Зар није субота седми дан, а не недеља?

Питање:
Поштовани, цитирам ваше речи и молим објашњење: “Одговор: Драги Драгане, Лепо си почео, али ниси завршио. Тамо се не каже “одмарај” него: “Шест дана ради, а седми посвети Господу Богу своме”! ….Зато је свака недеља празник васкрсења, коју сви хришћани – не треба да одмарају – него да посвете Господу Богу своме… “Питање: Зар није субота седми дан, а не недеља? Александар Београд
Александар


Одговор:
Драги Александре, У Старом Завету субота јесте била седми дан, а недеља-први дан недеље. Међутим, ако си хтео да питаш зашто ми сада не посвећујемо Господу суботу него недељу – зато што, ваљда и сам знаш, нисмо више у Старом, него у Новом Завету. Из истог разлога из кога се и не обрезујемом, немамо један централни храм у Јерусалиму, не приносимо жртве Богу, не кољемо на олтару телади, јагњади, голубове, врапце, не дајемо десетак…Било би сувише дугачко набрајати овде шта све ми не радимо као што се радило у Старом Завету, јер Христов долазак је променио многе и многе обичаје из Старог Завета, међу којима је и празновање суботе. Празновање суботе спада у старозаветне законе које је доласком Христа испуњен. Ево ти још неких цитата из Св.Писма: Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем
него да испуним. (Mt 5, 17.) Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована. (Mt 11, 13.) Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму
суботу обесвећују, па нису криви? (Mt 12, 5.) Јер је Син Човјечији господар
и суботе. (Mt 12, 8.) Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина
постаде кроз Исуса Христа. (Jn. 1, 17) упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи: Учитељу, која је
заповијест највећа у Закону? А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим
срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа
заповијест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О
овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци. (Mt. 22, 40.) И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу. (Jn. 5, 18) (Jer je govorio) Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете
десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у
Закону: правду и милост и вјеру. (Mt 23, 23.) Тврдоврати и необрезани срцем
и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви. (Djel. 7, 57) Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава
Закон. (Jn. 7, 19) Ако у суботу човјек прима обрезање, па се тиме не
нарушава Закон Мојсејев, зашто се на мене гњевите што цијелога човјека
излијечих у суботу? (Jn. 7, 23) И од свега, од чега се не могосте оправдати у Закону Мојсејеву, у Њему се
оправдава сваки који вјерује. (Djel. 13, 39) Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су повјеровали, говорећи да их
ваља обрезати и заповједити да држе Закон Мојсејев. А послије многог
разматрања устаде Петар и рече им: Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана
изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да
вјерују. И Бог, који познаје срца, посвједочи им давши им Духа Светога као и
нама, И не постави никакве разлике између нас и њих, вјером очистивши срца
њихова. Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима
јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити? Одвојисте се од Христа, ви који себе законом оправдавате, и од благодати
отпадосте; (Gal. 5, 4.) Јер се сав Закон испуњава у једној ријечи, у овој: Љуби ближњега својега као себе самога. (Gal. 5, 14.) Па знајући да се човјек
не оправдава дјелима закона него вјером Исуса Христа, и ми повјеровасмо у
Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом, а не дјелима закона, јер се
дјелима закона ниједно тијело неће оправдати. (Gal. 2, 16.) Јер је Христос
завршетак Закона за оправдање сваком који вјерује. (Rim. 10, 4.) Христос се роди! о.Срба

7 Comments

  1. Svako ko je citao dela apostolska, procitao je da je Hristova crkva (pentakos) uspostavljena u nedelju. Ako je Bog tako odlucio, a on je suveren, cemu dalje diskusije.

  2. Molim vas pokazite mi taj pasus iz Biblije gde pise da je Isus ukinuo subotu.
    Naprotiv, Isus kaze u Mateju ” Nisam dosao da ukinem zakone nego da ih ispunim”
    “Dok ne prodje nebo i zemlja nece nestati ni najmanjega slova iz zakona”.

    “Nebo i zemlja će proći, ali riječi moje neće proći.” (Luka 21,33)

    Ali subote moje čuvajte, jer je znak između mene i vas od kolena do kolena, da znate da sam ja Gospod koji vas posvećujem. Čuvajte dakle subotu, jer vam je sveta; ko bi je oskvrnio, da se pogubi; jer ko bi god radio kakav posao u nju, istrebiće se ona duša iz naroda svog. Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi.

    Da ne nabrajam vise… Molim vas da objavite moje pitanje…

  3. Библија јасно говори. Субота је свети дан. прича да смо сад у новом завету, а не у старом, је потпуно у супротности са целим Библијским контекстом. Исус је поштовао суботу. И зато је и рекао: ја нисам дошао да променим законе, него да их испуним. Значи Исус потврђује у свему старозаветне Мојсијеве законе које му је Бог дао.
    Апостоли након Исусовог вазнесења, су и даље празновали и поштовали суботу. А управо су сви Апостоли били ти који су ширили Јевањђеља новога завета, али субота је и даље била свети дан који су поштовали.
    Недељу као свети дан је дала Римска црква која је темељ за то добила у прогласу цара Кнстатина 321 године
    Садашњу цркву коју узимамо за свету(и Православну и Католичку) је заправо основана у Римском царству које је до тада било паганско царство. И цркву је практично утемељио цар Констатин који је и сам пред крај свога живота прешао у Хришћанство. И многи тадашњи пагани су прешли у Хришћанство (нешто касније) као резлтат промене званичне религије у царству. Паганска религија је само променила обличје, али је суштински и даље остала паганска. Са нестанком свих апостола и њихових следбеника, нестало је изворно Хришћанство које се држало Божијих заповести, па у оквиру њих и празновању суботе.
    Римско царство је задржало Констатинов указ о празнованју дана сунца као светог дана и тиме прогласило да је то дан за одмор, када се забранјује сваки други посао осим оних који су везани за пољопривредне радове.
    Од тада све цркве, и Православна и Католичка и многе друге, свесно, или несвесно, газе Божју заповест и тиме погрешно уче људе,
    Прича да се недељом слави Васкрсење Христово је сасвим у реду, али само Христово Васкрсење у недељу, ничим, али баш ничим, па ни самим тим догађајем, не мења светковину суботе као Свете Божје заповести.
    А људи као људи. Прихватају све што им се каже у цркви, и ни мало се не запитају шта их то учи Свештенство, кад се у Библији толико јасно напомиње шта и како.
    Исус је разапет у празнику бесквасбих хлебова који почиње са пасхом. Пасха, баш као и сам празник је празник који је посвећен избављењу синова Израиљевих из Египта. Пасха је покретан празник који има везе са сазревањем јечма. И ми као и сви други ускрс славимо исто као покретан празник по истој шеми како се то одређује и у Израелу. П о том принципу црква је усвојила јеврејско рачунање времена за тај празник. Исус је васкрсао у први дан седмице који је био и радни дан. Али то је дан који је у Римском царству био дан посвећен богу сунца. Зато га и зову sunday sun – сунце day – дан. Апостоли нису тиме што је Исус васкрсао у први дан седмице, преинаћили светковину суботе као седмог дана у светковање првог дана седмице. И кроз сва дела Апостолска се на више места помиње да су суботом одлазили у синагоге и проповедали Јеванђеља и Христово Васкрсење.
    Али три века касније, када је Рим преузео религију у своје руке, дошло је до промене многих ствари, а као најбитнија ствар је изменна Божјиег четвртог закона о суботи за недељу.
    И сад на ове одговоре Духовника, да питам:
    Ако смо сада у новом завету, зашто онда не одбацимо и све Божје заповести, јер су оне старозаветне?
    Зашто онда не одбацимо и цео стари завет?
    Какви су то одговори? Исус није мењао ништа. Исус је потврдио све старозаветне законе. СВЕ!
    Исус је нападао фарисеје који су се претварали да држе све законе, али су их искривили у тумачењу!
    Исус их је разголитио истином старозаветних правила!
    Просто ме ћуди да један Духовник може тако нешто писати. Да ли сте уопште прочтали Библију?
    Коме је стало до истине, тај ће истраживати и Библију историју и доћи ће до закључка. Коме то није битно, субота, или недеља, све једно, тај Бога не поштује и Богу не верује.
    А ко тврди супротно од учења Бога ….нек му Бог помогне и да разума да разуме.

  4. Subota je sedmi dan u nedelji. A nedelja prvi. Nedelja je paganski dan obozavanja sunca. Zato se na engleskom kaze Sunday. Kasnije se to promenilo.(zasto, moze da se nadje na intirnetu objasnjene) Mislim da je pitanje na mestu. Jer kome odajemo pocast i kome se molimo nedeljom na liturgiji?

    • Nedelja je dan vaskrsenja Gospodnjeg, a to sto je u nekoj paganskoj sekti to dan obozavanja sunca, nas ne zanima. Nas Stvoritelj i Spasitelj je vaskrsao u nedelju. “Kome se molimo nedeljom na liturgiji ” pitas. Isto kome i ponedeljkom i utorkom, sredom, cetvrtkom i svakim drugim danom samo sto se u nedelju okupljamo zajedno sa Duhom svetim i Gospodom licno u dan Njegovog vaskrsenja i taj dan proslavljamo na liturgiji. Zar ce rad biti dozvoljen na dan najveceg slavlja ljudskog roda? Umesto da sami donosimo zakljucke hajde da se vodimo Svetim ocima koje nam je sam Bog dao radi objasnjenja i pojasnjavanja nama malima i siromasnima umom i verom jer ne vidimo.

  5. Tačno, šest dana radi, a sedmi dan se odmaraj ti i sluge tvoje.
    Bog je stvarao Svet šest dana, a sedmog se i sam odmarao.
    A Nedelja sama po se bi kaže: Ne delja, ne dela, u prevodu: ne radi!

  6. U Bibliji jasno piše šest dana radi a sedmi dan je odmor gospoda tvoga i nemoj raditi ni ti ni sluge tvoje ……