NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » ŽETVE GOSPODNJE

ŽETVE GOSPODNJE

 

ŽETVE GOSPODNJE
 

 
Razgovor II
 
– Hteli bi nešto da pitate, sveta braćo, hteo bih i ja Vas. Kod ljudi je uvek više pitanja nego odgovora. Pitajte vi mene pa ću ja vas.
Sretamo mnoge ljude, velite, koji veruju u Boga, ali koji odriču postojanje đavola. Pa mislimo da je i to neka zabuna i udaljenje od Vere Pravoslavne.
– Pravo mislite, sveta braćo moja. Zabuna i zabluda, dakako; i udaljenje od Jevanđelja i Vere Pravoslavne, te još koliko. Ko ne veruje u postojanje đavola, taj i ne vojuje protiv đavola. A đavolu su najmiliji oni, koji ne veruju u njegovo postojanje i dejstvo. Jer samo tako može on spokojno da vrši svoj ubilački posao.
Ako ne bi đavo postojao, sve zlo bi se moralo pripisati Bogu, sve zlo i svaki greh. A to je strašno i pomisliti, braćo moja. Jer u tom slučaju, Bog bi bio istovremena i istina i laž, i svetlost i tama.
Da, naš Sveti, Trisveti Bog, bi bio i Bog i đavo, kao u neznabožaca, što je apsurdno. Šta bi nam onda koristila Biblija? I šta bi bilo od Jevanđelja i od Hristovih reči o demonima i od Njegove vlasti nad zlobnim duhovima tame? Gde ćemo sa celim Novim Zavetom i sa ogromnim iskustvom Svetitelja od pamtiveka do danas? Hoćemo li da iscepamo one listove iz Trebnika, a kojima su ispisane svetiteljske molitve za izgnanje demona iz demonijaka i one druge za zaštitu od demona? Onda moramo iscepati ceo Trebnik, zajedno sa većim delom Novog Zaveta. Čuli ste kako pri Krštenju sveštenik pita onoga kojega krštava:
„Odričeš li se Satane i svih dela njegovih i svih angela njegovih?“
Tri puta stavlja to pitanje i očekuje odgovor:
„Odričem se.“
Onda zapoveda sveštenik:
„Duni i pljuni na njega“.
Dalje sveštenik pita:
„Sjedinjuješ li se sa Hristom?“
Odgovor: „Sjedinjujem se“ (tri puta).
Pitanje: „veruješ li Njemu?“
Odgovor: „Verujem kao Caru i Bogu.“
Kao što se hirurgijom otrovana krvi gnoj izlučuju iz tela čovečijeg i nova, zdrava krv ubrizgava u telo, tako se Krštenjem udaljava đavo iz čoveka, a Hristos sa Ocem i Duhom Svetim useljava se u čoveka.
Krštenjem mi se odričemo đavola, a sjedinjujemo se sa Hristom. Jedno je odreći se đavola, a drugo odreći đavola. Prvim stavom mi dobijamo ulaznicu za Carstvo Nebesko, a drugim cepamo je.
Aj, braćo moja, kako je tragičan strah ljudski od velikih visina i velikih dubina? Vole nizinu i vole plićinu. Od visina i dubina hvata ih vrtoglavica.
Zato mnogi odriču dvoje: Božanstvo Hristu i postojanje đavolu. Žele da sve ujednače i uproste. A što god ljudi pokušaju da uproste, većma komplikuju. Da su oni stvarali svet, stvorili bi samo ravnice za kupus i brdašca za piknike. Za čudo im je, našto božanske visine i adske dubine!
Koji odriču Božanstvo Hristu, odriču ljubav Božiju prema ljudima; a koji odriču postojanje đavola, klevetaju Boga, jer Boga čine prauzročnikom zla. Neprijatelji Hrišćanstva živo rade da kroz dve negacije unesu zabunu u redove vernih Hrišćana.
– A vi se ne dajte zbuniti, braćo sveta. Čitajte Jevanđelje i razumite, da je prvo i osnovno delo Spasitelja bila pobeda nad Satanom.
Izgnanje demona iz posednutih demonima, čudo je nad čudima, koje niko od ljudi nikad nije uspeo učiniti. Niti se danas demonijaci mogu osloboditi demona drukčije, nego jedino Imenom Hristovim. Među nama mnogo je živih svedoka, koji su po Pravoslavnim manastirima videli sumašedše ljude i žene, kako bivaju isceljeni molitvom i postom. Gadarinski slučaj bezbroj puta ponavljan je u istoriji Hristove Crkve. I ponavlja se.
Pet dužnosti naložio je Hristos Svojim Apostolima, a kroz Apostole, pastirima Crkve. To su:
da propovedaju Jevanđelje,
da bolesne isceljuju,
da prokažene čiste,
da mrtve vaskrsavaju,
da đavole izgone (Matej 10: 8).
Ovih pet dužnosti predali su Apostoli Crkvi, kao zavet Gospodnji i Crkva ih neprekidno i neumorno vrši, evo, već blizu 2000 godina.
Ko skraćuje ovaj zavetni program Crkve, neprijatelj je svoje duše. Ko od sveštenika misli da je dovoljno samo propovedati Jevanđelje, taj ispunjuje samo jednu petinu od zapoveđenog.
Nije li Sam Hristos rekao, da je izgnanje đavola znak dolaska Carstva Nebeskog? „Ako li Ja Duhom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama Carstvo nebesko.“ (Matej 12: 28).
A da je Njegov prvi i glavni mesijanski posao bio obračun sa đavolom, koji je do tada držao ovaj svet u svojoj vlasti, kao svoju kuću, o tom jasno govori Gospod: „Kako može ko ući u kuću jakoga i pokućstvo njegovo oteti, ako najprije ne sveže jakoga? I tada će kuću njegovu opleniti.“ (Matej 12: 29).
Ko odriče ovo moćno delo Hristovo, toga će se Hristos odreći, a ko odriče postojanje đavola, neka zna da se đavo njega ne odriče. I na mitarstvima tražiće ga kao svoga.
Taj sebe gubi, ali Hristovu žetvu ne ometa. Jer ko može sprečiti Gospoda da učini ono što je naumio? Kao što je On u davnini o Sebi rekao: „Namera Moja stoji, i učiniću sve što Mi je volja.“ (Isaija 46: 10)
Čujete li vi ovo, sveta i svetla braćo moja?

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *