Питање:
Помаже Бог оче! Мој син је отишао у другу државу да ради. У међувремену је упознао једну девојку са којом је, сада већ дуго, у емотивној вези. Они су желели заједно да дођу код нас на одмор, међутим, мој супруг, његов отац, не дозвољава њихов заједнички боравак у нашем дому док се не венчају. Ми смо нашу децу у потпуности васпитали у Хришћанском Духу, само ме занима да ли је исправно да мој муж то не дозвољава или би они ипак могли да дођу? Хвала и Збогом оче.
Н.Н
Одговор:
Драга сестро, Мислим да он много греши. А да се одмах разумемо, он не треба да им дозволи да спавају у истој соби, али упадајући у овај принцип односа своје правичности на њихов грех он губи могућност да са њима разговара и објасни им докле је за њега толерантна та веза ако се она не крунише браком. Дакле, да и даље своју децу васпитавате у хришћанском духу, јер тај посао за вас није пређашње свршено време. И тај посао није завршен, и вероватно у вашем животу никада неће ни бити, јер ми идемо испред наше деце и за њихово добро ми им преносимо искуства за која да јуче ни сами нисмо знали. Само, то васпитавање у зрелим годима мора да садржи другачију димензију, деликатан прилаз, а ако ту има љубави и разумевања наш добри утицај је остварљив. Ако, како већ рекох, у некој правичности као принципу, као форми, ми решавамо ове озбиљне животне трзавице постоји могућност неуспеха, јер може да изостане љубав и шта смо онда урадили? Него треба разговарати, и тако искористити могућност и рећи а зашто та “дивља веза” није допустива, и да они обоје учине нешто да престану да живе у греху.
Зашто не би говорили о венчању и планирали свадбу ако су већ дуго у емотивној вези? Уопште вас неразумем? ! Волети неког који увек чини добро и није нека тешка ствар, али покренути срце према грешнику, и састрадавати његове грешке, и тако у љубави борити се за њега, то је већ подвиг и ствар достојна еванђелске поруке и љубави Христове. Волети грешника а мрзети грех. Само, ако ми стално говримо о греху брата нашег а у исто време не показујемо нашу љубав за њега, онда ми њега губимо. А овде је реч о вашем детету! Оваквим строгим односом постоји могућност да он изгуби свог сина.
Него као што већ рекох, ми се сав свој живот боримо за нашу децу и ту алтернативе нема, јер једдноставно то је наша света обавеза, наш подвиг, а он у духовном животу није лак. Уопште није лако да се боримо са грехом, и ако Господ командом као ултиматумом не решава наше грешке утолико ми сами нећемо моћи командом да решавамо животне проблеме наше деце. Лако је командовати, и тражити поштовање које вероватно у нашем непослушању наших родитеља уопште нисмо ни заслужили. Наш народ каже: шта си посејао то ће да и никне.
Довољно је да лепим и изабраним речима од њих затражите поштовање тако што неће моћи да спавају заједно у вашој кући све док се не венчају. Тим ћете их и натерати на нова размишљања. Верујте ми да ће и то да иде у вашу добродјетељ, т.ј. у ваше васпитавање у “хришћанском духу”.
Принцип не решава ништа! Ви треба да се радујете детету које је отишло у туђину и решило да вас обиђе, и барем да га примите као еванћелског “блудног сина”, иако то поређење би било престрого са вашим сином. Сетите се љубави очеве која је примила сина који је све проћердао са блудницама у распутном животу, а ваше дете ни близу тога није. Где је та љубав очева? – Ако је ваш муж баш решио да мери свој однос са сином кроз његов грех и Еванћеље? Поступите разумно и борите се за своју децу, јер вам је то животно послушање.
оЉуба
