Жена за „избегавање“

Питање:
Помаже Бог! Оче ево оваква конкретна ситуација је код мене. Па бих вас замолио за савет шта и како чинити поводом мог случаја? Служио сам цивилну војску у једној установи. Наравно зближио сам се и упознао сам многе тамо. Десило се то да сам се исувише зближио такорећи заволео једну од жена која је по некиима тамо сумњивог морала, ајде да кажем блуднички настројена, зашта има и доказа, и жена за „избегавање“. По саветима неких, није жена за мене итд нити з а брак. Ја конкретно не знам шта се збивало у њеном срцу али морало је нешто макар мало да постоји што сам и сам примећивао, сад шта, Бога питај. Тако да сам се ја једнога тренутка нашао у безизлазној ситуацији, Имам православан поглед на брак породицу итд. Огроман притисак се створи у мени и ја пред крај служења одлучим се на такав корак да је извређам готово демонским увредама гађајући је тамо где је највише боли и где сам знао да је танка. Све у покушају да је отерам од себе. Након тога је настала велика тумба у тој институцији, умешале су се у случај и друге особе које су ме саветовале да будем опрезан итд, тако да сам се нашао понижен што сам наравно и заслужио. Никада такав бол у срцу нисам осетио, што је уствари била последица моје гордости, јер сам мислио да сопственим снагама могу да савладам порив према жени, иако интимне односе нисмо имали. А опет био сам запитан, да ли ја ту жену заиста волим, што сам одговорно тврдио, а могао сам тако да је извређам? Размишљао с ам у себи дуго да ли је то била заиста љубав или нека прикривена страст? Сматрам иако несигурно, да је љубав, јер сам заиста успео да у њој видим само добре ствари ни трен се осврћући на савете других или чак на оне ситнице у које сам се лично уверио, типа.. њена стална флертовања итд… па самим тим водим се да „љубав прикрива мане и недостатке ближњега“. Е сад, та жена ме је изгледа заиста замрзла после свађе и ја сам изгледа успео да дођем до свог циља а то је био да је отерам од себе на најгори могући начин. Игром случаја понекада морамо да се видимо итд и ја осећам и видим у њој тај презир према мени. можда је и прерасло у мржњу, не знам. И опет стално сада мислим на њу али на други начин? А то је како да ми опрости тако жестоке увреде. Она је разведена итд што је додатан грех и проблем у свему томе? Као што каже лествичник, мораш изаћи на врата на која си ушао да би се ослободио неких суморних мисли. а ја у овој ситуацији не знам како то да изведем. Да ли да тражим л ични опроштај, не знам? Jер ћу јој опет прићи. Или на неки други начин? У сваком случају чека ме двосекли мач…ако затражим опроштај можда опет повратим стара осећања или она опет покуша да ме придобије, ако га не затражим, заиста ме дубоко заболе сви ти грехови које сам учинио према њој иако ми она није заиста давала неког „опипљивог“ повода за то. Сви ти њени преки погледи јако ми тешко падају? Шта ми је оче најпаметније чинити ако икако можете да ме посаветујете? Са љубављу у Христосу.
Н.Н


Одговор:
Бог се јави, драги брате! Твоје подуже писмо и питање на крају, казују много о смућености, па и нелогичности Твојих поступака, у односу на ту жену. Сам кажеш да Ти она није давала неког „опипљивог“ повода да јој се приближиш, а Ти си то ипак учинио, па и упркос свим упозорењима оних који су ту жену боље познавали. А она је можда, видећи Тебе младог, неисквареног, помало наивног момка, осетила да је Ти можеш извући из блата у које је, као распуштеница, упала. Она је у Теби можда гледала свога спасиоца, свој ослонац у животу. Многе, у младости, посрнуле жене, биле су добре супруге и мајке, када су дошле у заштиту честитих мужева. Међутим, Ти си у овом случају поступио, у најмању руку, некоректно. Ако си схватио да она није за Тебе, да она не може одговорити Твојим очекивањима, да се не може уклопити у Твој план православне брачне заједнице и успостављања породице, ако си поверовао свим оним причама о њеној моралној нестабилности, онда си требао једноставно да јој то кажеш или да јој се више не приближаваш. Да јој саопштиш своје планове у вези породичног живота и да јој објасниш како се она у те планове не уклапа, па да је боље да се ништа и не почиње. Поготово што и сам кажеш да неких интимних односа међу вама није ни било. Значи, било је сасвим погрешно што си је јавно изобличио и као губавца одбацио од себе. И није чудо што тешко сада подносиш њен поглед, кад се случајно сретнете. То је поглед увређене жене, који се тешко може смекшати. Као што је ваше међусобно приближавање настало Твојим доласком у ту установу и, вероватно, на Твоју иницијативу, тако извињење мора поћи од Тебе. Треба да нађеш прилику и начин да са њом отворено поразговараш, да још искрено изнесеш своје раније намере, да ослушнеш њену душу, њена осећања. Ти се кајеш јавно за свој поступак према њој, па учини то и у четири ока, а можда ће и она у тим тренуцима бити искренија, можда ће она пред Тобом такође пројавити кајање и за свој ранији живот (флетовање) , а и однос према Теби.
Без обзира какви су сада Твоји планови у односу на ту жену, Ти мораш, и ради умирења сопствене савести и Твог православног погледа на брак, да са њом разговараш, да је замолиш за опроштај, што си се можда поиграо са њеним осећањима, а после је, како сам кажеш, ужасно јавно извређао. Реч Божја каже: Што до вас стоји, имајте мир са свима. Нико не може да Те примора да се њоме ожениш. Али то јој треба разложно да кажеш, да се у миру растанете, поготово кад Твоја војна обавеза буде завршена у тој установи. Не дозволи да скриваш свој поглед у сусрету са њом. Истина често боли, али истина једино и може да нас спаси.
Мир Ти и благослов Божји.
о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *