NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » ŽETVE GOSPODNJE

ŽETVE GOSPODNJE

 

ŽETVE GOSPODNJE
 

 
ČETVRTE ŽETVE
 
Nove njive – nove žetve.
 
Nepostojani su ljudi i u zlu i u dobru. Što su nepostojani u zlu, pa se vraćaju ka dobru, to je za pohvalu. Ali što su nepostojani u dobru, to je za žaljenje i osudu. Zbog toga je, mislimo, premudri Gospod i skratio dugi vek praotaca, između drugih razloga, da bi se zlotvori gledajući često kako drugi umiru, ustrašili od svoje bliske smrti i predstojećeg Suda, a dobrotvori ohrabrili da im ne dotuži trpeti i tvoriti dobro i u stradanjima. Da bi samo žetve bile veće.
Krajem prvog hrišćanskog milenijuma i Vizantija i Rim behu se isuviše zagnjurili u zemaljske brige i uživanja, te se slabo odazivahu pozivu Cara na brakove Njegova Sina. Postali su bili isuviše intimni sa Hristom.
U svojoj arogantnoj gordosti, zbog zasluga svojih pravednih otaca za Hrista, dozvolili su sebi da svašta čine u Njegovom prisustvu i u Njegovo Ime; ne samo na ulici i u politici, nego i u Crkvi. I ne odazivahu se Carevom pozivu. Ne odazivahu se. Zbog toga se Car rasrdi i posla sluge Svoje u beskrajnu zemlju Skitiju. Da Mu privedu neznabožne Slovene, koji u to vreme behu u pogledu Bogopoznanja „siromašni i kljasti i bogaljasti i slijepi“ (Luka 14: 21).
A te sluge Božije, što ih po vnušenju Gospodnjem, postavi vizantijski car Mihailo, behu Kirilo i Metodije, Apostoli slovenski. Ne treba niko da posumnja, da je naš dalekovidni Gospod, kada je izrekao priču o Carevoj svadbi mislio na Slovenstvo, na Svoju novu i prostranu njivu od Dunava do Pacifika. A ta njiva je ogromni kontinent, prema kome su Rimsko i Vizantijsko carstvo kao malena ostrva.
I tako kad su izgledi Hrišćanstva bili vrlo mračni krajem prvog milenijuma, sa jedne strane zbog korupcije u sami hrišćanskim narodima, a sa druge zbog nepoštednog mača Muhamedova, na jednom se javilo neslućeno „bogatstvo Hristovo“. To je Skitija – nova njiva Gospodnja, sa novim žetvama Gospodnjim. Za Pravoslavlje je Skitija značila, koliko Amerika za Zapadno hrišćanstvo. I više.
I gle kako je Hrišćanstvo lako nasađeno u Rusiji! Nigde lakše. Bez mučeništva. Pa još tako čisto! Kao srebro sedam puta u ognju žeženo, na sedam rešeta Vaseljenskih Sabora u Vizantiji prosejano. Sreća je što na ovom velikom prostranstvu nije bilo nikakve ustanovljene kulture, ni rimske, ni jelinske, ni persijske, ni indijske. Ništa petrificirano, sve fluidno. Postojala je samo kultura domaćeg rukodelja i porodičnog i plemenskog stroja. Nova vera nije imala šta porušiti za čim bi se mnogo žalilo. Polupala je idole od zemlje i drveta i to je sve.
Nije bilo preskupih hramova, sličnih Minervi ili Dijani, ili Ozirisu, ili Jupiteru, ili Pagodama i piramidama, niti mermernih i zlatnih kipova, niti ičega čime se arhitekti, kipari i zlatari osramotiše, proslavljajući svojim rukama lažna božanstva iz prostonarodnih bajki (Jerem. 10: 14).
Nego sve zemljano i od zemlje; sve jevtino i privremeno. Pa i ljudi jevtini zemljari i drvodelje, bez istorije, bez slave svetske i bez azbuke. Tačno, neokupano veliko stado bez pastira i bez paše duhovne.
Još uz to izabra Bog moralno jevtinog čoveka, jednog nenasitog sisavca zemaljskih slasti, paganskog kneza Vladimira, da preko njega postavi krst na toj novoj i velikoj njivi Svojoj. O, kako je nepostiživa mudrost Božija! Gle, takoga čoveka, a ne čistog i svetog Apostola Andreju, izbra Promisao za Svoje oruđe. Da ruski narod vidi novo čudo obraćanja vode u vino, grešnika u pravednika. Da vidi svoga vođu, koji je dotle u punoj meri učestvovao u svim narodnim porocima i sujevericama, kako se pomoću nove vere preobraća u Svetitelja, lakše nego gusenica u leptira. I to u Svetitelja sa pravom nazvanog Ravnoapostolnim, jer obrati Hristu više sledbenika, nego ma koji Apostol za svoga života.
Od tada, to jest, od početka drugog milenijuma hrišćanske ere, nastaju nove žetve Gospodnje. Generacija za generacijom dolazi, prihvata poziv za Carevu svadbu i odaziva se sa radošću. Tako neprekidno u toku dve stotine godina.
Ali kada se žetva Gospodnja poče umanjivati, zbog greha i taštine ruskih kneževa, zbog vlastoljublja i bratoubistva, pusti Gospod uragan vetar na Rusiju da je otrezni. Da otrese prašinu sa pšenice Svoje i da sjedra zrno. A taj uragan vetar behu Tatari, koji vladahu Rusijom dugih 200 godina i pritiskivahu ruski narod. I zavapi ruski narod ka Gospodu, kao ono nekad Izrailjci u vreme Gedeonovo i Gospod se ražali, pa darova Rusiji slobodu i mir posle Kulikovske bitke, koju dobi blagočestivi knjaz Dimitrije Donski, sa blagoslovom Prepodobnog Sergija Radonješkog.
No taj period robovanja Tatarima dao je Gospodu dobru žetvu u pravednicima, pokajnicima, stradalnicima i mnogim mučenicima. I u ratnicima: jer u samoj Kulikovskoj bitci, vele letopisci, palo je 50 000 Pravoslavnih ratnika.
A kada se Rusija oslobodi ropstva tatarskoga, padoše Balkanski Sloveni, Bugari i Srbi, a sa njima i Grci, Rumuni i Albanezi u ropstvo tursko. To ropstvo trajalo je punih pola hiljade godina i da bi žalost hrišćanska bila veća, popusti Gospod, da se na Svetoj Sofiji, koja prva pobudi Ruse na Krštenje, obori krst i stavi polumesec.
I pre toga Gospod je popuštao nevolje na Carigrad. Osim čestih zemljotresa, suša i boleština, još i latinski krstaši pokoriše prestonicu Istoka i vladaše njome rušilački i zločinački oko 60 godina. Ali to je moralo doći u ono vreme, kada su ljudi Dogmatiku odelili od Etike, pa Dogmatiku poštovali, a Etiku prezirali. Jer carevi velikaši toga vremena držaše se, istina, strogo dogmata verovanja Pravoslavnog, ali moral njihov ne beše uzvišeniji od morala Turaka Seldžuka.
Jedan drugom oči vadiše, doživotno u tamnici držaše, glađu moriše, silom monašiše ili u tuđinu progoniše. A od njihovog zlog primera zaražavahu se ostali narodi hrišćanski. I žetva Gospodnja beše oskudna. Zato Gospod popusti buru na ustajalu baru, najpre Latine, a kad se ljudi ne popraviše pod jarmom latinskim, posle jedne pauze, dozva On iz daleka Turke, jedan narod druge rase, drugog jezika i druge vere, koji pokori Vizantiju i zavlada njome, eto do današnjeg dana.
No time se Žetva Gospodnja ne smanji, nego poveća.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *