Зашто је важмо црквено венчање?

Питање:
Поштовани оци, помаже Бог! Имам пријатељицу која је много добра и поштена особа као и њен супруг. Славе Крсну славу и нису противници вере. Нису венчани у цркви и не схватају зашто је то неопходно (иначе имају две одрасле ћерке) . Иако их Господ стално опомиње одређеним невољама никако да схвате да је венчање потебно. Ако можете укратко да изложите зашто је важно црквено венчање. Унапред хвала.
Andrijana Dimitrijević


Одговор:
Драга сестро, Врло је похвално што се бринеш за своју пријатељицу и њену породицу и желиш да јој помогнеш. Кажеш да је пријатељица много добра и поштена, као и њен муж и, пошто нису притивници вере, славе Крсну славу. Да Те одмах упитам: како славе Крсну славу? Спреме добар ручак, испеку прасе (па иако буду среда или петак) , позову госте и провеселе се. И Ти сматраш да је то Крсна слава? Ако они не схватају да, иако крштени и по томе чланови Цркве, могу живети годинама у браку који није благословен, да у њему одгајају кћерке, које ће, сходно ставу родитеља, и саме живети у браку (или још горе, у партнерству) који неће бити благословен од Цркве, онда њихово слављење Крсне славе не може имати никакав хришћански значај. Кажеш да нису противници вере, а да ли су они заиста и верници? Иду ли у цркву, да ли држе од Цркве прописане постове, да ли се исповедају и причешћују, какво су васпитање дали кћеркама? Ако овога свега у њиховој породици и њиховом животу нема, онда ћеш им тешко објаснити, зашто треба да се венчају у цркви и шта би они тиме добили. За разлику од масовног „венчања“ које се врши у Београду испред Скупшине града, где парови углас говоре (или прећуте) „судбоносно ДА“, у Цркви се склапању брака и венчања приступа много озбиљније. За Цркву је брак Света тајна, у којој два лица разног пола, на начин прописан Црквом, ступају у доживотну телесну и духовну заједницу. Дакле, није само уговор о издржавању, о заједничкој имовини, о обавезама према деци, већ настојање на потпуној духовној и телесној заједници, ради заједничког живота, рађања и васпитања деце. Младенци пред Богом, Црквом, свештеником, кумовима, родитељима и свима присутнима изјављују слободну вољу за ступање у брак, отклањају сваку сумњу у превару, отмицу или обећање некој трећој особи. На њих се призива благодат Духа Светога и свештеник их венча „славом и чашћу“. И цело сабрање се моли да „оно што Бог састави (кроз супружанску љубав и благослов Цркве) човек да не раставља“. У Чину венчања су и друге молитве за чист и беспрекоран живот супружника, да их Господ обдари породом и радошћу у доброј деци, да виде и „децу деце своје“. Дакле, венчањем у цркви се постиже и онај благослов Божји, дат још нашим прародитељима у рају: „Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме“, а у хришћанском браку настаје и слика љубави у Светој Тројици: љубав мужа и жене испуњава се у заједничкој љубави према деци. Ето, драга сестро, каква све добра очекују оне супружнике, који своју везу љубави посведочавају и озваничавају у Цркви, хришћанским приступом браку и црквеним венчањем. Покушај тако да објасниш Твојој пријатељици и њеном мужу, а посебно њиховим кћеркама, да се не поведу примером родитеља. Мир Ти и благослов од Господа Бога, О. Душан

Comments are closed.