NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » ZEMLJA NEDOĐIJA

ZEMLJA NEDOĐIJA

 

ZEMLJA NEDOĐIJA
 
GLAVA ČETVRTA
Sloboda i još dvoje
 
U prastaro vreme nije se govorilo o slobodi. Ljudi su smatrali slobodu tako prirodnom kao i vazduh.
U naše pak dane ni o čem se više ne govori nego o slobodi.
I o zdravlju ne bi ljudi govorili kad ne bi videli ugrožena od bolesti.
Sloboda je ugrožena, zato se o njoj tako mnogo govori. Nije sloboda ugrožena samo u naše dane nego izodavna, ali je ona najugroženija u naše dane.
Kako je sloboda ugrožena? Onako kako može biti ugrožen i hleb, i svaka imovina, i dostojanstvo pojedinih ljudi ili naroda od drugih ljudi ili naroda.
Jedan čovek ugrožava hleb svoga suseda, kada oduzimajući hleb svome susedu umnožava svoj, tako da on biva presit a njegov sused gladan.
Tako i sa imovinom. Jedan prisvaja suviše, dok drugi ostaje bez krova i ognjišta.
Tako i sa dostojanstvom, vlašću i čašću.
Pa tako i sa slobodom. Gubljenje slobode znači samo prenos slobode od mnogih na jednoga. A ukoliko je jedan tiranin neograničeniji, utoliko on lično ima više slobode od ostalog naroda. A kada je potpuno neograničen, onda on ima svu slobodu, a narod nikakvu. Kao što je faraon imao svu zemlju egipatsku kao svoju ličnu svojinu, a narod ništa. A ko ima svu imovinu ima i svu Slobodu, i obratno.
Takvo stanje bilo ono stvoreno legalno ili samovlasno, narodi nisu mogli nikad za dugo podnositi. Otuda – ubistva sultana i careva, papa i diktatora svakog nazva- nja. Otuda bezbrojne bune, revolucije i krvavi ratovi kroz istoriju čovečjeg roda.
Demokratije, i drevne i moderne, došle su kao lek od tiranije. Vlast jednoga one su htele zameniti vlašću Mnogih ili Svih. Rasprostraniti slobodu na Mnoge ili na Sve, to je bilo načelo demokratije.
Ali ni u demokratijama sloboda sviju nije osigurana. Kao ni stolica na jednoj nozi tako sloboda ne drži se na jednoj nozi. Neophodno je još dvoje. A to dvoje jesu istina i milost (upravo ljubav, ako bi smeli upotrebiti ovu reč u vremenu u kome smo).
To troje nerazdvojno osigurava stabilnost, stvara mir, pojačava snagu i umnožava zdravlje i radost.
O kako bih ja želeo da na takvoj tronogoj stolici nađu odmora ljudi i narodi, napaćeni, umorni i pozleđeni!
 
* * *
 
Šta je upropastilo atinsku demokratiju? Laž i sebičnost, dve zle drugarice, koje su uvek ugrožavale slobodu, po rečima Demostena, i od kojih je sloboda uvek uplašena bežala.
Šta to neprekidno koleba i ugrožava modernu slobodu? Osamljenost, bez istine i milosti. Sloboda u modernoj demokratiji propisana je demokratskim ustavima i zaštićena zakonima. Sloboda je postala stvar državna i nacionalna, dok je istina i milost ostala stvar privatna, privatnog ubeđenja i privatne dobre volje.
I tako moderna demokratija hrišćanskih naroda kao i paganska slična je stolici sa jednom nogom. Jedina je razlika što se one druge dve noge više vide u modernim demokratijama, blagodareći hrišćanskoj veri i razvijenoj privatnoj inicijativi. Ali šta to koristi, kad one dve noge, kao kraće vise u vazduhu?
Osamljena sloboda je bez odbrane. Ona sama ne može da se brani ni od laži ni od sebičnosti. Ona je samo moćna da se trenutno brani od tiranije. Ali njen trajan opstanak uslovljen je nestankom laži i sebičnosti. Ona potrebuje istinu i milost, da je odbrane od laži i sebičnosti; da je osveštaju i oblagorode. Da bi kao osveštana istinom i oblagorođena milošću bila zauvek mila bljudima i ostala s ljudima dokle ljudi traju.
Slobodu ljudi sade kao pitomu voćku. Jer neznalice izjednačuju slobodu sa samovoljom bez ograničenja i drskošću bez kazne. To dolazi otuda što oni ne poznaju svetlost istine i slavu milosti.
Sloboda je kao svila koja se lako prlja; ili kao slatko mleko koje u nečistim sudovima brzo uzvišti.
Sloboda atinska nerazdvojno je bila vezana sa poštovanjem bogova, iako lažnih. Sloboda hrišćanskih naroda razrešena je od poštovanja Boga, iako istinitoga. Lažna vera jelinska smatrala se isključivom zaštitnicom demokratije jelinske. Zbog toga je Sokrat platio glavom. Istinita vera hrišćanska ne priznaje se za zaštitnicu demokratije. Perikle je morao prinositi žrtve fantastičnim božanstvima olimpijskim. Mnogi pak moderni predstavnici demokratija ne osećaju obaveze prema veri većine svoga naroda. Čak ponegde se smatraju naprednijim ukoliko više preziru te obaveze. Narodna vera, vera istine i milosti u hrišćanskim demokratijama, uživa samo onu zaštitu koju i mnoge sujeverice i lažne teorije.
Tako je Bog uvređen, a moderna sloboda osiromašena i pozleđena bez potpore istine. No sloboda, neosveštana istinom i neblagorođena milošću, nečista je i surova sloboda. Takva sloboda, kao i svaka svetinja, osvetljiva je. Sloboda se sveti na taj način što beži iz društva ljudi, koji je razvenčavaju od istine i milosti, i ustupa mesto neželjenoj diktaturi i tiraniji. I točak smene okreće se.
„Poznajte istinu i istina će vas osloboditi“. Od čega osloboditi? Od svake laži, licemerstva, surovosti i vulgarnosti.
„Ja sam istina. Bez mene ne možete činiti ništa“.
„Blago milostivima, jer će pomilovani biti.“
„Jedan je Otac vaš, koji je na nebesima, a vi ste braća među sobom“.
Da je ovo otkrovenje došlo do Demostena, drukčije bi on branio demokratiju atinsku. I da je došlo do jelinskog filosofa Platona, on bi napisao mudrije knjige o društvu ljudskom.
* * *
Bez vere u Boga niti se robovanje može izdržati niti sloboda održati.
Na kapiji svake demokratske zemlje trebalo bi ispisati krupnim slovima reči Hristovog apostola:
„Vi ste, braćo, na slobodu pozvani. Samo neka vaša sloboda ne bude na želju tjelesnu, nego iz ljubavi služite jedan drugome“ (Galat. 5, 13).
Po osnovnom hrišćanskom učenju dakle cilj slobode je dragovoljno služenje Bogu i svojim bližnjim; služenje iz ljubavi. I robovanje je služenje, ali ne dragovoljno nego primorano, kulučno, bez ličnog dostojanstva i odgovornosti.
Što veća sloboda, to mora biti veća lična služba i lična odgovornost. Tako se duša čovečija usavršava i obožava. „I Sin čovječji nije došao da mu služe, nego da on služi“.
Nažalost sloboda je do sada isuviše upotrebljavana na telesne želje. No tako ne može opstati, ako će slobode ostati.
Tako ne može ostati ako će demokratija postojati. Moraće doći jedno inteligentnije, svesnije i savesnije pokolenje od našeg, koje će shvatiti slobodu kao svetinju sjedinjenu sa istinom i milosti. Sveta istina, sveta sloboda i sveta milost, tri ujedno i nerazdeljivo.
Istina ne ograničava slobodu nego joj daje smisao, pokazuje cilj i čuva je od kvareži, a milost je oblagorođava za dobra dela.
Vaistinu, takvoj slobodi među ljudima radovaće se sva Nebesa i sva buduća kolena ljudska.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *