NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » ZEMLJA NEDOĐIJA

ZEMLJA NEDOĐIJA

 

ZEMLJA NEDOĐIJA
 
TREĆA NOĆ SUĐENJA
između utornika i srede
 
Ove noći Spaso Spasović izgledao je vrlo iznuren, lica potamnela, kose razbarušene. Neočešljana kosa padala mu je u neredu na čelo i slepe oči.
Predsednik: Spaso Spasović?
Spaso: Na službi, gospodine pukovniče.
Predsednik: Što si tako neočešljan?
Spaso: Češljam se prstima gospodine pukovniče.
Opšti smeh.
Predsednik: Pred nama je protokol isleđenja nad tobom u Beogradu. Sećaš li se svega što si tada odgovarao?
Spaso: Savršeno.
Predsenik: Čuvaj se protivrečnosti. Kaži nam u kojoj si se četi borio?
Spaso: U četi majora Keserovića.
Predsednik: Na Rudniku?
Spaso: Ne, na Kopaoniku.
Predsednik: Je li istina da si ti spasao život jednog nemačkog kapetana i dvadeset vojnika, koje su tvoji ljudi zarobili pa hteli streljati?
Spaso: Istina je gospodine pukovniče.
Predsednik: To ti se računa u zaslugu.
Spaso: Ne u moju nego mojih srpskih predaka, koji zarobljene neprijatelje nisu ubijali. Ugledao sam se na njih, to je sve.
Predsednik: Kao na primer?
Spaso: Kao na primer kad je knez Miloš zarobio Ali Pašu na Dublju, on ga ne samo nije ubio nego mu je povratio opljačkano oružje i odelo, nahranio njega i njegove vojnike i dao mu pratnju da ga prebace preko Drine u Bosnu.
Predsednik: Kad je to bilo?
Spaso: 1815 godine. To je samo jedan od bezbrojnih primera. Tako su činili i kralj Stevan Dečanski i car Dušan pre 600 godina. Toga se mi držimo i dan danas kada se niko od naših neprijatelja ne drži toga viteškog pravila.
Gestapovac škripnu zubima.
Predsednik: Je li istina da si ti pomogao poručniku Nešku Nediću da pobegne sa Banjice?
Spaso: Ja sam bio očevidac Neškovog bekstva preko žica, ali mu nisam ničim pomogao, niti je taj lavovski čovek potrebovao ičiju pomoć.
Predsednik: Kada su nemački stražari u istom onom logoru tukli jednog komunistu, ti si vikao na stražare i branio komunistu. Kako si ti kao nacionalist mogao braniti komunistu?
Spaso: Ja sam kao čovek a ne kao nacionalist branio čoveka a ne komunistu. U Americi se strogo kažnjava i ko pse bije i muči.
Gestapovac (besno): I mi Nemci kažnjavamo onoga ko muči nevine životinje. Ali ti i onaj komunist gori ste skotovi od pasa. Razumeš li?
Spaso: Ne razumem, gospodine oberšturmbandfirere.
Gestapovac (sa stegnutom pesnicom): Razumećeš!
Predsednik: U ovom protokolu piše o jednoj Drugoj tvojoj drskosti. Kada je komandir logora na Sajmištu – da, no pre svega, ti si sa Banjice preveden na Sajmište, je li tako?
Spaso: Tako je.
Predsednik: Kada je dakle komandant logora na Sajmištu naređivao Srbima da se moraju valjati po pesku bez prestanka po nekoliko sati, ti si se uneo u lice naredbodavcu i viknuo: Vi ste, gospodine, neprijatelj ne samo Boga i srpskog naroda nego i Vašeg nemačkog naroda, kada ovakva nečoveštva činite. Znajte, rekao si, da će zbog Vaših nedela sav nemački narod ljuto stradati.
Spaso: Tako je bilo, gospodine pukovniče. Još sam i teže ali zaslužene prekore učinio.
U tom razjareni Gestapovac skoči do Spase i ošamari ga po jednom obrazu. Spaso posrnu. No brzo mu okrete i drugi obraz: Gestapovac ga udari i po drugom. Spaso opet posrnu na drugu stranu.
Spaso (uspravljen): Tako, sad smo u ravnoteži!
Predsednik (ljutito Gestapovcu): Ostavimo takve načine. Ja ne mogu dalje. Ispitujte Vi, gospodine sudijo.
Prvi sudija: Hajdmo dalje. Kada si pušten sa Sajmišta zašto nisi otišao u svoje mesto nego opet u šumu?
Spaso: Zato što je i moje mesto bilo što i Sajmište.
Prvi sudija: Otišao si u Bosnu, je li?
Spaso: Tačno.
Prvi sudija: Tamo si u jednom selu kod Bjeljine sazvao zbor muslimana i savetovao im, da ne pomažu Nemce i katolike ustaše, jer je, rekao si, njihova sila privremena, a Srbi će opet biti što su i bili. Je li tako?
Spaso: Tako onda, tako i sada mislim i govorim.
Prvi sudija: Po čemu su bosanski muslimani tako bliski Srbima?
Spaso: Po mnogom i mnogom. Nisu oni neka narodnosna manjina nego samo verska. Čak i po veri su nam bliži od nekih hrišćanskih sekata, a nesravnjeno bliži od svih krštenih agnostika, materijalista i ateista.
Prvi sudija: U Bosni si napao sa svojim četnicima na jednu nemačku komoru i oteo hranu?
Spaso: Ali se ne tvrdi da sam ikoga ošamario, još manje ubio. A hranu sam oteo od otimača i povratio sopstvenicima, gladnim seljacima.
Prvi sudija: U nekoliko gradova u okupiranoj Srbiji izdala je bila nemačka vojna komanda naredbu opštinskim vlastima da otvore javna bludilišta za nemačke vojnike. Ti si se nenadležno upleo u ovu stvar i rasturao si letak, u kome si pretio da ćeš ubiti svaku Srpkinju koja ode u te javne kuće. Time si osujetio jednu sanitarnu meru nemačke Vrhovne komande. Šta na ovo odgovaraš?
Spaso: Postupio sam potpuno nadležno i kao srpski ratnik i kao hrišćanin. Držao sam se principa, da niko ne može prodati svoje telo ljudima a da ne proda svoju dušu đavolu.
Prvi sudija: A šta se to tebe ticalo?
Spaso: Ticao me se veoma obraz i čast proslavljene srpske majke, sestre i devojke. Zato sam i otišao u goru da branim život i pravdu i obraz svoga naroda. To bi svakako i Vi učinili u sličnim prilikama, gospodine podpukovniče?
Prvi sudija: Ne znam šta bi ja činio… No ti si ovde na ispitu a ne ja. Još si optužen što si sa svojim banditima zaustavljao na drumovima nemačke kamione ispunjene srpskim dečacima. Po naredbi Vrhovne komande trebalo je sve besposlene dečake srpske hvatati i slati na rad u Rajh. Ti si našim vojnicima oduzimao oružje a dečake puštao da idu svojim kućama. Još si svuda po selima savetovao čobanima da se drže dalje od drumova, da ih ne bi Nemci uhvatili i odveli. Je li tako bilo?
Spaso: Sasvim tako. To sam činio i po savesti i po naređenju mojih starešina. No zato treba da mi blagodarite a ne da me sudite.
Prvi sudija: Kako to?
Spaso: Ja sam time spasavao i čast Nemaca. Turci su isto tako odvodili srpske dečake i stvarali od njih janičare, vekovno strašilo Evrope. Meni je teško padalo to što jedan od vodećih naroda hrišćanskog sveta u dvadesetom veku ponavlja nedelo surovih Turaka iz prošlih vremena.
Gestapovac: Ti sravnjuješ Nemce s Turcima, i time kao hoćeš da nas vređaš. Međutim ja to ne smatram za uvredu. Jer su Turci jedna gospodarska rasa kao i mi Nemci. Razlika je samo u tome što su Turci gospodarska rasa sada u odstupanju dok su Nemci gospodarska rasa u nastupanju.
Spaso: Zbog toga su svakako i pisali neki posmatrači da će vaša nacional-socijalistička stranka odbaciv hrišćanstvo prihvatiti barjak Muhamedov, ispušten iz oslabelih turskih ruku. Još i da će možda ta stranka proglasiti u Nemačkoj Islam kao državnu veru.
Gestapovac: A šta ti o tome misliš?
Spaso: Ja mislim da tursko gospodarenje pripada prošlosti, nemačko gospodarenje trenutnoj sadašnjosti, a Hristovo gospodarenje budućnosti i – večnosti.
Gestapovac (gnevno): Na vešala ili u ludnicu sa njim!
Te noći između utornika i srede, streljano je još 25 robova iz barake broj 99.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *