NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » ZEMLJA NEDOĐIJA

ZEMLJA NEDOĐIJA

 

ZEMLJA NEDOĐIJA
 
DRUGA NOĆ SUĐENJA
između ponedeonika i utornika
 
Dva oružana vojnika uvedoše Spasu u sudnicu. Spaso se ovlaš pokloni sudu.
Predsednik: Spaso Spasović
Spaso: Ja sam, g. pukovniče.
Predsednik: Kaži nam, imaš li ti hrabrosti da rečeš istinu i onda kada bi to bilo opasno po tvoj život?
Spaso: Nikada nije istina opasna po život nego laž.
Predsednik: Kako ti to misliš?
Spaso: Istina i život su nerazdvojni kao oči i vid, po reči Onoga koji je rekao: Ja sam istina i život.
– Ti to misliš na onoga Isusa Jevrejina? obrecnu se Gestapovac.
Spaso: Ja mislim, g. oberšturmbandfirere, na Gospoda Isusa Hrista koji koliko je bio Jevrejin toliko i Nemac i Španjolac i Srbin i Amerikanac i Azijat i Afrikanac. On je sebe nazivao „sinom čovečjim“ a ne sinom jevrejskim.
– Ha, ha, ha, ha! nasmeja se zlobno Gestapovac. Dodaj još i Crnac i Papuanac!
Spaso: Da, i Crnac i Papuanac, i sve svima, da sve spase, kao Mesija sviju i Čovekoljubac.
Gestapovac Ja smatram za uvredu nemačkoj rasi kada ti nazivaš onoga sanjalicu Nemcem.
Spaso: A ja sam uveren da veći deo nemačkog naroda ne smatra to za uvredu nego za veliku počast.
Gestapovac: Mi smo na putu da s našim genijalnim Vođom izlečimo sav nemački narod od te vekovne zablude, i da ga okrenemo od mekušnog Isusa ka veri naših tevtonskih predaka u bogove sile i kreposti, muževstva i pobede. Mi smo jedna viša, gospodarska rasa, koja je dugo predugo zavaravana sladunjavim maštarijama onoga jevrejskog mesije. On nas je unazadio i izjednačio sa slabićima i robovima. Sada smo našli svoga pravoga mesiju, pa istrgnuvši svoju sudbinu iz mlitavih ruku jevrejskog proroka stavili smo je u gvozdene ruke svoga nacionalnog mesije Adolfa Hitlera. Naša misija je da vladamo Sigfridovim mačem a ne ropski da plačemo pred krstom ili sa krstom. Razumeš li?
Spaso: Razumem reči, a strašim se da razumem smisao njihov. Često su suze menjale sudbu ljudi na dobro brže nego mač.
Gestapovac: Ostavićemo mi vama Slovenima nezavidnu ulogu da s plačevnim Hristom plačete služeći i kulučeći jačim od vas. Od uvek su više rase gospodarile nad nižim. To je azbuka svetske istorije, koju ti kao neki vajni profesor istorije nisi još razumeo.
Spaso: Ja se mogu diviti Vašoj rečitosti, g. oberšturmbandfirere, ali i žalostiti zbog takvog vašeg tumačenja istorije. Kad jedna surova banda, neobuzdana moralnim zakonima, iznenadno udari na jedan kulturan i miran grad, pa ga opljačka i poruši, i građane njegove pobije ili odvede u ropstvo, hoćete li Vi reći, da je jedna viša rasa ljudi punopravno zagospodarila nad jednom nižom rasom?
Gestapovac: Kao na primer?
Spaso: Kao na primer kad divlji Hiksi ili razuzdani Mameluci opustoše kulturni Egipat. Ili kao kad krvožedni Tamerlan razori hrišćansku Jermeniju i civilizovanu Persiju. Ili kao kad svirepi Seldžuci i Osmanovići upropaste Malu Aziju i Vizantiju. Ili kao kad –
– Ili kao kad, viknu razjareni Gestapovac, kao kad divlji Germani zavladaju nad „visokoobrazovanim“ svinjarskim narodom srpskim, to si hteo reći, a?
Spaso: To vi rekoste.
Gestapovac: A šta ti veliš, robe?
Spaso: A ja velim, da se mi Srbi ne ljutimo kad Vi nas nazivate svinjarima, kao što se ni Nemci ne treba da ljute kad ih mi nazivamo kotlarima ili točkarima. Mi smo proizvodili svinje i davali Nemcima za kotlove i točkove. Ni jedno ni drugo zanimanje nema ništa zajedničko sa obrazovanošću. I svinjari i kotlari mogu biti ili obrazovani ili neobrazovani.
Gestapovac: Pa ko je za tebe obrazovan čovek?
Spaso: Onaj ko nosi obraz, lik Božiji u svojoj duši i stid na svome licu. Za takvoga mi Srbi kažemo da je obrazovan ili obrazit čovek.
Gestapovac: A ko je za tebe neobrazovan ili neobrazit čovek?
(Ovo pitanje postavi Gestapovac pa i ne slušajući Spasu okrete se da nešto razgovara sa susednim oficirom).
Spaso: Neobrazovan je onaj čovek koji izgubi obraz, tj. lik Božji iz duše i rumen stida sa lica svoga. Kao na primer kad kotlari upadnu u svinjarsku zemlju, pa ceneći svinje više nego ljude oduzmu od naroda sve svinje, još i sve kotlove i točkove, i oteraju u svoju zemlju.
Predsednik (oštro): Pazi Spasoviću na svoje reči! Reci nešto drugo što si hteo reći.
Spaso: Hteo sam reći da su Herder, Ranke i Gete bolje mislili o Srbima nego gospodin oberšturmbandfirer.
Gestapovac: Nije važno šta su ti stari Nemci mislili o vama i o svima ostalim. Oni su živeli u začaranom krugu jedne lažne i ponižavajuće religije. Važno je, da naš pobedonosni Vođ čini prekretnicu u istoriji nemačkog naroda i u istoriji sveta. On je prevrednosio sve vrednosti, i odbacivši blato odabrao zlato. On je početak nove istorije Nemaca. On je uzdigao nemački narod na presto gospodarske nacije što njemu i priliči. Jesi li razumeo?
Spaso: Svaki vođ jednog krštenog naroda koji odbacujući Hrista hoće da usreći svoj narod, vodi svoj narod ne u zemlju sreće no u Zemlju Nedođiju. Neminovno i neizbežno.
Gestapovac preblede od gneva i upravi pištolj u prsa Spase Spasovića urlajući:
– Taj skot vređa našeg Firera. Ovako mu treba suditi.
U tom trenutku dr Adler uhvati ga za ruku, no pištolj puče, zrno udari u prozor i razbi ga u komade.
Predsednik: Gospodine kolega, ja se ne mogu načuditi zašto vi stavljate optuženome takva opšta pitanja, po kojima on ima pravo da misli kako hoće. Zašto se udaljavate od predmeta? – A tebe Spasiću strogo opominjem da se ne usudiš više vređati naša nacionalna osećanja. A sad, gospodine isledniče, na stvar.
Islednik: Svi zarobljenici u baraci br. 99 priznaju da su se veselili one noći kada su čuli za pogibiju Hitlerovu. Tvrde da se i njihov komandir Spasović sa njima veselio.
Predsednik: Šta možeš na ovo odgovoriti, Spasoviću?
Spaso: Fakt je da smo se one noći svi radovali i veselili, ali ne zbog smrti Hitlerove nego zbog skorog povratka u svoju otadžbinu.
Islednik: To je samo kazuistika.
Spaso: Ni najmanje, g. isledniče. Radost sviju mojih ljudi bila je prirodna i nezlobna. Čežnja za svojom zemljom i familijom mučila ih je i sušila više od svih nevolja logorskog života. Oni su se radovali onakom istom radošću kao kad bi sam Hitler došao i rekao: Slobodni ste, idite! Mrtvom ili živom Hitleru oni bi bili podjednako blagodarni samo da budu pušteni u slobodu.
Predsednik: To ti Spasoviću po svom običaju hoćeš samo da pravdaš svoje ljude, koje znam da voliš. Ali to se sudskim jezikom naziva neistinom.
Spaso: Ako bi ja govorio neistinu, samo bi sebi škodio, kao i kad bi krao ili ubijao.
Islednik: Dvadeset pet je njih iz te barake pokušalo prošle noći da beže, ali su pohvatani i streljani. Da su se oni osećali tako nevini kao što ih optuženi predstavlja, ne bi bežgali od pravednoga suda. Nego su bežali jer su se osećali krivim. Verovatno da bi i optuženi Spasović pokušao bekstvo samo kad bi mogao.
Predsednik (uzbuđeno): Ja ne verujem da bi Spasović pokušao bekstvo čak i kad bi sve kapije ostale bez straže.
Islednik pogleda dr Adlera ispitno i začuđeno.
Spaso: Hvala Vam, gospodine pukovniče, što ste o meni rekli istinu. Od sudbe se ne pobeže. I oni moji drugovi ako su zaista pokušali bekstvo, u što ja…, ludo su učinili. No njihov postupak može se objasniti strahom za svoj život. Jer čuvši da sam ja kao njihov starešina uhapšen i izveden pred sud, oni su se prirodno uplašili za sebe.
Prvi sudija: Zašto ti nisi ili sprečio ono divlje veselje u tvojoj baraci ili ga prijavio nemačkom komandiru sektora?
Spaso: Nisam ni sprečio ni prijavio zato što je to bio samo izraz žudnje za otadžbinom a ne osvetoljublja. Ono veselje mojih ljudi niti je šta izmenilo međunarodnu situaciju niti sudbu nemačkog naroda, niti je pak ikome nanelo ma kakvu štetu. Zbog toga uzimam slobodu zamoliti vas, gospodo sudije, da kao prosvećeni ljudi pređete preko ove sitne stvari, i poštedite moje ljude. A mene jednoga streljajte, ne da bi pravdu zadovoljili već da bi se svojih sumnji oslobodili. Meni je radost za njih umreti kao njima živeti. Svojom smrću ja ništa ne gubim, a vi i oni nešto dobijate – bar iluziju dobitka.
Prvi sudija: Ti fantaziraš, i gubiš se u nerealnostima. Ako namerno fantaziraš, streljaćemo te; ako li nenamerno, poslaćemo te u ludnicu.
Spaso: Činite sa mnom ono što će vas učiniti srećnijim. A u pogledu realnosti promislite i presudite ko je realist, da li onaj ko vidi mesec na 300.000 kilometara iznad zemlje, ili onaj ko ga gleda pod svojim nogama kako se iz vode smeje onome ko hoće da ga rukom uhvati?
I te noći između ponedeonika i utornika streljano je još 25 zarobljenika iz barake 99.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *