NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Svete tajne (krštenje, venčanje, pričešće, ispovest ...) » Zašto je važmo crkveno venčanje?

Zašto je važmo crkveno venčanje?

Pitanje:
Poštovani oci, pomaže Bog! Imam prijateljicu koja je mnogo dobra i poštena osoba kao i njen suprug. Slave Krsnu slavu i nisu protivnici vere. Nisu venčani u crkvi i ne shvataju zašto je to neophodno (inače imaju dve odrasle ćerke) . Iako ih Gospod stalno opominje određenim nevoljama nikako da shvate da je venčanje potebno. Ako možete ukratko da izložite zašto je važno crkveno venčanje. Unapred hvala.
Andrijana Dimitrijević


Odgovor:
Draga sestro, Vrlo je pohvalno što se brineš za svoju prijateljicu i njenu porodicu i želiš da joj pomogneš. Kažeš da je prijateljica mnogo dobra i poštena, kao i njen muž i, pošto nisu pritivnici vere, slave Krsnu slavu. Da Te odmah upitam: kako slave Krsnu slavu? Spreme dobar ručak, ispeku prase (pa iako budu sreda ili petak) , pozovu goste i provesele se. I Ti smatraš da je to Krsna slava? Ako oni ne shvataju da, iako kršteni i po tome članovi Crkve, mogu živeti godinama u braku koji nije blagosloven, da u njemu odgajaju kćerke, koje će, shodno stavu roditelja, i same živeti u braku (ili još gore, u partnerstvu) koji neće biti blagosloven od Crkve, onda njihovo slavljenje Krsne slave ne može imati nikakav hrišćanski značaj. Kažeš da nisu protivnici vere, a da li su oni zaista i vernici? Idu li u crkvu, da li drže od Crkve propisane postove, da li se ispovedaju i pričešćuju, kakvo su vaspitanje dali kćerkama? Ako ovoga svega u njihovoj porodici i njihovom životu nema, onda ćeš im teško objasniti, zašto treba da se venčaju u crkvi i šta bi oni time dobili. Za razliku od masovnog „venčanja“ koje se vrši u Beogradu ispred Skupšine grada, gde parovi uglas govore (ili prećute) „sudbonosno DA“, u Crkvi se sklapanju braka i venčanja pristupa mnogo ozbiljnije. Za Crkvu je brak Sveta tajna, u kojoj dva lica raznog pola, na način propisan Crkvom, stupaju u doživotnu telesnu i duhovnu zajednicu. Dakle, nije samo ugovor o izdržavanju, o zajedničkoj imovini, o obavezama prema deci, već nastojanje na potpunoj duhovnoj i telesnoj zajednici, radi zajedničkog života, rađanja i vaspitanja dece. Mladenci pred Bogom, Crkvom, sveštenikom, kumovima, roditeljima i svima prisutnima izjavljuju slobodnu volju za stupanje u brak, otklanjaju svaku sumnju u prevaru, otmicu ili obećanje nekoj trećoj osobi. Na njih se priziva blagodat Duha Svetoga i sveštenik ih venča „slavom i čašću“. I celo sabranje se moli da „ono što Bog sastavi (kroz supružansku ljubav i blagoslov Crkve) čovek da ne rastavlja“. U Činu venčanja su i druge molitve za čist i besprekoran život supružnika, da ih Gospod obdari porodom i radošću u dobroj deci, da vide i „decu dece svoje“. Dakle, venčanjem u crkvi se postiže i onaj blagoslov Božji, dat još našim praroditeljima u raju: „Rađajte se i množite se i napunite zemlju i vladajte njome“, a u hrišćanskom braku nastaje i slika ljubavi u Svetoj Trojici: ljubav muža i žene ispunjava se u zajedničkoj ljubavi prema deci. Eto, draga sestro, kakva sve dobra očekuju one supružnike, koji svoju vezu ljubavi posvedočavaju i ozvaničavaju u Crkvi, hrišćanskim pristupom braku i crkvenim venčanjem. Pokušaj tako da objasniš Tvojoj prijateljici i njenom mužu, a posebno njihovim kćerkama, da se ne povedu primerom roditelja. Mir Ti i blagoslov od Gospoda Boga, O. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *