NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za septembar

Žitija Svetih za septembar

23. SEPTEMBAR
 
ZAČEĆE SVETOG JOVANA KRSTITELJA
 
Ovoga dana proslavlja se milost, čudo i mudrost Božja; milost prema pobožnim i pravednim roditeljima svetog Jovana, starcu Zahariji i starici Jelisaveti, koji su celog života želeli i od Boga prosili jedno dete; čudo začeća Jovanova u prestareloj utrobi Jelisavetinoj; i mudrost u domostrojiteljstvu ljudskoga spasenja. Jer sa Jovanom imađaše Bog naročite velike namere, naime, da on bude prorok i Preteča Hristu Gospodu, Spasitelju sveta. Preko Svojih angela Bog je objavio rođenje Isaka od bezdetne Sare, i Sampsona od bezdetnog Manoja i njegove žene, i Jovana Preteče od bezdetnih Zaharije i Jelisavete. Preko angela Svojih Bog je objavljivao rođenje onih, s kojima je imao naročite namere. Kako su se mogla roditi deca od starih roditelja? Ako je ko ljubopitljiv da to dozna, neka ne pita o tome ni ljude, jer ljudi to ne znaju, ni prirodne zakone, jer to je iznad prirodnih zakona, nego neka obrati pogled svoj na silu svemogućega Boga, koji je iz ništa stvorio sav svet, i koji za stvaranje prvoga čoveka Adama, nije potrebovao nikakve roditelje ni stare ni mlade. Mesto ljubopitstva odajmo hvalu Bogu, koji nam često javlja moć i milost i mudrost Svoju mimo prirodne zakone, u koje okovani mi bi, bez naročitih čudesa Božjih, pali u očajanje i Bogozaborav.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
ANDREJA, JOVANA, PETRA i ANTONINA (ANTONIJA)
 
Za carovanja u Vizantiji Vasilija Makedonca[1] Afrikom vladaše svirepi knez agarjanski Abrahim. Pošto zauze i poruši glavni grad Sicilije Sirakuzu[2] Abrahim odvede u ropstvo starca Andreja i Jovana, sa dvoje dece njegove: Petrom i Antoninom (Antonijem). Ova dva dečaka on poveri agarjanskom učitelju, da ih nauči agarjanskom jeziku i knjigama. Kada porastoše u zrele mladiće, Abrahim ih zavole zbog njihove mudrosti i drugih vrlina, pa Antonina nareče svojim srodnikom a Petra postavi za glavnog dvorjanina No oni tajno ispovedahu hrišćansku veru, ali to ne mogahu sakriti od kneza. Doznavši da tajno ispovedaju hrišćansku veru, Abrahim se silno razljuti i naredi odmah da im noge metnu u klade i da ih biju čvornovatim motkama. Tako blaženi Antonin dobi četiri stotine udaraca, no on sav isprebijan zahvaljivaše Bogu. Zatim ga posadiše na magarca, i svezavši ga za samar konopcima, vodiše ga kroz grad bijući ga i ismevajući ga. Sveti Antonin sve to trpljaše s blagodarnošću Bogu. A svetog Petra svukoše i gologa dugo tukoše motkama po leđima i po stomaku. Onda oba mučenika baciše u tamnicu. Posle izvesnog vremena knez mučitelj ih izvede iz tamnice, metnu na njih teške balvane, te im se i ruke i noge i sve kosti razmrskaše, i silna krv isteče, i sve im se telo pretvori u krvavu kašu. Onda dovedoše oca njihovog Jovana; knez ga levom rukom ščepa za vrat, a desnom mu zari nož u grlo, i on pade preko dece svoje i ispusti duh. Tada Abrahim naredi te naložiše veliku vatru i na njoj spališe tela svetih mučenika.
Blaženog pak Andreja, koji beše starac, Abrahim izvede preda se na sud. No pošto blaženi starac smelo ispovedi svoju veru u Hrista, Abrahim ga baci u tamnicu. Tu ga je držao mnogo godina, mučeći ga glađu i žeđu i golotinjom. Najzad ga izve de iz tamnice, uzjaha konja, pa uzevši koplje jurnu na mučenika i zari mu koplje u grudi. No čuvši gde sveti Andrej glasno uznosi blagodarnost Bogu, on mu zari koplje i u leđa. Sav krvav, blaženi mučenik pade na zemlju; onda mu odsekoše glavu, i on predade svetu dušu svoju u ruke Božje, uzišavši na nebo kao pobednik.
 
SPOMEN SVETE MUČENICE
IRAIDE DEVICE
 
Sveta mučenica Iraida beše iz Egipta, iz mesta Vatana; otac joj se zvao Petar. Kada joj bi dvanaest godina ona uze na sebe monašku shimu. Jednom kada s drugim devojkama iđaše na izvor da zahvati vodu, ona ugleda lađu koja beše stala uz obalu, i na lađi mnoštvo devojaka, žena, sveštenika, đakona i monaha, okovanih od strane carskog namesnika Lukijana. Iraida se raspita, i kada doznade da su oni u okovima zbog ispovedanja vere u Gospoda Hrista, duša joj se ispuni hrabrošću, i ona se sama pridruži okovanim devojkama. No starešina nad okovanim hrišćanima savetovaše je da se drži ovog života i da ne hrli dobrovoljno u smrt pre vremena sa drugim devojkama što su u okovima. Međutim, blažena Iraida ne samo ne pristade na njegov savet, nego i kad bi izvedena pred carskog namesnika, ona iomeja bogove njegove. A kad namesnik poče ismevati veru hrišćansku, blažena Iraida mu bez ikakvog straha pljunu u lice. Stoga ona bi najpre stavljena na mnoge žestoke muke, pa joj najzad mačem odsekoše glavu.[3] I tako ona primi od Gospoda venac mučeništva.
 
ŽITIJE PREPODOBNE
POLIKSENIJE
 
Sveta Poliksenija beše rodom iz Španije. Živela je u prvom veku po Rođenju Hristovom, u vreme svetih apostola, i bila njihova učenica. Od rođenja i u mladosti ona beše neznaboškinja. Zajedno sa svojom starijom sestrom Ksantipom,[4] suprugom poglavara ove zemlje Prova, devojka Poliksenija ču za Božansko učenje Hrista Spasitelja od svetog apostola Pavla, prilikom propovedi Evanđelja u Španiji. Tada Ksantipa i Prov primiše hrišćanstvo, a Poliksenija ostade i nadalje u neznabožačkoj veri.
Posle toga Polikseniju zadesiše mnoge nedaće. Pošto beše neobično lepa, Poliksenija zanese svojom lepotom jednog nepoštenog čoveka, koji je nasilno ote i odvede u Grčku. A l i Gospod, milosrdni i svemoćni Zaštitnik nezaštićenih i nevinih, sačuva mladu devojku nepovređenom i ne dopusti da se ostvare zle namere bezbožnog otmičara, već sve to obrati u korist po Polikseniju. Ploveći za Grčku, na jednom brodu Poliksenija ču propoved i drugog velikog učenika Hristovog, svetog apostola Petra. Veoma naklonjena uzvišenom Božanskom učenju Hrista Spasitelja, Poliksenija se, po dolasku u Grčku, s potpunim poverenjem obrati hrišćanima za zaštitu i pokroviteljstvo. Sveti apostol Hristov Filip, koji u to vreme propovedaše tamo Evanđelje, naredi jednoj pobožnoj porodici da Polikseniju sakrije od zločinačkog otmičara. Sa velikom mukom i teškoćama uspeše ovi blagorodni hrišćani da sakriju Polikseniju u grčki grad Patras, gde većina žitelja već beše obraćena u hrišćanstvo propoveđu svetog apostola Andreja Prvozvanog.
U Patrasu Poliksenija, već pripremljena blagovešću svetih apostola Hristovih: Pavla, Petra i Filipa, i tolikim dobrima koja je doživela od hrišćana, primi hrišćanstvo sa živom verom u Bržanstvenost učenja Hrista Spasitelja, i bi krštena od samog svetog apostola Andreja Prvozvanog. A tu Poliksenija bi svedok slavnih čudesa koja učini sveti apostol Andrej. Ona vide kako ovaj već prestareli starac podnosi teška istjazavanja i mučenja, kako pretrpe krsnu smrt zato što se nije hteo odreći Gospoda Hrista i što se smelo zauzimao za hrišćane.
Poveruj sam u Hrista, – govoraše sveti apostol razjarenom neznabošcu, upravitelju grada i oblasti, kada mu ovaj prećaše smrtnom kaznom i zahtevaše od njega da se odrekne Hrista, pokloni neznabožačkim bogovima i prinese im žrtvu. – Ja više tugujem, zboraše dalje sveti apostol, zbog tvoje propasti negoli zbog stradanja koja mi predstoje; moja stradanja trajaće dan dva, a tvoja mučenja biće večna. – No zli upravitelj, ne obraćajući pažnju na krotku opomenu svetoga Andreja, osudi apostola najpre na žestoka mučenja, pa onda na krsnu smrt. A da bi smrtne muke apostolove trajale duže, mučitelj naredi ne da apostola prikuju nego da ga privežu na krstu.
Kada apostola Božjeg vođahu na mesto raspeća, mnoštvo naroda, sa kojim beše i mlada Poliksenija, tiskaše se oko njega, gromoglasno vičući: Šta je sagrešio ovaj pravednik, ovaj prijatelj Božji, te ga vode na najsramniju u nas kaznu, na koju se osuđuju samo najgori zločinci? – Međutim sveti Andrej umirivaše i savetovaše narod, i s radošću iđaše na mesto mučenja za ispovedanje Hrista. Svetog Andreja ne napuštahu odani učenici njegovi, među kojima bejaše i Poliksenija, ni onda kada ga raspeše i na krst obesiše. Mnoštvo naroda tiskaše se blizu nevino raspetog svetog Andreja, negodujući protiv presude upraviteljeve i vičući sve glasnije i ogorčenije: Nevino strada ovaj sveti čovek! – A krotki apostol se staraše da uspokoji uzrujane ljude, i sa krsta ih učaše reči Božjoj, i govoraše im: Ljudi koji ovde stojite, žene i deco, starci i mladići, robovi i slobodnjaci! poslušajte reči moje i ne mislite više o taštini vremenskog života, nego gledajte na mene gde visim na krstu radi Hrista i već sam gotov da ostavim telo. Ne treba da se plaše smrti oni koji joj se podvrgavaju za istinu u ovom svetu: oni dostižu u blaženi pokoj. Očistite sebe, ne zaboravljajte moje učenje; od sveg srca verujte u Oca i Sina i Svetoga Duha. Držite zapovesti Gospoda našeg Isusa Hrista, pa ćete se time pokazati dostojni večnoga blaženstva, koje je Gospod pripremio onima koji Ga ljube.
Tako prolažahu dani i noći. Sveti starac, i pored teških muka, ne prestajaše poučavati narod. I ova krotka, ali puna života i istinske ljubavi propoved sa krsta naročito učini silan utisak na mladu Polikseniju. Za nekoliko dana i noći ona dožive ceo život, i hrišćanstvo se nepokolebljivo utvrdi u njoj. Međutim, dugo stradanje svetog Andreja toliko pojača roptanje i negodovanje naroda, da gomila sa vikom opkoli kuću upravitelja Egeata, tražeći od upravitelja da oslobodi svetog Andreja koji već tri dana visi na krstu bez hrane. – Nizašta strada ovaj krotki, sveti i mirni čovek, govoraše narod. Evo već treći dan kako on visi na krstu i ne prestaje uči ti nas dobru i pravdi; njega treba skinuti!
Egeat, uplašivši se nemira, pristade na želju naroda i sam pođe na mesto kazne da naredi da se u njegovom prisustvu okine sa krsta sveti Andrej. Ugledavši ga, Prvozvani apostol reče: Zašto si došao, Egeate? Ako si došao da ispovediš veru u Gospoda Isusa Hrista, onda ćeš nesumnjivo dobiti oproštaj; a ako si došao da me odvežeš od ovoga drveta, uzaludna ti je sada briga oko toga, jer se ja već naslađujem gledanjem Cara Nebeskog, već se klanjam Njemu, već stojim pred Njim! A l i dok još ima vremena, pobrini se o duši svojoj i ne spremaj sebi večne muke.
Egeat naredi vojnicima da svetog Andreja odvežu sa krsta, ali sveti apostol podiže oči k nebu i uzviknu: Ne dopusti, Gospode, da me skinu sa krsta; daruj mi da postradam za Tebe na način, na kakav si Ti izvoleo postradati. Ne daj da se pokolebaju oni koji su poznali i zavoleli Tebe preko moga blagovešća; sačuvaj ih i utvrdi u svetoj veri Tvojoj, da bi i oni proslavili Tebe, istinitog Boga; primi i mene s mirom!
I stvarno, vojnici se uzalud starahu da se približe raspetome, da bi ga odvezali sa krsta, – nevidljiva sila ih zadržavaše. Jarka svetlost, silnija od sunčane, potpuno opkoli svetog Andreja i za čitavih po sata skrivaše ga od prisutnih. A kada ova svetlost iščeze, pokaza se da je sveti apostol Andrej već predao duh svoj Bogu, i samo lice njegovo sijaše nebeskom svetlošću.
Kao što vaskrsenje Gospoda Hrista silno pokrenu svete apostole na propoved Njegovog Božanskog učenja, tako i končina svetog apostola Andreja plodotvorno podejstvova na svetu Polikseniju. Primivši hrišćanstvo od takvog stuba Crkve Hristove kakav je bio sveti apostol Andrej, odnegovana i učvršćena u Božanskom veroučenju Spasovom pod njegovim rukovodstvom, sveta Poliksenija sama uzažele da propoveda Evanđelje Hrista Gospoda. I kada doznade da sveti apostol Onisim, koji ubrzo posle smrti svetog apostola Andreja beše došao u Patras, odlazi u Španiju radi propovedi Evanđelja, sveta Poliksenija radosno krenu sa njim na put u svoju otadžbinu radi blagovesničkih podviga. Ona je gorela od želje da obrati Hristu svoje sunarodnike, još neprosvećene svetlošću Evanđelja. Vrativši se u Španiju sa svetim Onisimom i sa svojom drugaricom Revekom, zajedno s njom krštenom, sveta Poliksenija se svom dušom predade širenju hrišćanstva među svojim sunarodnicima. Sestra njena Ksantipa se takođe pridruži njenim blagovesničkim trudovima. Postoji predanje da su one naročito često propovedale Evanđelje u mnogoljudnom gradu Toledo.
I tako, sav ostali život svoj, skoro četrdeset godina, sveta Poliksenija posveti ovom velikom podvigu, dajući onima koji su poverovali u Hrista primer pobožnog života. Plod ovog njenog apostolskog služenja bi to, da vrlo mnogi neznabošci u Španiji biše njome obraćeni Hristu i utvrđeni u hrišćanstvu.
Oko 109. godine po Hristovom Rođenju sveta Poliksenija mirno skonča, sačuvavši devstvenost do kraja svog zemaljskog života.
 
SPOMEN PREPODOBNE
KSANTIPE
 
Rođena sestra svete Poliksenije; zajedno se podvizavala s njom.[5]
 
STRADANJE SVETOG NOVOMUČENIKA
NIKOLE PANTOPOL A (TRGOVCA), Karpeniskog
 
Rođen od pobožnih i bogoljubivih roditelja u Karpenisu u Tesaliji, Nikola dobi hrišćansko vaspitanje, u roditeljskom domu, i otac ga dade u školu te on izuči knjigu, naročito Sveto Pismo. Pošto mu se otac preseli u Carigrad, on i svoga petnaestogodišnjeg sina Nikolu zaposli u svojoj bakalnici u kojoj se prodavala svakovrsna roba. Otuda Nikola i dobi naziv Svaštar, grčki: Pantopol tj sitni trgovac, prodavac, piljar. Prekoputa njihove radnje bejaše berbernica jednoga Turčina, prijatelja Nikolinog oca. Taj berberin bejaše vrlo učen i znađaše agarjanske knjige. Nikolin otac, želeći da mu sin nauči i tursko pismo, uredi sa berberinom da njegovom Nikoli daje časove iz turskog je zika. Veoma bistar i vredan, Nikola brzo napredovaše u tome. I tako lako i brzo izuči tursko pismo, da se berberin divljaše Nikolinim sposobnostima. Zato i silno željaše da na neki način poturči Nikolu. I u toj nameri skova ovakav plan: pozva neke svoje prijatelje Turke janičare, i dogovori se s njima da oni dođu kod njega u određeni dan, u koji će Nikola kao lekciju iz turskog jezika pročitati salavati, tojest ispovedanje muslimanske vere.
I zaista oni tako uradiše: u određeni dan dođoše kod berberina; dođe i Nikola na čas turskog jezika; berberin, koji već beše spremio ispisan na hartiji salavati, po običaju svom prvo ga sam pročita kao lekciju, pa dade Nikoli da i on to ponovi. Nikola pročita salavati, ne znajući da je to ispovedanje turske vere. Nikola završi čitanje, prisutni Turci na mig berberinov povikaše: Nikola, ti si postao Turčin, pošto si pročitao salavati. – Zapanjen time, Nikola odgovori: Hrišćanin sam a ne Turčin. Svaku pak lekciju koju mi učitelj zadaje ja sam dužan pročitati.
Međutim Turci dohvatiše Nikolu i silom odvukoše kod kajmakama, vezirova zamenika. I optužiše ga kajmakamu, govoreći: Efendija, ovaj mladić pred nama satvori salavati. Ako hoćeš dokaza, evo ti hartije na kojoj je ispisan salavati i sa koje ga je on pročitao. I sada mi velimo da je on Turčin, a on ismeva našu veru. – Kajmakam na to reče: Nikola, ti si pročitao salavati, znači postao si Turčin. – Nikola bez ikakvog straha odgovori gromko sudiji: Danas mi učitelj kao lekciju dade ovu ispisanu hartiju i reče mi da je pročitam, a ja ni znao nisam šta je to salavati; smatrao sam da čim mi to učitelj daje, ja sam dužan pročitati. – Kajmakam onda reče: Pošto si, Nikola, pročitao salavati, treba da postaneš Turčin; i ja ću ti dati veliki položaj, učiniću te bogatim, obasuću te počastima, proslaviću te širom cele carevine. – Nikola odgovori: Ja sam hrišćanin, i verujem da je Hristos istiniti Bog; a položaj, bogatstvo i počasti koje mi nudiš, nisu mi potrebni. Ja se Hrista mog odreći neću; za ime Njegovo umreću; poturčiti se neću.
Kajmakam naredi te Nikoli vezaše ruke naopako i privezaše ga za jedan stub, pa mu kajmakam reče: Nikola, vidiš li šta ćemo sada s tobom raditi; bolje ti je poturči se. – Svetitelj mu odgovori: Vlastodržac si, čini šta hoćeš; ja sam hrišćanin; zakon ne dopušta da vi nekoga silom poturčite. – Tada kajmakam naredi da Nikolu povale na zemlju i biju, misleći da ga na taj način primora da primi muslimansku veru. No blaženi viknu na sav glas: Što me bijete? Hrišćanin sam; verujem da je Hristos moj istiniti Bog; makar mi celo telo iseckali na sitne komadiće, ja se Hrista odreći neću; Njega verujem, Njega obožavam, Njega imam za pomoćnika; On nevidljivo stoji pored mene i krepi me.
Kada kajmakam vide da ni batine ništa ne pomažu, on naredi da mučenika bace u tamnicu za ubice, izdavši zapovest tamničarima da mu ne daju ni hleba ni vode. I tako sveti mučenik provede u tamnici šezdeset pet dana, pa ponovo bi izveden pred kajmakama, sav radostan i veseo kao da je bio na nekoj gozbi. Kajmakam mu zapreti smrću, ako se ne predomisli i ne primi muslimansku veru. U odgovor na to hrabri mučenik na sav glas neustrašivo povika: Hrišćanin sam, Hrista verujem, Hrista se ne odričem, pa makar me na hiljade muka stavili!
Kajmakam naredi da mučenika opet vrgnu u tamnicu, i da ga tamo često motkama biju. I dok sveti mučenik tamnovaše, nemilosrdno bijen i mučen, k njemu dođe vrlo bogat Turčin, i ponudi mu svoju ćerku za ženu i radnju prepunu skupocene robe, samo ako se poturči. No ovu ponudu bogomudri mučenik smatraše za prašinu, za senku, za paučinu. I reče Turčinu: Ja u srcu svom imam tajno bogatstvo – veru Hrista mog, koji mi je spremio na nebu divno naselje, slavu neuvenljivu, radost besmrtnu, nasladu neiskazanu, počast nenadmašnu, carstvo neprolazno. To je Gospod obećao onima koji Ga ljube, da bi večito carovali s Njim. Čuvši ovakav odgovor, Turčin otide prazan.
Potom po naredbi kajmakama sveti mučenik bi opet izveden iz tamnice pred sudiju. Ugledavši blaženog mladića čije lice svo blistaše, sudija mu stade govoriti blago i umiljato: Čuj me, mladiću: ako ne želiš da pre vremena izgubiš život, pređi u našu veru, i onda ćeš poznati svu njenu blagodet i lepotu, jer sada si mlad, pa ne možeš da shvatiš istinu. – A mučenik na to opet kliknu: Hrišćanin sam, i želim da umrem hrišćanin. Što oklevate? što dangubite? Jednu milost tražim od vas: da me što pre predate na smrt.
Kada to ču, sudija se konačno ubedi da je mučenik nepokolebljiv u svojoj hrišćanskoj veri, pa donese odluku da se mučeniku odseče glava. Dželati onda uzeše mučenika i povedoše na gubilište. I svi gledahu veliko čudo: lice svetog mučenika blistaše od neke unutrašnje radosti duhovne, kao nekada lice svetog prvomučenika Stefana. I stvarno je izgledalo kao da mučenik ide na svadbu a ne na smrt. Svim srcem on hitaše na smrt za Hrista, kao što žedan jelen hita na potok. Jer silan oganj ljubavi Hristove plamćaše u njegovom srcu, te on zajedno sa svetim apostolom Pavlom kliktaše: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Nevolja li ili tuga? ili gonjenje? ili glad? ili golotinja? ili strah? ili mač? (Rm. 8, 35). Kada stigoše na gubilište, mučenik kleče i ispruži glavu, i dok se moljaše dželat mu odseče blaženu glavu, i on dobi venac mučeništva. A sveta i čista i besprekorna duša njegova uziđe na nebesa sva blistajući nebeskom svetlošću, sva zračeći sunčanom radošću, da tamo večito blaženstvuje sa svetim Anđelima i Mučenicima u presjajnoj svetlosti Presvete Trojice. Božanska pak blagodat ostade u njegovom svetom i česnom telu: jer svi posmatrahu sasvim jasno gde božanska svetlost silazi na njega s neba u toku tri čitavih noći i obasjava ga, te ono celo sijaše i zračaše. Tome se hrišćani mnogo radovahu, a Agarjani jadovahu. I neki od hrišćana odoše k sudiji, dadoše mu dosta srebra, te im dozvoli i oni uzeše svete mučenikove mošti i sahraniše ih česno u manastiru Presvete Bogorodice na Halki. I bivahu, i neprekidno sve do sada bivaju čudesa i daju se isceljenja od svetih moštiju svetog mučenika svima koji im pribegavaju sa verom u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednoga u Trojici Boga, kome neka je čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.[6]
 
SPOMEN SVETOG NOVOMUČENIKA
JOVANA
 
Novomučenik Hristov Jovan beše rodom iz mesta Konica u Albaniji. Rođen kao musliman od muslimanskih roditelja. Otac mu je bio šeik, starešina među dervišima. No docnije, videći čudesnu silu vere hrišćanske na raznim mestima i u raznim slučajevima, on se krsti i dobi ime Jovan. Za to bude tužen i izveden pred turski sud. Namučen za veru Hristovu od Turaka u Etoliji i posečen posle muka 1814. godine. Pred smrt uzviknu: „Pomjani mja Gospodi vo carstviji tvojem“. Po pogubljenju, telo mu sa svetom glavom bi bačeno u potok, odakle ga uzeše hrišćani i česno sahraniše. (Stradanje njegovo opisa Georgije Jatridis iz Karpenisa).
 


 
NAPOMENE:
[1]Vasilije I Makedonac carovao od 867. do
[2]To je bilo 868. godine.
[3]Sveta Iraida postrada oko 308. godine.
[4]Spomen prepodobne Ksantipe praznuje se ovog istog dana.
[5]Videti o njoj pod današnjim danom: Žitije prepodobne Poliksenije
[6]Sveti novomučenik Nikola postrada u Carigradu 1672. godine. Služba mu je štampana u Veneciji 1796. g. i Atini 1923. g.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *