Враћање душе у чистоту – бесједе, разговори, погледи

О аутору

Амфилохије (Ристо) Радовић, син Ћира и Милеве Бакић Радовић, рођен је на Божић, 7 јануара 1938. године, у Барама Радовића (Морача).
Основну школу завршио је у Барама а малу матуру у Манастиру Морачи. Богословију учи у Раковици и Београду.
На Богословски факултет у Београду уписује се 1958, а дипломира четири године касније, 1962. Поред теолошких наука, на Филозофском факултету у Београду, студира класичну филологију.
Постдипломске студије наставља у Берну и Риму. Одатле прелази у Атину, у којој, за вријеме седмогодишњег боравка, пред свакодневне парохијске службе, успијева да докторира, а тезу, коју иначе пише на грчком језику, о Светом Григорију Палами, брани уз највишу могућу оцјену. Потом, годину дана проводи на Светој Гори, а онда је позван да предаје на Руском православном институту “Свети Сергије” у Паризу, гдје уз осталих пет језика које је савладао, и који му одлично служе, усавршава и француски језик.
По повратку, у Београду је биран за декана Богословског факултета и ванредног професора, крајем 1985. изабран је за епископа банатског са сједиштем у Вршцу, одакле је уочи Божића 1991. године дошао и на Цетињу устоличен за Митрополита црногорско-приморско-скендеријског-брдско-зетског и пећког трона егзарха.
Митрополит Амфилохије је члан Удружења књижевника Србије. Поред теологије и философије, бави се есејистиком и преводилаштвом.
Дјела: “Тајна Свете Тројице по учењу Григорија Паламе, студија на грчком, 1973. (Докторска дисертација); “Смисао литургије”, студија на грчком, 1974., “Тумачење Старог Завета кроз векове”, Београд, 1979. г.; “Синаити и њихов значај у Србији XIV вијека”, студија, 1981.; “Филокалијски покрет XVIII и почетком XIX века”, студија на грчком, 1982.; “Основе православног васпитања”, студије 1983, ; “Духовни смисао храма Светог Саве”, Београд 1987.
Преводи: Епископ Николај: “Касијана”, роман, са српског на грчки 1973. и Јустин Поповић: “Житије Светог Симеона и Саве”, са српског на грчки 1974, године; Старац Арсеније Кападокијски, са грчког на српски, и бројна друга дјела и чланци, бесједе.

Comments are closed.