НАСЛОВНА » Брак, деца, породични односи, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Жена мудрија, побожнија, вреднија

Жена мудрија, побожнија, вреднија

Питање:
Поштовани Оче, Опростите ми, нећу правити увод него ћу одмах гађати у центар ствари. Каже духовна литература, Библија и људи упознати са хришћанским учењем да је жена помоћница мушкарцу, да је она његов слуга и да га мора слушати у свему. Моје питање гласи: зашто? Данас није реткост наћи породицу у којој је жена мудрија, побожнија, вреднија. Такав је и случај у мојој породици. Опростите ми на оваквом хулењу, али то је само једна од многих таквих мисли које имам, које је створио мој непослушни ум.
Хвала Вам унапред цењени Оче
Никола


Одговор:
Драги Никола,  
Надам се да си свестан да си поставио веома комплексно питање, које се не може објаснити тако лако, и у неколико реченица. Многи велики умови и велики духовници су се, кроз историју, трудили око питања односа између мужа и жене. Али, ево да и ми нешто кажемо на ту тему, мада ни то, ни из далека неће бити исцрпно и довољно…
Понекад у својим одговорима наводим дуге цитате, јер имам утисак да људи хоће „инстант знање“ врло обухватних појмова, а да сами не уложе много труда, да не погледају и не прочитају шта је већ речено о томе, да не размисле мало дубље… Зато је потребно потсетити се на оно што је основно, здраво и доказано, као добро и чврсто тло.
Преподобни о. Јустин Поповић каже: „Жена треба да гледа у човека јер је од њега створена, а човек треба да гледа у земљу јер је од ње створен.“
Господ нам у Светом Писму открива разлог стварања жене: „И рече Господ Бог: није добро да човек буде сам; да му начиним друга према њему… И Господ пусти тврд сан на Адама, те заспа; те му узе једно ребро и место попуни месом. И Господ створи жену од ребра које узе Адаму и доведе је к Адаму. А Адам рече: сада ето, кост од мојих костију и тело од мојега тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека. Зато ће оставити човек оца свога и мајку своју и прилепиће се к жени својој и биће двоје једно тело! “ (1. Мојс. 2, 18-24.) Касније, после пада, Господ говори жени: „Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега и он ће ти бити господар.“ (1. Мојс. 3, 16.) Апостол Павле то тумачи овако: „Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, користећи вријеме, јер су дани зли. Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом, говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме; захваљујући свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса Христа, покоравајући се један другоме у страху Божијем. Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је спаситељ тијела. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима. Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, да је освети, очистивши је крштењем у води ријечју, да је стави преда се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или што томе слично, него да буде света и непорочна. Тако су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тијела; јер који воли своју жену, самога себе воли. Јер нико никад не омрзну на своје тијело, него га храни и негује, као и Господ Цркву. Јер смо удови тијела његова, од меса његова, и од костију његових. Тога ради оставиће човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви. Тако и ви, сваки да воли онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа.“ (Еф. 5, 15 – 33.) У посланици Тимотеју, он додаје: „Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком мјесту, подижући свете руке без гњева и двоумљења. Исто тако, и жене у пристојном одијелу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоцјеним, него добрим дјелима, као што приличи женама које се привољеше богопоштовању. Жена нека се учи у миру са сваком покорношћу; али жени не допуштам да буде учитељ, нити да влада мужем, него да буде мирна. Јер је Адам саздан први, затим Ева; и Адам се не превари а жена преварена, постаде преступница; али ће се спасти рађањем дјеце, ако остане у вјери и љубави и у светињи са честитошћу. (1. Тим. 2, 8 – 15.) Пре свега, мислим да тумачење, које си понудио, не одговара ономе што нам је о томе откривено, као што се из горе написаног види. У то мало речи је много речено о веома комплексном питању односа мужа и жене, како међусобно, тако и према њиховом Творцу и Оцу по благодати. Оно што мени прво пада у очи јесте, да све ово није, и неби смело да буде, неко животињско отимање за бољу кост или вишу грану, да није ни нека игра или такмичење, да је живот сувише озбиљна ствар, која далеко превазилази границе наших садашњих интелектуалних могућности, прелазећи у вечност и чинећи квалитет те вечности зависним од нашег садашњег понашања. Због тога, мислим да није паметно упуштати се у експерименталне односе по нашој памети и укусу.
У првом опису стварања, Свето Писмо (1. Мојс. цела прва глава, посебно стихови 27-28)   каже да је Господ створио човека, мушко и женско створи их. И даде им једнак благослов, да буду господари свега што се миче по земљи. Жена ни по чему није постављена ниже од мужа, већ су обоје исти тај – човек. Али, хајде да погледамо нешто од онога што би могло да збуњује људе у данашње време. Када је Господ одлучио да створи жену, рече: „да му начиним друга према њему.“ Оригинални текст каже „да му начиним помоћницу према њему“ – што сви тумачи прихватају. Ти си изгледа, добро приметио, да се данас појам о томе, како је жена помоћница мушкарцу, некако схвата као да је она његов слуга и да га мора слушати у свему – као што си навео. Свакако да су појмови „помоћнице“ и „слуге“ различити. Али, ап. Павле каже: „жени не допуштам да… влада мужем, него да буде мирна.“ Свакако да он тако говори стога, што је, након пада, Господ рекао жени: „воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега и он ће ти бити господар.“ Овде је, дакле, Господ ставио женину вољу под власт мужевљеве. Мислим да се то ни мало не коси са њеном улогом друга или помоћника. Јер, ако жена изабере себи мужа који је интелектуално слабији од ње, због чега она неби могла да му буде помоћница у ономе у чему је јача? Или, ако муж изабере себи жену која је емотивно јача од њега, зар ће то сметати да она њему и целој својој породици буде стуб, и да им помаже својом снагом љубави? Не само да неће, него би било сасвим неприродно да ми један другоме не помажемо у свему што можемо и свим оним што можемо и имамо. А такав муж би себи наудио, као и својој породици, ако неби послушао жену која је паметнија од њега. А нико никада није био увек и у свему паметнији… С друге стране,   уопште не мора да значи да жена, која је умнија од мужа, на основу тога треба да буде и господар своме мужу. Уосталом, шта за Господа значи то да је неко – господар? Не шта је то по људском, већ, шта је то „господар“ по Божијем схватању? (Постављам ти питање да размислиш. А мислим да питање није тешко, јер нам је Господ то већ казао и Лично показао.) Исто важи и ако је жена мудрија, побожнија, вреднија… Зар је то не чини бољом помоћницом и бољим другом? Ако је жена боља у нечему, па и у свему од мужа, зар то, само по себи, може бити некаква хула? Поздравља те,  
О. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *