NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » ŽETVE GOSPODNJE

ŽETVE GOSPODNJE

 

ŽETVE GOSPODNJE
 

 
ŠESTE ŽETVE
 
Žetve svuda i svagda.
 
Dve velike zablude unose zabunu među hrišćane naših dana. Nosioci jedne zablude govore, da Hristos nije uspeo za 19. vekova da stvori na zemlji carstvo mira i sreće. Zbog toga treba napustiti Hrista i okrenuti se nekom drugom. Nosioci pak druge zablude, jesu neki hrišćanski sektanti, koji kao usvajaju mišljenje onih prvih da zaista Hristos do sada nije stvorio carstvo sreće i mira na zemlji, ali da će ga On stvoriti po Svom obećanju. Strpite se, ljudi, govore ovi; samo strpite se, čekajte i videćete!
Ove ove zablude proističu od pretpostavke, da je Hristos imao nameru da osnuje carstvo mira i sreće na zemlji. Onda se razilaze, pa shodno onoj prvoj zabludi govore – On to nije mogao učiniti, a shodno drugoj, On to nije hteo do sada učiniti.
Nikakva oslonca nemaju ove dve zablude ni u Jevanđelju, ni u Apostolskim i svetootačkim knjigama, niti u učenju Pravoslavne Crkve od početka do danas. Nego mašta ljudska i žudnja za zemaljskim carovanjem i blagovanjem, kolevka su obeju zabluda.
Onu prvu zabludu, koja odbacujući Hrista traži nekog drugog mesiju i vođu, Gospod je iz vremenske daljine provideo i rekao: „Ja dođoh u Ime Oca Svojega i vi Me ne primate; ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti.“ (Jovan 5: 43). A ovu drugu, On je unapred ispravljao stalnim naglašavanjem da Carstvo Njegovo „nije od ovoga svijeta“ (Jovan 18: 36) i da „neće doći da se vidi“. (Luka 17: 20)
Nije li Gospod u prvoj besedi na Gori pružio utehu svima koji stradaju za Njega govoreći: „Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na Nebesima“ (Matej 5: 12). Ne na zemlji, dakle, nego na Nebesima. On nije došao iz neke iste i nenaseljene zemlje, nego iz jednog beskrajnog sveta naseljenog bezbrojnim legionima Svetih Anđela, koji su stajali na službu Njemu od Vaploćenja do Vaznesenja, i stajaće do svršetka drame sveta i na vek veka.
Kao Domaćin i Sejač, On je rekao: „U vrijeme žetve Ja ću reći žeteocima (Anđelima): uvezite pšenicu u žitnicu Moju.“ (Matej 13: 30). I Domaćinove žetve, otpočete sa pokajanim razbojnikom i spasenima iz Ada, produžuju se neprestano svakoga dana i časa i minuta i sekunda, na svih pet kontinenata sveta. Svoje žeteoce, Anđele Svete, On šalje svakom čoveku u određeni mu dan i čas.
I žeteoci su stalno na poslu: po domovima, po bolnicama, po tamnicama, po mučilištima ljudskim, po pustinjama i pešterama, po carskim dvorovima i siromašnim kolibama, na ulicama i po drumovima, u rudnicima i po fabrikama, na kopnu, moru i u vazduhu – svuda i bez prestanka. I Njegove se žitnice pune, i „mnoge obitelji Oca Nebesnog“ (Jovan 14: 2) naseljavaju dušama.
Mi iz toga nemamo razloga da posumnjamo u istinitost vizije jednog duhovnika Svetogorca, da je video na nebu „Narod Božiji koji brojem prevazilazi sve žive narode na kugli zemaljskoj“. A računa se, da broj živih na zemlji iznosi sada dve milijarde. Što znači da se Carstvo Hristovo do u ovaj 20. vek veselilo, ne milionima, nego milijardama besmrtnika.
Koje dakle, carstvo zemaljsko može da se meri sa Carstvom Hristovim po broju, kvalitetu, po krasoti, miru i blaženstvu? To je jedino Carstvo u kome nema onoga čega se ljudi straše, a ima sve ono što ljudi žele – „idježe nest bolezni, ni pečali, ni vozdihanija, no život beskonačni“. Kada je Veliki Pavle bio uznet do trećega neba i video krasote Carstva Nebesnoga, mogao je lako reći: „Smrt mi je dobitak“ (2. Kor. 12: 2-4), i da ima želju „otići i sa Hristom biti“ (Filip. 1: 21-23).
To je izjava onog istog čoveka, koji je gonio Hrista, zbog toga što je Hristos nije ostvario želju fariseja i stvorio zemaljsko carstvo Izrailjevo. Međutim, kad je poznao bolje, Pavle je odbacio gore. Video je ono što je savršeno i prezreo ono što je nesavršeno. Video je ono „što oko ne vide i uho ne ču i u srce čovjeku ne dođe„, što „ugotovi Bog onima koji Njega ljube“ (1. Kor. 2: 9).
A to je život večni i „Carstvo pripravljen od postanja svijeta“ za sve one, koji ostanu verni i poslušni Hristu u ovom privremenom životu, pogruženom u stradanja i uokvirenom u smrt. Jer gde vlada smrt, sva zemaljska carstva nisu nikakva plata.
Da, na planeti, na kojoj vlada smrt, i koja je i sama osuđena na smrt, sva blaga i zadovoljstva koja oko može videti i uho čuti, vaistinu nisu nikakva plata. Jer prolazna vrednost nije nikakva vrednost.
Nije li Džingis-kan imao jedno od najvećih carstava u istoriji sveta, od Crnog mora do Pekinga? Kad je ušao u Peking, čuo je on, da u Kitaju živi neki pustinjak, koji proriče budućnost i tvori čudesa. Pobedonosni Kan brzo ga dobavi k sebi, i odmah mu postavi samo ovo jedno pitanje:
– Imaš li ti lek od smrti?
– To niko u svetu nema, odgovori pustinjak.
Nezadovoljni Džingis-kan, ne htede ga ništa više pitati. Kad se dakle nisu osećali srećni i zadovoljni, oni ljudi, koji su stajali na vrhu jednog piramidarnog carstva zemaljskog, kako li tek onaj mravinjak ljudski, u temeljima takve ogromne piramide? Pravo je rekao srpski pesnik, Petar Njegoš:
 
„Naša zemlja mati milionah,
sina jednog ne može vijenčat srećom.“
 
Ali Hristos može. On jedini ima lek od smrti. Upravo Sam Sobom, On je lek od smrti. I svi oni, koji Ga sa ljubavlju nose u srcu i uzimaju Krv Njegovu u sebe, sa verom i nadom, spasavaju se od smrti. Takvi ulaze kroz otvorene dveri u Raj, u Carstvo bez uzdisaja, u veselje bez kraja.
Zemlja je suviše prostrana za smrtne osvajače, ali je suviše tesna za Hrista i Njegovo Carstvo. Spasitelj ljudi „hoće da se svi ljudi spasu“, pa traži i stotu zalutalu ovcu da je povrati velikom stadu Svome. I zapovedio je Crkvi Svojoj da tako čini u Njegovo Ime.
Ako se svi ljudi ne spasu, to je zato što neki neće da se spasu. Gospod naš Isus Hristos ne dejstvuje silom. On očarava i privlači ljubavlju. A ljubav je uvek imala, i imaće najveću žetvu.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *