Zabrinuta i bezvoljna

Pitanje:
Pomaže Bog! Brinem za više stvari u živou i ne vidim svetlu tačku… Izbegla sam sa Kosova 1999. godine, kada sam imala 13 godina. To mi je ostavilo veliki trag u životu, a ujedno i otežalo budućnost u novoj sredini, teško se boreći kroz život. I tada sam (na Kosovu) bila jako osetljiva, a posebno nakon rata. Inače, u porodici imamo više teških bolesnika – otac i tetka boluju od šizofrenije različite vreste, a i baba i deda su pomalo pokazivali takve znake bolesti. Baba je često bivala u depresivnom stanju i pila alkohol (i dan danas) , deda je umro brzo nakon rata. Tata ima česte krize sa kojima se teško ja i mama borimo, a i on sam (udara glavu, histeriše, misli da ga neko proganja i prati…) a inače je i sam on lekar, uzima lekove redovno i ide na kontrole, ali, čini mi se da su lekovi izgubili dejstvo a i da promena terapije ne daje nikakvi boljitak….Kada smo izbegli sa Kosova, smetili su nas u konak manastira Sv. Prohora Pčinjskog (360-oro ljudi) . Svakodnevno sam se molila i trudiala da tu pronađem mir. Tata je na putu sa Kosova u manastir pao u komu, mama je otišla za njim a ja i sestra smo same došle u manastir (to me je takođe potreslo) ne znajući da li će tata da se probudi iz kome a mama da nas nađe. Mama je uspela nakon nekoliko dana da nas nađe, a tata se probudio nakon nekog vremena iz kome… Ne bih detalje da pišem o tome kako smo se jedva izvukli živi sa Kosova, jako mi je potresno. Nakon 2 godine življenja u manastiru Sv. Prohora Pčinjskog, iselili su nas u jednom gradu u kolektivnom centru, i takođe, u jenoj sobi smo živeli nas 4-oro punih 11 godina (ja, mama, tata i sestra) . Ja sam se izborila i u roku završila fakultet, sestra se zaposlila u državnoj ustanovi, tako da smo se trudile i uspele da povrh svega živimo kao svi ostali! Ja sam se dugo trudila da nađem posao, ali bezuspešno, već kada sam izgubila volju i veru da ću uspeti, uspela sam bar da me prime da završavam stručnu praksu, što upravo sada činim. Lepo mi je na poslu, no ne mogu da ostanem da radim, jer već imaju stručni kadar. U ljubavi nikako nemam uspeha. Brinem da ću zauvek ostati sama. Brinem da neću naći posao. Brinem da ne daj Bože, ako se budem udala i imala decu, naslede očevu bolest (tetkinu, babinu…) a isto tako brinem da me ova briga o ocu, poslu, ljubavi ne dovede do stanja da se i ja razbolim. Moleim se svakodnevno, idem u crkvu, kadim kuću, ali osećam da mi snage ponestaje i da polako postajem senka, padam ne mogu da nađem put i izlaz, ma koliko se molila, borila, trudila… Ne znam, molim savet! Hvala Bam i neka Vas Bog čuva!
Milena Kostić


Odgovor:
Bog Vam pomogao, Na našu opštu žalost, Vaša priča me podseća na hiljade neobjavljenih priča sa područja bivše Jugoslavije! To je druga strana medalje iz 90tih godina prošlog veka. Nedaj Bože, ne ponovilo se. Vi ste mlada osoba i bitno je da kontrolišete osećaj panike koji Vam nekada dolazi po pitanju braka. Gospod čuva čestite, mlade ljude da u ovom modernom-slobodnom vremenu sačuvaju zdravu svest o braku i porodici. Ima takođe mnogo čestitih mladića koji upravo traže čestitu osobu za brak. Ono što je posebno bitno jeste da se vi fizički i mentalno spremate za osobu koju će Vam Gospod na svoj način poslati. Često se dešava da mlade osobe traže životnog partnera i prolaze pored takvih osoba, ali ih ne prepoznaju zbog sopstvenih, ili porodičnih grehova. Na blagoslovu roditelja počiva temelj budućnosti dece! Ako je neko hulio na Boga i Crkvu u periodu komunizma, ako se neko ogrešio o nekoga, korisno je da te osobe ispovedaju pred Vašim sveštenikom-duhovnikom svoje grehe iz prošlosti. Korisno je da roditelji sa molitvom u srcu blagosiljaju svoju decu za životni put. Ako se koren drveta stavi u neplodnu zemlju, uzaludno je negovati lišće. Potrebno je prvo očistiti korenje da bi grane dale plod. Tako je i u životu. Otvorite korenje svojih srca Gospodu, posebno starije generacije u familiji i videćete kako će blagodatni sok života prolistati na Vašem drvetu. Kada Vam je teško, a mnogima je danas teško ma gde živeli, razmišljajte o tome da je Bog bezgranična LJUBAV. Kada počnete da ljubite tu LJUBAV u svom srcu i kada ponekad pustite suzu radosnicu radi te Božanske ljubavi, znajte da je Gospod čuo Vašu molitvu. Vaš u Gospodu, o. Miroslav

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *