postu i molitvama.
Ubrzo saznade svo zboripgge Jevrejsko u Jerusalimu, da Longin širi svoje učenje po celoj Kapadokiji i javlja svedočanstvo o vaskrsenju Hristovom. Tada glavari svepggenički i starešine Jevrejske, puni zavisti i gnjeva, otidoše k Pilatu sa mnogim ioklonima i moliše ga da uputi ćesaru u Rim tužbu protiv Longana: da se odrekao vojničkog čina, da se odmetnuo od Rimske vlasti i da buni narod u Kapadokiji propovedajući im drugog cara. Pilat, primivši poklone, pristade na molbu Jevreja i uputi ćesaru Tiberiju[2] pismo, u kome teško optuži Longina. Sa tim pismom Pilatovim Jevreji poslaše od sebe mnogo zlata ćesaru, i samim tim kupiše smrt svetome Longinu: jer od ćesara Tiberija uskoro stiže naređenje da Longin buce kažnjen smrću kao protivnik ćesarev. Pilat odmah posla vojnike u Kapadokiju, da odseku glavu Longinu i da je donesu u Jerusalim kao očigledan dokaz Jevrejskom zborištu da je Longin pogubljen. Usto, na molbu bogomrskih Jevreja, Pilat naredi da ubiju i ona dva vojnika, koji zajedno sa Longinom napustiše vojničko zvanje, i tamo u Kapadokiji zajedno s njim propovedaju Hrista.
Kada vojnici stigoše u Kapadokiju, oni stadoše marljivo raspitivati o Longinu gde živi. Doznavši da on boravi na imanju svoga oca, oni pohitaše tamo, praveći se kao da idu k Longinu, ne da ga ubiju nego da mu ukažu izvesne počasti. Jer oni se bojahu da im se Longin ne izmakne iz ruku, i oni se vrate prazni k onima koji su ih poslali. Zato im i beše želja da ga tajno uhvate.
Međutim sveti Longin, pun Duha Božijeg, saznade šta mu se sprema: jer njemu bi otkriveno Bogom da mu se priprema mučenički venac. I on iziđe sam u susret vojnicima, i ljubazno ih dočeka česnim rečima. A oni, ne poznavajući ga, pitahu: Gde je Longin koji nekada beše kapetan? – A zbog čega vam on treba? upita ih Longin sa svoje strane. – Vojnici odgovoriše: Čusmo da je on dobar čovek, pa hoćemo da ga posetimo; mi smo vojnici, a on je bio kapetan u vojsci, zato i hoćemo da ga vidimo. – Tada im Longin reče: Molim vas, gospodo moja, svratite kod mene u moju kuću i odmorite se malo od puta, a ja ću izvestiti Longina o vama, jer znam gde živi, pa će on sam doći k vama, pošto ne stanuje daleko odavde.
Vojnici svratiše kod Longina, i on priredi veliko ugošćenje. A kad nastupi veče, vojnici, veoma veseli od vina, kazaše Longinu zbog čega su poslani. No prethodno ga moliše i kletvom zakleše, da nikome ne oda tu tajnu, bojeći se da neko ne obavesti o tome Longina, i ovaj im pobegne. I govorahu vojnici: Mi smo poslani da odsečemo glavu Longinu i dvojici njegovih prijatelja, jer takvo naređenje dođe Pilatu od ćesara.
Čuvši da i prijatelje njegove ištu da ubiju, Longin posla no njih brzo, pozivajući ih kod sebe. Sam pak ne hte kazati vojnicima, dok ne dođu njegovi prijatelji, da je on Longin. A kad vojnici zaspaše, Longin stade na molitvu, i svu noć tu usrdno se moljaše Bogu pripremajući se za smrt. A kada svanu, vojnici, žureći da što pre krenu, moliše Longina da im, kao što je obećao, pokaže onoga koga traže. Longin im na to reče: Pričekajte malo, gospodo moja; poslao sam po njega, i on će odmah doći k vama. Verujte mi da će onaj koga vi ištete, sam predati sebe u vaše ruke, samo pričekajte.
Zatim Longin saznade da njegovi prijatelji idu: odmah im iziđe u sretanje, i zagrlivši ih celiva ih i reče im: Radujte se, sluge Hristove, a moji saratnici! radujte se zajedno sa mnom, jer se približi veselje naše, dođe vreme razrešenja našeg od telesnih uza: eto, sada ćemo zajedno predstati Gospodu kašem Isusu Hristu. I Onoga koga videsmo stradajuća, raspeta, pogrebena, i vaskrsla sa slavom, – Njega ćemo sada opet videti gde sedi s desne strane Boga, i nauživaćemo se gledanjem slave Njegove.
Rekavši to svojim prijateljima, Longin ih obavesti da su od Pilata i Jevrejskog Sinedriona došli vojnici da ih ubiju zbog svedočenja o vaskrsenju Hristovom. A kad oni to čuše, veoma se obradovaše što će se udostojiti mučeničkog venca i što će skoro predstati Gospodu svome, koga od sve duše zavoleše. Zatim, uvodeći svoje drugove k vojnicima, Longin reče: Evo vam Longina i njegova dva prijatelja! Ja sam Longin koga vi ištete, a ovo su dva moja prijatelja, koji zajedno sa mnom videše vaskrsenje Hristovo i poverovaše: činite dakle s nama što vam je naređeno od onih koji su vas poslali.
Čuvši to vojnici se zaprepastiše, i s početka ne poverovaše da je on Longin. Zatim uverivši se da je to zaista on, njih obuze stid i ne hoćahu da pogube svoga dobrotvora. Međutim Longin ih primoravaše da izvrše što im je naređeno; i govoraše: Za moju ljubav prema vama, vi mi ne možete bolje zahvaliti nego da me brzo pošaljete Gospodu mome, koga odavno želim da vidim. – Zatim, obukavši se u bele pogrebne haljine i pokazavši rukom na obližnji brežuljak, Longin naredi ukućanima svojim da tamo sahrane telo njegovo i tela dvojice prijatelja njegovih. Posle toga, pomolivši se i davši svima prisutnima poslednji celiv, Longin i dva njegova prijatelja[3] prekloniše pod mač glave svoje. I vojnici, odsekavši im glave, uzeše sa sobom glavu svetoga Longina i odoše; a tela svetih biše česno pogrebena na mestu koje ukaza sam sveti Longin.
Vojnici pak, stigavši u Jerusalim, predadoše Pilatu česnu glavu svetoga Longina, kao siguran dokaz Pilatu i Jevrejima da je Longin zaista ubijen. A oni, videvši glavu svetiteljevu, narediše da je bace izvan grada, i ona se dugo valjaše na đubrištu, dok je đubrem ne zatrpaše. Ali Gospod koji „čuva sve kosti“[4] ugodnika Svojih, sačuva celu u đubrištu i glavu svetoga Longina. I kada Gospodu bi ugodno da proslavi pred ljudima na zemlji slugu Svoga, koga već beše proslavio pred anđelima na nebu, On otkri svetu glavu njegovu na sledeći način. Jedna žena hrišćanka, udovica iz Kapadokije, oslepi na oba oka, i dugo iskaše pomoći od lekara, ali je ne dobi. Posle toga ona namisli da otputuje u Jerusalim i da se tamo pokloni svetim mestima, ištući Božiju pomoć oslepelim očima svojim. Uzevši sina svog jedinca, ona krenu na put, i sin je vođaše sve do Jerusalima. No kad stigoše u Jerusalim, sin se njen razbole, i posle nekoliko dana umre. Udovica bi silno ucveljena smrću svoga sina; i gorko plakaše zbog dvostruke slepoće svoje: jer se liši i očiju i sina, koji joj beše kao svetlost za oči njene i vođ njen u slepoći njenoj. I dok ona neutešno plakaše i gorko tugovaše, njoj se u viđenju javi sveti Longin i uteši je, obećavši joj da će joj i sina njenog u slavi nebeskoj pokazati i svetlost očima njenim darovati. I ispriča joj sve o sebi: kako je bio pri stradanju, raspeću, pogrebenju i vaskrsenju Hristovom; kako je zatim propovedao u Kapadokiji Hrista, i postradao za Njega sa drugovima svojim. Pri tome on joj naredi da ide izvan grada i da tamo na đubrištu nađe njegovu glavu, zatrpanu đubretom. I još joj reče: Tebi je predodređeno da je nađeš radi tvoga isceljenja.
Utešivši se u tuzi, udovica ustade i zamoli da je odvedu izvan grada; i onima koji je vođahu govoraše: Gde vidite đubrište sa mnogo đubreta, tamo me stavite. – Oni tako i postupiše. Našavši veliko đubrište, oni je tamo dovedoše. I ona poče rukama svojim razgrtati đubre i preturati: iako ništa očima ne viđaše, ona veliku veru imađaše u svetiteljeve reči koje joj je u viđenju govorio: I do promislu Božjem, ona odmah dobi ono što je tražila, i iznenada ugleda sunčevu svetlost: jer joj se oči otvoriše, i ona ugleda glavu svetiteljevu u đubrištu. I obradova se ona ne toliko sunčevoj svetlosti koju vide, koliko glavi svetiteljevoj koju nađe i zbog koje progleda. I proslavljaše ona Boga i veličaše slugu Njegovog, svetog Longina.
Uzevši glavu svetiteljevu i celivavši je, ona je odnese u kuću u kojoj stanovaše. Omivši česnu glavu, ona je pomaza mirišljavim mastima, i toliko se radovaše pronalaženju ovog duhovnog blaga, da i zaboravi na svoju žalost zbog umrlog sina. Iduće pak noći sveti Longin joj se opet javi u velikoj svetlosti, dovodeći k njoj sina njenog u blistavom svadbenom ruhu. I očinski ga zagrlivši, svetitelj joj reče: Pogledaj, ženo, sina svoga, zbog koga toliko tuguješ i plačeš! pogledaj, u kakvoj je sada časti i slavi! pogledaj, i uteši se! Bog ga je uvrstio u Nebeske Činove, koji se nalaze u Carstvu Njegovom. A ja ga sada uzeh od Spasitelja, i on nikada neće biti udaljen od mene. Uzmi, dakle, glavu moju i telo sina tvoga, i sahrani ih u jednom kovčegu; i ne plači više za svojim jedincem, i neka se ne smućuje srce tvoje; jer velika slava, radost i beskrajno veselje dani su njemu od Boga.
Kada žena ču to, ona žurno ustade i položi glavu svetog mučenika u jedan kovčeg sa telom umrlog sina svog; i zatim se vrati kući svojoj, slaveći i hvaleći Boga. Stigavši u svoju postojbinu, ona na česnom mestu sahrani telo sina svoga i glavu svetog mučenika,[5] i pri tome govoraše u sebi ovo: Sada znam da onima koji ljube Boga sve ide na dobro (sr. Rm. 8, 28): iskah oči telesne, a sa njima nađoh ujedno i oči duševne. Tuga me beše zarobila zbog smrti sina moga; a sada ga imam na nebu, predstoji Bogu u slavi sa prorocima i mučenicima; s njima se on svagda raduje, i sa Longinom u Carstvu Hristovom nosi krst – znamenje pobede – usred Angela, i kao učenik Longinov radosno peva: Zaista Božji Sin ovaj beše, i jeste, i biće: Carstvo Njegovo – Carstvo je svih vekova, i vladavina Njegova u svakom naraštaju i naraštaju: Njemu slava vavek. Amin.[6]
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
MALA
 
PREPODOBNI Mal ostavi svet, bogatstva i srodnike i otide u pusta i nenaseljena mesta. Tamo se strogo podvizavaše, radujući se postu i bdenju i drugim zlopaćenjima. Lice mu je radošću zračilo i radost izazivalo. Imenom Hristovim činjaše razna čudesa: gubave očišćavaše, demone izgonjaše, slepima vid davaše. Tako za života. A kada se upokoji, telo njegovo točaše miro, i postade i ostade izvor isceljenja od neizlečivih bolesti i svakovrsnih neduga. Tako Gospod proslavlja one koji Njega proslavljaju.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
LONGINA TRUDOLJUBIVOG
 
MONAH Kijevo-Pečerski iz četrnaestog stoleća. Bio je vratar u manastiru, i toliko je imao čisto i oblagodaćeno srce, da je uvek znao, s kakvim mislima neko ulazi u manastir, i s kakvim opet drugi izlaze iz manastira. Čudotvorne mošti prepodobnoga Longina počivaju u Teodosijevim pešterama.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
LEONTIJA, DOMETIJA, TERENTIJA i DOMNINA
 
OVI sveti mučenici postradaše za Hrista skončavši u ognju.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
SAVINA
 
RAVNOANGELNI podvižnik otac Savin u miru se upokojio.[7]
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
DVA VOJNIKA,
postradalih sa Svetim Longinom Kapetanom
 
SPOMEN SVETE BLAGOVERNE
EVPRAKSIJE
 
U SVETU – Efrosinija, kneginja Pskovska. Supruga Pskovskog kneza Jaroslava Vladimiroviča, koji zaveden od latinskih biskupa, oženi se Nemicom. Ostavljena, kneginja Efrosinija osnova u Pskovu ženski manastir svetog Jovana Preteče, zamonaši se i bi nastojateljica. Pozvana radi viđenja s bivšim suprugom u Livonski grad Odence, ona skonča mučenički od ruke svoga pastorka 1243. godine 8. maja. Svete mošti njezine počivaju u Pretečinom manastiru u Pskovu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelist to ovako opisuje: Anđeo Gospodnji siđe s neba, i pristupivši odvali kamen od vrata grobnih i seđaše pa njemu. A lice njegovo beše kao munja, i odelo njegovo kao sneg. I od straha njegova uzdrhtaše se stražari, i postadoše kao mrtvi (Mt. 28, 2-4).
  2. Tiberije carovao od 14. do 37. godine. Za vreme njegovo raspet je Gospod Isus Hristos.
  3. Po podacima iz starine, to su bili: Isavr i Afrodisije; spomen njihov 19. aprila.
  4. Psal. 33, 21.
  5. Česna pak ruka svetoga Longina nalazi se u Rimu, u crkvi svetoga Petra.
  6. Žitije svetoga Longina napisao je sveti Isihije, prezviter Jerusalimski (+ 434. god.), koji je dokumenta o mučeniku našao u biblioteci svetog Vaskrsenja, i po njima sastavio Žitije, iz koga se vidi da je mučenik posečen 16. oktobra.
  7. Možda se radi o istom prepodobnom Savinu koji se spominje 15 oktobra.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *