закон о вероисповести Црна Гора члан 62 63 64

Закон о слободи вероисповести у Црној Гори 2020.

У раним јутарњим часовима 27. јануара 2020. године посланици Скупштине Црне Горе, усвојили су Закон о слободи вероисповести.

Цели текст нацрта усвојеног закона, можете преузети овде!

Ово су три најспорнија члана овог закона:

закон о вероисповести Црна Гора члан 62 63 64

Извор текста који следи је ББЦ

Црна Гора: Усвојен Закон о слободи вероисповести – шта треба да знате

Посланици Црне Горе усвојили су Закон о слободи вероисповести којим се предвиђа да држава постаје власник свих верских објеката који су изграђени до децембра 1918. године – уколико верске заједнице не докажу власништво, што је изазвало бурне реакције.

Део опозиције и представници Српске православне цркве сматрају да је овај закон неуставан и тражили су да се повуче из процедуре.

Уочи гласања дошло је до инцидента у Подгорици. Посланици опозиционог Демократског фронта (ДФ) покушали су да спрече усвајање закона, залетали се ка посланицима владајуће коалиције, гађали их флашама и чашама и чупали микрофоне, преноси Бета. Уследило је и кошкање са полицијом, па су посланици ове странке приведени.

До инцидента је дошло и у Народној скупштини Србије, када су на седницу ушли званичници Двери и посланике владајуће коалиције упитали зашто нису реаговали на дешавања у Црној Гори.

У Београду је у петак увече оджан и протест испред амбасаде Црне Горе.

Усвајању закона претходили су и протести и блокаде саобраћајница у Подгорици, Никшићу, Будви и другим градовима у Црној Гори.

За усвајање закона је гласало 45 посланика од 81 колико броји црногорска скупштина.

Јаке полицијске снаге биле су распоређене у центру Подгорице. Полиција је привела 20-ак особа, од чега је 13 ухапшено због прекршаја из Закона о јавном реду и миру, преноси подгоричка Побједа.

Шта прописује закон?

Црна Гора је 2015. године послала Венецијанској комисији Савета Европе предлог Закона о слободи вероисповести и статусу верских заједница, али је нацрт убрзо повучен услед бројних критика.

Нови нацрт послат је поново у мају 2019. Стручњаци комисије похвалили су низ решења која су предвиђена законом, али препоручили и да се пре усвајања консултују и верске заједнице у покушају да се дође до договора.

Закон предвиђа шири увид државе у финансије религијских заједница, али најспорније су тачке којима се предвиђа подржављење црквене имовине за коју не постоји доказ о власништву пре 1918. године, када је Црна Гора постала саставни део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Стручњаци Венецијанске комисије навели су да држава има право да наметне строге услове за коришћење имовине како би се заштитило културно наслеђе, али и да мора да предвиди додатне мере заштите у предвиђеним управним и судским поступцима за доказивање права на имовину верских заједница.

Законом би требало дефинисати и да верске заједнице морају бити обавештене о покретању спорова о имовини, да им се мора омогућити учешће у поступцима, као и да се власништво над имовином може променити тек након коначне одлуке надлежних органа.

Они су поздравили изјаве црногорских званичника да пренос верских објеката и земље неће у суштини утицати на њихову употребу, али и напоменули да то не проистиче из Нацрта закона.

„Због тога Венецијанска комисија препоручује да Нацрт закона јасно наведе да промена у власништву над верском имовином неће аутоматски утицати на већ постојеће право на коришћење такве имовине”, наводи се у саопштењу комисије.

Шта се десило у црногорској скупштини?

Посланици Демократског фронта поднели су 270 амандмана које су Законодавни и Одбор за људска и мањинска права одбили.
Андрија Мандић, лидер опозиционог Демократског фронта тражио је повлачење закона и рекао да је „ово најопаснији закон, директно уперен против наше цркве и сви верујућих људи”.

Како би спречили гласање, они су затим почели да гађају посланике владајуће коалиције и поломили део технике која се налази на столу председника скупштине Ивана Брајовића.

У скупштинској сали чула се и експлозија. Новинарима је речено да је у питању петарда, преносе Вијести.

Премијер Душко Марковић и министри напустили су пленарну салу, полиција је одвела посланике Демократског фронта, а затим је закон усвојен.

Брајовић је посланицима ДФ-а изрекао меру удаљења, што значи да у наредних 15 дана не могу присуствовати седницама парламента, преносе Вијести.

„Ова земља је грађанска и ко хоће да прича о демократији мора причати по уставу а не по владици”, додао је он.

Какве су реакције верских заједница?

Током расправе у скупштини, премијер Душко Марковић је разговорао са митрополитом Амфилохијем из Црногорско приморске митрополије (МЦП) Српске православне цркве и казао да је тај сусрет потврда да Влада жели дијалог о кључним проблемима.

Њих двојица су причали више од два сата и Марковић је дао гаранције и уверења да закон „нема скривену агенду и злокобну мисију за Митрополију”, нити да угрожава положај и статус свештеника.

Митрополит Амфилохије је после састанка рекао да та митрополија не жели да се Закон о слободи вероисповести укине, већ да се донесе кроз дијалог са верским заједницама.

„Све што је градила и гради МЦП гради за Црну Гору”, рекао је Амфилохије.

протест свештенства у Црној Гори

Српска православна црква претходно је позвала посланике да не гласају за усвајање Закона, а у МЦП су навели да понуђена решења предвиђају „отимачину” црквене имовине. Црногорска Влада је то демантовала.

Представници Которске бискупије католичке цркве тражили су да Влада продужи дијалог и пронађе заједничко решење у сарадњи са верским заједницама.

Митрополија црногорско-приморска је објавила и да је папа Фрања, у одговору патријарху Српске православне цркве Иринеју, рекао да је за доношење закона потребна сагласност свих верских заједница.

Из Исламске заједнице је саопштено да је закон потребан, али је предложено и неколико измена.

„Оно на шта смо ми од почетка указивали је континуитет верских заједница, а нарочито Исламске верске заједнице у Црној Гори. Тај део амандмана Влада није била прихватила, али је Венецијанска комисија неке наше приговоре на Закон усвојила и видимо да је то Влада Црне Горе препознала као исправно.

„Закон је препознао и регулисање верских школа, као и онај део да се верска делатност одвоји од привредне делатности и не подлеже порезу. Генерално, закон је прилично добар, има неких ствари које треба да се регулишу додатним актима, али отвориће се и та питања”, рекао је секретар мешихата Исламске заједнице у Црној Гори Фуада Чекића за Слободну Европу.

Црногорска православна црква (ЦПЦ) подржала је усвајање новог закона. Ова црква у Црној Гори постоји од 1993, а званично је регистрована као невладина организација. Не признаје је ни једна канонска црква, али има подршку Кијевске патријаршије.
ЦПЦ за сада врши службу у неколико капела на Цетињу и једној цркви у Котору, али има претензије да преузме све цркве и манастире на територији Црне Горе које су у власништву СПЦ.

Шта кажу политичари?

Уочи скупштинске седнице, српски патријарх Иринеј благословио је лидере опозиционог Демократског фронта да се „на сваком месту и у свакој прилици боре и не одустану од одбране Српске Православне Цркве”, саопштено је из СПЦ.

„Посућемо клупе (посланичке), посути се и ми ако треба да се и ми запалимо. Ако треба и Скупштину да запалимо”, рекао је недавно посланик Демократског фронта Милан Кнежевић.

Поруке сличне оштрине имао је и његов страначки колега Славен Радуновић.
„Ми вам гарантујемо да нећемо дозволити да се у овом дому, преко нас живих гласа о том закону. Можете да нас побијете, можете да нас похапсите, доведите специјалне јединице”, поручио је Радуновић.

Тај савез тражио је од владе да повуче закон из процедуре, што је извршна власт одбила уз поруку да је закон усаглашен са највишим међународним стандардима.

Вућић и Ђукановић

Једна од ретких фотографија Александра Вучића и Мила Ђукановића – сусрет у време кад су обојица били премијери, на маргинама регионалног скупа у Бриселу
Председник Црне Горе Мило Ђукановић рекао је да предлог закона неће бити повучен, као и да је о њему разговарано са свим заинтересованим странама и да верује да тензије „не могу да оду далеко”.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да се не слаже са Ђукановићем, али да нема права да се меша у унутрашња питања Црне Горе.

„Ми немамо права да се мешамо, свакако не на директан начин. Ја сам Ђукановићу изнео моју бригу, он ствари посматра другачије.

„Наш поглед на доношење тог закона је различит, али се то дешава у земљи у којој је он председник. Морам да поштујем права друге државе, а моје је да покажем и бригу према опстанку српског народа и цркве”, рекао је Вучић дан пре расправе у црногорској скупштини.

Извор  ББЦ

Comments are closed.