NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » ZEMLJA NEDOĐIJA

ZEMLJA NEDOĐIJA

 

ZEMLJA NEDOĐIJA
 
PETA NOĆ SUĐENJA
između četvrtka i petka
 
Ove noći Spaso Spasović nije uveden nego unesen u sudnicu. Od teških uboja njegove ruke i noge bile su neupotrebljive. Zato su ga stražari uneli u mrtvačkom sanduku. Sanduk je bio plitak, radi uštede japije, shodno propisu. Spaso je imao obe ruke prebačene preko sanduka u vazduh, te je izgledao kao razapet.
Predsednik (iznenađen pita stražare): Zašto ste ga doneli u mrtvačkom sanduku?
Jedan stražar: Gospodine pukovniče, doneli smo ga u mrtvačkom sanduku, jer nismo imali više nosila na raspoloženju, a on sam nije mogao maći. Upotrebljena su nosila na drugoj strani. A mrtvački sanduk našao se slučajno slobodan, pa smo… ovaj…
Predsednik (vrlo uzbuđen okrenut sudijama): Gospodo, ovde neka tajanstvena ruka samovoljno vršlja, pa služeći se nedozvoljenim brutalnim načinima ometa zakonski tok ovog suđenja. Ja ne mogu ovako. Izvolite vi, gospodo sudije, ispitujte optuženoga.
Prvi sudija: Jesi li živ, Spaso Spasoviću?
Spaso: I živ i mrtav, kako se uzme, g. podpukovniče.
Prvi sudija: Kako to?
Spaso: Lasno. Mrtav sam kao vaš rob a živ kao Hristov sluga. Uskoro ću preskočiti smrt kao krtičnjak i preći u život gde se ne zna za ropstvo i smrt.
Prvi sudija: Ti buncaš, kapetane Spasoviću?
Spaso: Može biti. No moje buncanje inteligentnije je i za vaš narod korisnije od svih nemačkih filosofija Fojerbaha, Marksa, Hekela i Ničea.
Prvi sudija: Kako ti onda misliš o nama?
Spaso: Ukoliko se vi držite spomenutih filosofija ja mislim, da ste vi gotovi mrtvaci, koji će se zariti u zemlju malko docnije od mene. Samo što će moja duša preskočiti grobni krtičnjak, a vaša će, bez krila Hristovih, sručiti se kroz onaj krtičnjak duboko u carstvo Satane, koje vi nazivate Valhalom, a koje su neznabožni Jelini nazivali Hadesom.
Predsednik: Dosta o tome. Zar ne vidite da je Spasović jači od vas u stvarima filosofije? Neka tužilac pročita optužbu i predlog kako je ugovoreno.
Tužilac: Gospodo sudije, optuženi Spasović se pokazao do sada rečima i delima nepomirljivi protivnik nemačkog nacional-socijalizma. To svedoče njegove borbe protiv nemačke vojne sile, njegove otvorene izjave i u Beogradu i ovde, najzad i njegov rukopis, koji ste vi izvoleli do sada u odeljcima čitati, a u kome se naš nemački ideal u ratu za prostor naziva Zemljom Nedođijom. Osim toga njega optužuju zarobljenici iz barake broj 99 kao glavnog podstrekača uzbune u toj baraci u vreme atentata na Vođu nemačkog naroda. Prema tome nikakva druga kazna sem smrtne ne bi mogla da zadovolji pravdu. Jedini način da se optuženi oslobodi smrtne kazne bilo bi njegovo pokajanje, koje bi on morao i na delu posvedočiti saradnjom sa nemačkim vojnim i policijskim vlastima u Srbiji.
Prvi sudija: Jesi li čuo, Spasoviću?
Spaso: Isto kao i Vi, g. podpukovniče.
Prvi sudija: Jesi li razumeo?
Spaso: Taman kao i moj tužilac.
Drugi sudija: Da li si ti razumeo, Spasoviću, da ćeš neizbežno biti na smrt osuđen, ako se ne pokaješ i ne pristaneš u našu saradnju?
Spaso: Svi su ljudi na smrt osuđeni, pa i ja kao i Vi, gospodine majore. Mi nazivamo smrt prirodnom kad mikrobi umrtve čoveka a neprirodnom kad neki ljudi uzmu ulogu mikroba.
Gestapovac: Svaki bezobrazluk izuzev njegovog imao je kraja u ovom logoru. Šta čekate, zašto ga ne ubijate?
Predsednik: Pa zar ne vidite da on baš želi da mi Nemci uzmemo ulogu mikroba? A ja baš ne bih žurio da mu tu želju ispunim.
Drugi sudija: Spasoviću, budi realan i ne fantaziraj više. Ti se ne možeš opravdati golim rečima od smrtnih optužbi, nego samo delima možeš spasti život svoj. Dakle…
Spaso: Tako piše u Svetom pismu, da će čovek spasti život svoj delima. Ali kakva dela vi očekujete od mene?
Drugi sudija: Da nam se pokoriš i pomogneš na umirivanju Srbije, slično onim srpskim prvacima u Beogradu. Tako bi nam ti olakšao naše dalje operacije za postignuće naših svetskih ciljeva. A mi te nećemo ostaviti bez dostojne nagrade.
Spaso: Ja iskreno poštujem one srpske patriote, koje Vi spomenuste. Ja držim, da su se oni vama pokorili ne radi uživanja ili dobiti – gle oni su robovi kao i ja – nego iz ljute nevolje, da bi spasli bar nešto od svog naroda, koji ste vi i vaši saveznici obrekli na konačnu smrt. No to je njihov sudbinski put a ne moj.
Drugi sudija: Ali, Spasoviću, budi pametan. Ljudi se menjaju prema situacijama. Ne budi uporan. Znaj da ti je život u pitanju. Mi od tebe ne tražimo mnogo a nudimo ti mnogo. Evo šta mi tražimo i šta nudimo. Pre svega da izjaviš preko beogradskih novina, da si ludo činio što si se borio protiv Nemaca. A potom da pozoveš srpske četnike da polože oružje i pokore se zakonitoj nemačkoj vlasti. U tom slučaju mi ćemo te pustiti na slobodu, i dati visoki položaj u tvojoj otadžbini; položaj kakav priliči tvojoj inteligenciji i tvome karakteru.
Spaso: Drugim rečima vi tražite od mene da izgubim dušu da bi spasao telo.
Neko od prisutnih: Bravo!
Nasta uzrujanost u sudu. Predsednik zapovedi dotičnom da napusti sudsku dvoranu.
Drugi sudija: Vidi se, Spasoviću, da te je mržnja prema Nemcima potpuno zaslepila.
Spaso: Bog otaca mojih i vaših svedok mi je, da ne mrzim nemački narod. Ja ne znam kako bi to mogao na delu dokazati, evo ja dragovoljno dajem svoju krv za ma kog bolesnog Nemca kome je potrebno pojačanje krvi.
Opet neko od prisutnih: Bravo!
I opet uzrujanost. Ali se ne mogaše znati ko to uzviknu.
Gestapovac (srdito): Podaj ti tvoju odvratnu krv slovensku bolesnim psima a ne Nemcima, ništavni stvore, koji ne vrediš ni trideset sitnih para! …
Spaso: Veliku ste mi cenu dali, g. oberšturmbandfirere, u sravnjenju sa cenom kojom Jevreji oceniše Gospoda mojega. Precenili ste me, no hvala Vam na…
Predsednik: Na predmet, gospodo!
Tužilac: Gospodo sudije, kad optuženi već odbacuje našu plemenitu ponudu da mu se spase život, onda bi još trebalo suočiti sa njim ostale zarobljenike iz barake broj 99, te da bi smrtna presuda imala punu zakonsku formu.
Predsednik: Dobro kažete. Predlažem dakle da se sutra privedu ovde svi svedoci radi suočenja. Posle suočenja ostajemo da pročitamo i poslednje odeljke Spasovićevog rukopisa, pa da donesemo presudu.
Gestapovac: U ime časti i otadžbine a na osnovu hitnog postupka prema ratnim zločincima ja ulažem protest protiv izlišnog suočenja. Zahtevam, da se presuda izreče u ovom zasedanju i odmah izvrši.
Predsednik: Žalim što moram odbiti taj predlog. Jer da smo mi mislili tako postupiti, ne bi gubili tolike dane oko suđenja ovom čoveku. Zbog toga naređujem da se sutra u veče izvrši suočenje optuženoga sa svedocima iz iste barake.
Gestapovac: Ali to suočenje je nemoguće.
Predsednik: Zašto nemoguće?
Gestapovac: Ja Vam samo kažem da je nemoguće.
Predsednik: Sednica je zaključena.
Te noći streljano je još 25 robova iz barake broj 99.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *