NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Žena u Crkvi da ne priča

Žena u Crkvi da ne priča

Pitanje:
Pomaže Bog poštovani oče! Čitajući tekstove i knjige našeg lepog pravoslavlja stigoh i do knjige čiji je sadržaj: Pravila sa Vaseljenskih sabora. Jedno od pravila je da žena u Crkvi ne treba da priča. Kako su mi poznata pravila ponašanja u hramu Božijem, i kako odlazim na Svete liturgije svake nedelje, imam svog duhovnika koji me usmerava i savetuje da ne skrenem sa pravog puta, kako se ja mala i jadna trudim da ispunim zakon Gospodnji, i trudim se da ne praznoslovim ni na ulici, a kamoli u Hramu, objašnjenje za navedeno pravilo bih volela da čujem i od Vas. S BOGOM! Sluškinja Božija
Stežana


Odgovor:
Draga sestro Snežana, Onako kako si Ti shvatila pravila Vaseljenski sabora, o tome da žene ne treba da pričaju u crkvi, to bi se moglo odnositi i na muškarce. Ti u početku svoga pisma pišeš: „Jedno od pravila je da žena u Crkvi ne treba da priča“. Napisala si odrednicu „Crkva“ velikim slovom, što pretpostavlja da govoriš o Crkvi kao ustanovi, instituciji. To bi onda značilo, po Tvom shvatanju, da žena nema pravo glasa u Crkvi, da žena, uostalom, nema nikakva prava u Crkvi, jer ne sme ni reč da kaže o ustrojstvu, potrebama, odgovornosti, misiji i drugim zadacima Crkve. I pored toga što je još Sveti apostol Pavle rekao da u Crkvi (pred Crkvom kao božanskom ustanovom) nema razlike između muškarca i žene, kao što nema razlike između roba i slobodnoga. Dakle, žena u Crkvi ima sva prava kao i muškarac, sem stupanja u sveštenički čin. Žena može da bude član, pa i predsednik Crkvene opštine, može da bude veroučitelj, može da bude član hora (ili horovođa) ili da sama peva u crkvi za pevnicom, može čitati apostol, a u dobrotvornim ustanovama Crkve žene su i glavni činioci. To je, što se tiče prava žena u Crkvi. U drugom delu Tvoga pisma govoriš o hramu (pa i tu odrednicu na jednom mestu pišeš velikim slovom) i o ponašanju vernika u njemu. Svakako da u hramu, pogotovo za vreme bogosluženja, vernici, pa bili oni muškarci ili žene, ne treba da pričaju (praznoslove) , već da se skoncentrišu na molitvu, da aktivno učestvuju u Svetoj liturgiji, da pevaju crkvene pesme. Neki zaista, ne samo žene, kad se završi Sveta liturgija, počinju da se ponašaju kao da su na ulici, u svojoj kući ili kafani i počinju neprilične razgovore, na samo nekoliko minuta kako su čuli sveštenikov poziv: „Svetinje svetima“, kako su prišli Svetoj čaši i primili u sebe najveći dar Neba Zemlji, prečisto Telo i časnu Krv Hristovu. Pravilno čine oni koji, po završetku Svete liturgije, ostaju još nekoliko trenutaka u hramu, ali u molitvi, u zahvaljivanju Bogu na daru koji su na Svetoj liturgiji primili, pa i ako se nisu pričestili. Da zaključim: draga sestro, Ti u Crkvi imaš sva prava kao i muškarac, da govoriš u Crkvi i za dobro Crkve, a u hramu Božjem, koji je po rečima Hristovim dom Oca Njegovog, treba se ponašati kao da se nalaziš pred licem Boga živoga. Sigurno da Ti je Tvoj duhovnik o tome govorio, kako se ulazi, ponaša i izlazi iz hrama Božjeg. Blagosloven početak i tok Božećnjeg posta želi Ti Tvoj o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *