NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » ZEMLJA NEDOĐIJA

ZEMLJA NEDOĐIJA

 

ZEMLJA NEDOĐIJA
 
GLAVA PETA
Nova utakmica
 
Šta ima novo, pitam sebe? Šta ima novo u ovom starom svetu, Spaso Spasoviću?
Samo Hristos.
Sve drugo je staro i prestarelo, i zbog mnogo ponavljanja istrveno kao stari kajiš na točku. Omalo, pa da se kajiš prekine, i točak sveta ustavi, kad se Hristos javio.
Šta je došlo u svet sa Hristom?
Nova logika, nova snaga, novi horizonti, novo i sve novo, pa i nova utakmica.
No koliko je važno što je iz osnova sve novo, toliko je važno što je iz osnova sve dobro – sve što je sa Njim i kroz Njega došlo u svet. Jer mnogo od onoga što ljudi izvan Hrista nazivaju novim nije dobro. Čak nije ni novo nego premazano ili kalajisano staro.
Spasitelj je sišao s neba da obnovi staroga čoveka, da ga preporodi iznutra na izvan, da ga pretvori u nešto sasvim novo kao što je pretvorio hleb i vino u telo i krv svoju. I još da staru utakmicu u zlu zameni novom utakmicom u dobru.
Novi čovek početak je novog čovečanstva, i nova utakmica početak novog društva. Jer dok god su ljudi stari, sve je staro; i kalejdoskop istorije pokazuje samo nove oblike i boje stare pokvarene sadržine. A ta stara pokvarena sadržina duše ljudske goni ljude na utakmicu u zlu. Dirigent te stare utakmice jeste onaj Nepomenik, otac svake laži, koji je dočaravao ljudima lažnu sreću i lažni raj što nije drugo do Zemlja Nedođija. Obmanuti njime zavojevači sveta umirali su kao sužnji, bogataši kao prosjaci, gladijatori kao bolesnici, tirani kao prezreni robovi, gordi usrećitelji kao nesrećnici, prezritelji svetinje kao samoubice, zavođači i zavođačice kao sumasšedši.
U čemu se sastoji nova utakmica?
Ako je neko pobožan i molitven, a ti se trudiš da budeš pravedniji i pošteniji od njega, onda se to zove nova utakmica.
Ili ako je neko smeran i krotak i čist srcem i miroljubiv, a ti se paštiš da u svemu tome budeš ravan njemu, ili da ga prevaziđeš, nije li i to utakmica u dobru?
Ako si milostiv da pomogneš, velikodušan da oprostiš, i hrabar da odbraniš, onda si postao takmac svetih ljudi.
Činiš li ljudima uvek što bi želeo da tebi ljudi čine, onda si blizu savršenih.
Ako goriš ljubavlju prema Hristu raspetome za tebe, i voljan si da mu život svoj dadeš kao uzdarje, i da umreš za Njega ili Njegove, onda si prevazišao vreme i prostor, i osigurao si sebi mesto među apostolima i mučenicima u besmrtnom carstvu nebesnome.
Ako dugim vežbanjem i molitvom i podražavanjem najboljih u Hrišćanstvu onesposobiš sebe za svako zlo a osposobiš za svako dobro, u mislima, osećajima i delima, onda si postao uzor novoga čoveka i učitelj nove utakmice u dobru.
Nazovemo li delo Hristovo revolucijom, onda je to sasvim izuzetna revolucija u istoriji sveta. Jer Vođ te revolucije želeo je da prolije svoju krv, a ne tuđu, za ostvarenje svoga ideala, svoga carstva. Što je i posvedočio na Golgoti. Kad su dvanaest legiona anđela bili spremni da ga izbave od smrti i pobiju Njegove neprijatelje, vidljive i nevidljive. To je novo u svetu.
Makedonac i Cezar, Muhamed i Akbar, Bajazit i Tamerlan, pa na žalost i kršteni Filip II i papa Bordžije, Rišelje i Jelisaveta, Fridrih i Bonaparta, kao i mnogi drugi stvarali su svoja carstva na tuđoj krvi čuvajući se oprezno da ne proliju svoju. To pokušavaju i neki današnji diktatori, koji ne smatraju istoriju učiteljicom života nego se odlučno drže stare utakmice u zlu… Te će ih zlo i snaći, i biće upisani u čitulju neprijatelja Hristovih. A njihova carstva ako se i ostvare, biće ubrzo preturena malim prstom Hristovim. I biće odbačena s puta koji Hristos vodi čovečanstvo, i pretvorena u gomilu ruševina kao i sva ostala nasilna carstva pre njih.
Revolucija Hristova stvorila je u društvenom pogledu bratstvo; bratstvo novih ljudi za koje Hristos umre. Ideja hrišćanskog bratstva uključivala je i slobodu i jednakost.
 
* * *
 
Prevrnimo dva lista moderne istorije. Za poslednjih sto i pedeset godina dogodile su se u Evropi dve krvave revolucije, francuska i ruska. Francuska revolucija zbila je svoj program u tri reči: sloboda, jednakost i bratstvo. Bratstvo je dakle stavila na poslednje mesto. Od te tri ideje francuska revolucija mučila se i još uvek muči na ostvarenju samo ideje slobode. Ideje pak jednakosti i bratstva nisu praktično ni došle na dnevni red.
Ruska revolucija došla je da ostvari onu drugu ideju francuske revolucije – jednakost, dok je ideju slobode i bratstva prećutala.
Revolucija jednakosti ne samo nije do sada ostvarila jednakost nego je podelila ljudsko društvo u tri kaste: presite, nesite i gladne; ili: punopravne, malopravne i bespravne.
Zašto su obe ove revolucije u sred hrišćanskog sveta stavile ideju bratstva na poslednje mesto, ili sasvim je prezrele? Kao neku Pepeljugu među idejama!
To je jasno. Zato što su obe te revolucije bile ateističke; obe su odricale postojanje Boga. A kad se odriče Bog, nelogično je i govoriti o bratstvu ljudi. Gde nema zajedničkog oca, nema ni bratstva. Smešno bi bilo govoriti ljudima: Mi smo svi braća, jer nemamo jednog oca!
Gde se dakle ne priznaje jedan otac ljudi, tu nema ni bratstva. A gde nema bratstva, tu je neprekidna zloba, nezadovoljstvo, i stara kobna utakmica u zlu. Zato mislimo, da su obe te evropske revolucije počele sa pogrešnog kraja, stavljajući ono što je prvo na poslednje mesto, a poslednje na prvo. I kada su ateistički revolucionari ponekad izgovarali reč bratstvo, nisu mislili na istin- sko bratstvo nego na utilitarno, razumevajući pod bratstvom na njihov način uređen ortakluk ljudi. A da su revolucionari jedne i druge evropske revolucije istavili ideju istinskog bratstva, i to na prvo mesto, ne bi se ukaljali onolikim zločinima.
Šta da se radi?
Potrebno je obrnuti red reči pa reći: bratstvo, sloboda i jednakost. Ili prosto – bratstvo, i dovoljno. Jer gde je bratstvo tu je i sloboda i jednakost.
No da se obrne taj red reči, ne ide lako. To bi bio zadatak jedne treće revolucije.
Ta treća revolucija ustvari je otpočela daleko pre one dve evropske revolucije. Otpočela je pre devetnaest stoleća. I još traje, i trajaće. Logika te revolucije glasi: Jedan otac na nebesima, jedno bratstvo ljudi na zemlji, jedna utakmica među ljudima – utakmica u dobru.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *