NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » ŽETVE GOSPODNJE

ŽETVE GOSPODNJE

 

ŽETVE GOSPODNJE
 

 
Razgovor III
 
Zbunio vas je neki filosof istorije, braćo sveta. Čime vas je zbunio? Velite, time što govori i piše, kako se istorija ljudskog roda kreće po utvrđenim istorijskim zakonima, i , avaj, kako se dolaskom Isusa Hrista ništa nije promenilo u svetu, do danas, nego sve se kreće evolucijom.
Čovek može znati malo, a pretendovati mnogo. Tako i mnogi tumači istorije manje znaju, nego što pretenduju da znaju. U samoj stvari oni stavljaju svoj razum iznad takozvanih zakona istorije i jedino svećom svoga ličnog razuma, hoće da osvetle daleke puteve čovečanstva unazad i unapred. Tako čini jedan, tako drugi, i treći i stoti. I naravno, ne slažu se.
Svak pokazuje sliku jednog dela pređenog puta, uhvaćenu aparatom svoga razuma i hoće da tom delimičnom slikom objasni celinu. Međutim, ta slika je samo delimična i površna, jer drukčija ne može ni biti.
Kao što recimo, veliki slikar Ajvazovski slikajući more nije ustvari naslikao celo more, u svim dimenzijama mora, u svoj njegovoj težini i sadržini, sa svima čudesima i čudovištima u moru, niti sve nijanse boja, niti sve glasove, ni huku, ni šaptanje mora, niti pak ukus i miris morske vode, nego samo jedan delić površine morske na buri ili u tišini.
Šta mi možemo reći o zakonima istorije, pitate me, sinovi Božiji?
Prost je i jasan naš odgovor: ne postoje nikakvi istorijski zakoni. Postoji samo moralni Zakon Božiji. Rukovodeći se tim Zakonom Božijim ili gazeći ga, čovečanstvo je klecalo na znojnom i krvavom putu čas ka Bogu, čas od Boga. Ako hoćete, možemo to isto reći malo drukčije, postoje samo dve opredeljene volje i jedna neopredeljena volja:
Sveta volja Božija,
pakosna volja satanska i između njih,
volja čovečija.
U pogledu morala, ili dobra i zla, prve dve su volje opredeljene, a treća je neopredeljena. To jest, volja Božija apsolutno je dobra i ne može imati u sebi ništa zlo; volja satanska je apsolutno zla i ne podnosi nikakvo dobro, a čovečija je volja slobodna da usvoji bilo volju Božiju, bilo zlu volju satansku. Sva je istorija čovečanstva u okviru ove tri volje. O tome nam svedoče oba Otkrovenja Božija, Staro i Novo, kao i iskustvo Svetitelja do današnjeg dana.
U tom okviru Crkva Hristova razume i objašnjava sve događaje u istoriji, ona ih upravo jedina i razume; i ona ih jedina zna inteligentno objasniti. Onom trojakom voljom u sukobu, Crkva razume i objašnjava, kako sudbu pojedinih ljudi, tako i sudbe naroda i svega čovečanstva. Taj sukob triju volja najjasnije se pokazao na Isusu Hristu. Otuda je nama hrišćanima dato, da sve možemo razumeti i objasniti pomoću Gospoda Isusa Hrista.
Došao je Hristos – kad je došao?
Došao je u vreme Oktavijana Avgusta, kada je ovaj kesar bolovao od reumatizma, dok su njegovi podanici pred njegovim kipovima prinosili mu žrtve kao bogu. Delo đavolje!
Došao je Hristos – ko je došao?
Došao je junak, shodno prastarom čovečanstvu: „Izaći će Gospod kao junak“ (Isaija 42: 13)
Došao je Hristos – kako je došao?
Došao je Sam Bog kako je i objavio preko Proroka: „Evo Boga vašega – Sam On ide i spasiće vas“ (Isaija 35: 4)
Došao je Hristos – zašto je došao?
Došao je da „raskopa dela đavolja“ (Jovan 3: 8). To je osnovno, početno. I zaista prvi dvoboj Njegov bio je sa đavolom na Gori Iskušenja. U tom dvoboju Hristos je ostao pobedilac.
Dobra volja Božija brzo je pobedila zlu volju satansku. I nosilac božanske dobre volje tada se obratio kolebljivoj volji ljudi. Sa neizmernim snishođenjem slabostima ljudskim i sa „ljubavlju koja prevazilazi razum“ (Efes. 3: 19) i od koje gore srca ljudska obratio se On ljudima. Da ih prosveti istinom. Da ih oslobodi straha od đavola. Da ih očisti od zle volje demonske i privoli dobroj volji Božjoj. Da ih izbavi od kolebanja između Boga i satane. Da ih učini decom svetlosti mesto robova tame. Da im osvetli put ka večnom životu i Carstvu Nebesnom.
Takvo seme sejao je Sejač Nebesni, i uskoro je otpočela žetva. Njemu su poslušno sledovali najpre njih 12, pa 70, pa 500, pa 5000, brojevi koji se spominju, uz mnogo veće koji se ne spominju. I poslenici su se množili, i Žetva Gospodnja rasla je sve veća i veća.
Hristos je došao da promeni samo jednu od one tri spomenute volje, tri činioca istorijska – da promeni volju ljudsku, a ne Božiju, niti satansku. Jer su ove dve poslednje nepromenljive. Čovekoljubiva volja Božija i čovekomrzna volja satanska, nisu potrebovale promene. On je došao radi trijumfa čovekoljubive volje Božije i poraza volje satanske. Njegova volja pada u vreme trulog „Mira Rimskog“ (Pax Romana), kada je sav svetu zlu ležao, a satana smatrao da su sva carstva ovoga sveta njegova i da ih on može dati kome hoće. Zato ih je on i ponudio Hristu.
Vi ste čuli gde se govori sa predikaonica, da Hristos čini prekretnicu istorije čovečanstva. Ali u čemu?
U tome, braćo moja, što se On javlja kao Zakonodavac i Zakon Istorije.
U poremećaju bilansa u korist Boga i ljudi i na štetu i osiromašenje satane.
Još je i vreme od Hrista ubrzano. Postalo je kao ništa; hiljadu godina manje od jednoga dana. I prostor je izgubio važnost. Čovek je oslobođen od okova i vremena i prostora. Sve je postalo nevažno; samo su Žetve Gospodnje dobile vrednost.
Ubrzan je tok istorije. Ubrzana je promena situacije. Do Jovana Preteče je jedno, a od Jovana sve drugo. Stari, tromi hod istorije sa Hristom je završen, a novi otpočet. Drveni točkovi istorije zamenjeni su krilima. Zakon i Proroci – ono što je bilo najbolje u starom vremenu – važili su samo od Jovana, a „odsele se Carstvo Božije propovijeda Jevanđeljem, i svak navaljuje da uđe u njega“ (Luka 16: 16) promena situacije u privatnom i zajedničkom životu ljudi u Njegovoj je vlasti. Svojim rukama, On krepko drži točak istorije. Neka se niko ne usudi stati pred Njegova kola. Jer On je Taj, o Kome je prorečeno od starih Vidilaca: „Brz na plijen, hitar na otmicu“ (Isaija 8: 1), tj. na plen od satane i otmicu ljudi iz ropstva demonskoga.
Kod Njega je sve hitno.
Stražite, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš…“ (Matej 24: 42)
On još nije bio ni otišao, a već govori o Svome bliskom povratku. Jer Njemu je sve blisko, ništa daleko; Njemu, Gospodaru dana i stoleća.
Evo Ja ću doći skoro i plata Moja sa Mnom“ (Otkr. 22: 12)
Evo stojim pred vratima i kucam“ (Otkr. 3: 20)
Apostoli Njegovi takođe žure i opominju na žurbu:
Poslednje je vrijeme“ (1. Jovan 2: 18)
Braćo, vrijeme je prekraćeno“ (1. Kor. 7: 29)
Da ne odocni koji od vas“ (Jevr. 4: 1)
Dok imamo vremena da činimo dobro“ (Gal. 6: 9-10)
Gle, ide Gospod“ (juda 14)
Ja trčim“ (1. Kor. 9: 26) govori Apostol.
Sve hitno, sve nezadrživo, neodoljivo. Sve na oprezu, u očekivanju Njega, u pripremanju za susret sa Njim.
I žetva za žetvom prelazi u nebesne žitnice Njegove. I sve kao da je On juče bio sa nama, i kao da će sutra doći.
On menja sutra situacije prema Svome nahođenju, radi bolje žetve. On odbacuje civilizacije kao stare lađe i zamenjuje ih novim. On hoće samo ličnosti; ljude hoće On, sve ostalo je za Njega uzgredno, pomoćno, instrumentalno.
On je zasadio dobro drvo, i od tog drveta sabira dobre plodove. A plodovi su duše ljudske.
Aj, sveta braćo, istorija ima samo jednu logiku, jedan zakon i jednog zakonodavca.
Ja vam rekoh Njegovo Ime. U tom Imenu je sve.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *