NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za septembar

Žitija Svetih za septembar

18. SEPTEMBAR
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
EVMENIJA,
episkopa Gortinskog
 
Sveti Evmenije još u mladim godinama ugodi Bogu svojim vrlinskim životom, jer iđaše tesnim putem koji vodi k nebu, slušajući reči Gospodnje: Navalite da uđete na tesna vrata (Lk. 13, 24). Ko hoće da uđe na ta vrata, dužan je skinuti sa sebe dva teška bremena: breme imovine i breme tela. Evmenije se oslobodi imanja kad ga ga razdade siromasima, znajući da je bogatome teško ući u carstvo Božije. Jer ko, opterećen brigom oko bogatstva, može ući na tesna nebeska vrata? Gospod dade dobar savet onome mladiću koji ga upita o večnom životu: Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu (Mt. 19, 21). Ko služi mamonu, ne može služiti Bogu; ko je natovaren bremenom bogatstva, neće proći kroz uska vrata nebeska, kao što kamila ne može proći kroz iglene uši. Ko želi da se provuče kroz tesno mesto, mora skinuti sa sebe ne samo breme nego i odeću; tako i onaj koji želi da bude na nebu, razdaje siromasima ne samo suvišak svoga imanja, kao nepotrebno breme, nego i ono što mu je najpotrebnije, la čak i odeću koja mu pokriva telo, podražavajući time Gospoda.
Takav upravo beše sveti Evmenije: on sve smatraše za đubre, svega se odreče, sve ostavi, da bi za Hristom išao, i Njega našao i stekao. Imanje skinuvši sa sebe kao odeću, on odenu njime siromahe, nage i nevoljne; sebe pak oslobodivši od svake naklonosti prema zemnom, on stupi na tesni put siromaštva, provlačeći se kroz uska vrata koja vode ka nebeskom bogatstvu. Prepodobni Evmenije skinu sa sebe i drugo breme – breme tela, kada podvizima, trudovima, uzdržanjem, postom, bdenjem umrtvi svoje udove i osuši sebe, kloneći se svakog ugađanja telu i slastoljublja: jer, po rečima svetog apostola, svaki koji se bori od svega se uzdržava (1. Kor. 9, 25). On se uzdržavao od svega što goji telo, odebljuje misao i porađa strasti. On ne dade sna očima svojim, dok ne očisti dušu i telo od strasti i postade obitelj Svetoga Duha. Tako, skinuvši sa sebe oba teška bremena: i breme imanja i breme telesnih strasti, on postade sposoban da prođe uskim putem i kroz tesna vrata, koji vode u život večni.
Pošto vrlinsko življenje svetog Evmenija sijaše kao svetionik i beše svima na korist, on bi izabran i uzveden na presto Gortinske crkve.[1] Tu on kao sveća stojeći na svetnjaku, prosveti svoju pastvu, kao sunce obasjavajući Crkvu Hristovu svojim delima i poukama: jer svetlosti sveta dolikuje da delima prethodi reči, kao što svetljenje prethodi svetnjaku. Tako i sveti Evmenije,[2] sedeći na svom episkopskom prestolu, učaše svoju duhovnu decu najpre delom: svojim čistim bogougodnim životom on beše uzor svome stadu, a zatim ih poučavaše i rečju. Prvo, on sam postade svetlost, pa zatim prosveti druge; sam se dan i noć poučavaše u zakonu Gospodnjem, i onda druge učaše tome; sam on življaše sveto, i tako druge osvećivaše; najpre sam steče čistu savest, pa tako očišćavaše i savest drugih. Beše on i veoma milostiv, saglasno imenu svome Evmenije, što znači milostivan, i život njegov bejaše prepun milosrdnih dela. On beše otac sirotama, bogatstvo ništima, davalac iskačima, utešitelj žalosnima, iscelitelj bolnima, i predivan čudotvorac. Jednom on molitvom umrtvi ogromnu zmiju koja se beše ustremila na njega. No još veće čudo učini on satrvši paklenu zmiju – đavola, pobedivši ga molitvom i odagnavši ga od poverenog mu stada Hristovog. I ne samo u Gortinu, nego i u Rimu on vojeva protiv demona: jer došavši u Rim on zadivi mnoge svojim znamenjima i čudesima: izgna iz ljudi nečiste duhove, bolesnike isceli, i izmiri neprijateljski zavađene i razljućene. Posle toga on bi i u Tivaidi, gde on u vreme suše molitvom nizvede dažd s neba. Tamo on i skonča u miru, prešavši iz vremenog života u život večni i beskonačni.[3] Njegovo sveto telo bi preneseno u Gortin, mesto njegovog episkopskog prestola, i tamo česno pogrebeno.
 
SPOMEN SVETE MUČENICE
ARIADNE
 
Sveta mučenica Ariadna postrada za Hrista u vreme neznabožnog cara Adrijana.[4] Devica Ariadna beše robinja nekog vlastelina Tertila, upravnika grada Promise u Frigiji.[5] Kada ovaj Tertil na dan rođenja svoga sina priredi slavlje u idolskom hramu, prinoseći žrtve idolima i klanjajući se demonima i veseleći se sa svima domašnjima i sa prijateljima i sa susedima, sveta Ariadna osta doma, jer nije htela da uđe u idolopoklonički hram i da praznuje sa gospodarom svojim. Gospodar njen razgnevi se na nju zbog toga i bi je bez milosti; zatim naredi te je obesiše i gvozdenim noktima strugaše. Posle toga on mučenicu vrže u tamnicu, i dugo je moraše glađu prisiljavajući je da se odrekne Hrista i pokloni bezdahnim idolima. Zatim bi puštena iz tamnice, i ona ode iz grada. Ali gospodar njen Tertil raskaja se što je otpusti, pa pođe u poteru za njom sa svojim slugama. A Ariadna osvrnuvši se ugleda poteru i naže bežati. Kada stiže do jedne stene ona se pomoli Bogu da je izbavi iz ruku neprijatelja njenih. I tog časa se, po Božjem naređenju, stena rasede, i svetica uđe unutra, pa se stena opet sastavi. Ovo čudo učini anđeo Gospodnji koji se javi tamo. A gonioci se od straha pometoše, pa se pobiše među sobom, i izbovši jedan drugog kopljima izginuše. Tako Gospod izbavi sluškinju Svoju od ruke neprijatelja njenih, kao pticu od zamke lovaca. Molitvama njenim neka Gospod izbavi i nas od neprijatelja naših i zajedno sa svetom Ariadnom udostoji nas svetkovati u radosti nebeskoj vavek. Amin.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
ARKADIJA, episkopa Novgorodskog
 
Episkop Novgorodski; bio prvo iguman njime osnovanog 1153. godine Uspenskog Arkadijevog manastira, blizu Novgoroda, i mnogo se potrudio u crkvenim i narodnim poslovima. Prestavio se 1163. godine, ostavivši za sobom uspomenu krotkog vladike i daroljubivog oca siromašnih i ubogih.
 
SPOMEN SVETIH MUČENICA
SOFIJE i IRINE
 
Mučenice postradaše za Hrista mačem posečene.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
KASTORA i TEODORE
 
Sveti mučenik Kastor bi umoren glađu od strane idolopoklonika. (Spomen im se vrši zajedno blizu Justinijanovog mosta).
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
BIDZINA, kneza Gruzinskog
 
Mučenik Bidzin postrada za Hristovu veru od šaha Abasa II zajedno sa svojim srodnicima: Elisbarom i Šavlom 1661. godine.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA:
ELISBARA i ŠAVLA
 
Strahovito mučeni skončali za veru u Gospoda.[6]
 


 
NAPOMENE:
[1]Gortina ili Gortin – u starini značaJan grad na ostrvu Kritu; razvaline staroga grada sačuvale su se i do danas.
[2]Grčko ime Evmenije znači: milostiv, žalostiv, snishodljiv. ljubazan, dobar
[3]Sveti Evmenije živeo je u sedmom stoleću.
[4]Rimski car Adrijan – carovao od 117. do 138. godine.
[5]Frigija – prostrana oblast u Maloj Aziji.
[6]Videti o njima pod današnjim danom: Spomen svetog mučenika Bidzina, kneza Gruzinskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *