Зашто баш хлеб и вино

Питање:
Да ли можете да ми објасните због чега је Господ на Тајној Вечери изабрао хлеб и вино и заповедио да се тиме причешћујемо? Због чега баш то двоје а не нешто друго од јестива што је било на трпези, нпр. јагње или нешто друго? И друго питање је: Зашто је само на велику суботу заповеђен строги пост а у све друге суботе забрањен?
Јовица


Одговор:
Драги Јовице, На оба питања постоји много тумачења и одговора, који се углавном слажу и допуњавају једни друге. Ево, написаħу укратко шта сам ја научио и запамтио о томе, мада се може још много тога реħи.
Господ је тако благоизволео по својој премудрости да изабере хлеб и вино као жртву која му је благопријатна. Стара пословица каже: „човек је оно што једе“. Хлеб који током свога живота једемо се и у физичком смислу претвара у наше тело и постаје део нас, исто као и вино и друге течности. Хлеб је одувек био основна храна, а вино се одувек сматрало племенитим и лековитим у малим количинама. @ито и вино су природни, најраспрострањенији и најдоступнији веħини човечанства и они су, ако се тако може реħи, нешто најчистије од наших производа јер, између осталог, не захтевају клање и убијање (као јагњетина, риба и друго месо) .
Још од времена апостола није се строго постило суботом и недељом. Пост је подвиг ради очишħења душе и тела. Ми смо дужни да се у томе потрудимо, али се не спасавамо зато што смо заслужили својим силама и напорима, веħ милошħу Божијом. Наш труд је наше прихватање и сарадња са божијом благодаħу. Недељом славимо васкрсење Христово и Његову жртву којом се спасавамо. Суботом не једемо месо, млечне производе и јаја, али не постимо строго да би се подсетили на заједништво у Светом Причешħу у Евхаристији (Благодарности, Литургији) следеħег дана, да би се подсетили да се не спасавамо зато што смо то постом заслужили веħ по дару Христа Бога, који је из љубави пострадао за нас. На Велику Суботу, пред Васкрсење, настављамо пост из истог разлога: јер се подсеħамо на Његову жртву, на Његово тродневно пребивање телом у гробу, ради нас и нашега спасења. Тако нас пост и наш подвиг подсеħа да смо ми, иако недостојни и грешни, уздигнути на ниво синова и кħери по благодати Божијој која се не даје зато што смо је молитвом, постом и нашим животом зарадили и заслужили, веħ слободно, као дар Бога који хоħе да се сви људи спасу.
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *