Студеница као огледало историјске зрелости
„Најопасније сеобе Србаља су оне од себе самих – кроз турчења стара и нова. Једно од тих „турчења“јесте то, посљедњих вјекова олако заборављање наших изворишта, заборављање онога што је обликовало наше историјско биће, на коме је и настала наша држава.
Тај зрели облик нашег историјског бића најбоље се види на манастиру Студеници.
Изнутра, она има јерусалимско-цариградску душу, а хаљина, у коју се обукла, је романско-латинска, западна.
Тим нашим извориштима, тој јерусалимско-цариградској души, уз прихватање нове европске хаљине, под којом подразумијевам западноевропску и америчку техничку цивилизацију, треба да се вратимо и у овом тренутку кад је српски народ на новој историјској раскрсници.“
(Политика експрес, jун 1990)
