Враћање душе у чистоту – бесједе, разговори, погледи

Васкрсна бесједа пред црквом на Књажевцу у Андријевици

Христос Воскресе!
И са Христовим васкрсењем, воскрсе и наша нада у наше вјечно и непролазно достојанство.
Христово васкрсење јесте васкрсење и обнова и непролазност свега онога што је свето, честито и бесмртно од искона до данашњег дана и до краја свијета и вијека.
Христово васкрсење је граница свјетова. У њега се уливају свјетови до Христа, од настанка свијета до тог тренутка, а из њега извиру и њему стреме сви свјетови и сва догађања од оног када је Христос Божанском силом својом свој гроб претворио у живоносни гроб; када је ускрсао и када ја ученике своје прве и своје ученице мироносиоце обдарио радошћу непролазном.
Да није Христа и његовог васкрсења, Земља би била воденица смрти, која меље оно што јуче њивљаше све људе и сва бића.
Да није Христовог васкрсења, била би узалудна наша вјера и нада, био би узалудан и бесмислен људски живот, људско рађање, живљење, људско стваралаштво, људско страдање и људско умирање, све би било бесмислено и подложно ништавилу и пролазности.
Христос је васкрсао из гроба, чиме су сви гробови задобили наду да ће једног дана из њих устати мртви и ући у радост Господа свога. Христос је својим васкрсом из гроба обновио људску природу, људско смртно тијело, преобразио у бесмртно; људски дух, подложан трулежности, лењости и злу опаком – учинио освијетљеним и просвијетљеним, јер је онај, који је васкрсао, исти онај кроз кога је све постало што је постало.
Он је у темељима свијета.
Он је својим рођењем, животом, страдањем, смрћу и васкрсењем, ушао у матицу људског живота, па се Њиме мјере сва збивања до Њега и по Њему; Њиме се освјетљавају; Њиме добијају свој смисао и своје вјечно значење.
На првом мјесту, то вјечно значење добија човјек, божанско величанство, које живи овдје, на земљи, које је подложно свим искушењима. Благодарећи Христу васкрсломе, човјек постаје бесмртно биће.
Благодарећи Њему, свака невино проливена суза чува се у њедрима Христа васкрслога.
Благодарећи Њему, не пропада ниједна људска кост, него свака постаје вјечна.
Свједоци тога су мошти светих, које на земљи показују људима да су, преко васкрсења мртвих, у Христу Господу.
Мошти Светог Василија Острошког, мошти Светог Петра Цетињског, и других светитеља – мошти су испуњене снагом васкрслог Христа. Оне чудотворе стољећима, попут моштију Христових и свих моштију светих људи.
Христос је васкрсао, и благодарећи његовом васкрсењу, ево видите – васкрсава и племе Васојево!
Овај дан је био велики кроз стољећа за Васојевиће.
Овај дан је, одвајкада, био васкршњи сабор Васојевића.
Луди вјетар је хтио да утули свету лампу племена Васојевића, дувајући нарочитом жестином посљедњих педесет година.
Хтио је тај луди вјетар да угаси светињу Мојсија Зечевића и светињу вожда Карађорђа и свих оних васојевићких великана који су се жртвовали за све оно што је свето и честито.
Али је немогуће сасвим убити Бога у људском срцу и људској души.
Немогуће је васкрслога Христа изагнати из људских домова.
И било је немогуће угасити васкршњи сабор племена Васојевића, овдје, на Књажевцу, код овог Све тог храма.
Овдје су Немањићи градили своје манастире. Овдје је био манастир Немањића Андријевно, на истом овом мјесту, гдје је краљ Никола уградио своју сјенку у овај Свети храм.
Данас, са васкрсавањем овога Светога храма, васкрсава и саборно Васојевићко племе.
И нека је благословен овај Свети храм!
И нека сте благословени сви ви, који сте се овдје сабрали, и нека Бог да да се сабирате око ове светиње; да се око ње братимите и Бога прослављате; да се, као ваши преци, овдје грлите и да овдје рјешавате своја судбинска питања – у име Господа, у страху Божијем, па да будућност Васојевог племена опет буде онако славна и величанствена, као што је била његова прошлост.
Зато Још једанпут и безброј пута – Христос воскресе! Христос воскресе! Христос воскресе!

(На Васкрс, 1991)

Comments are closed.