NASLOVNA » Mišljenja na savremene teme, PITANJE PASTIRU » Volonterizam u Crvenom krstu.

Volonterizam u Crvenom krstu.

Pitanje:
Pomaže Bog poštovani Oče. Zamolio bih Vas da mi date Vaše iskreno mišljenje o volonterizmu u Crvenom krstu. Ja sam volonter Crvenog krsta Srbije nekih 4 godina i stvarno jako volim da volontiram tamo jer pomaže onima kojima je ta pomoć najpotrebnija, međutim u poslednje vreme stalno dobijam napade od nekih ljudi koji su pri Crkvi kako je to sektaša organizacija i kako jedan Hrišćanin tamo ne treba da bude. Pa bih jako voleo da znam mišljenje Crkve o tome. Svako Vam dobro od Gospoda želim.
Isak


Odgovor:
Dragi brate, Crveni krst je, kao što sigurno znaš, međunarodna organizacija osnovana 1863. godine u Ženevi, koja ina nacionalne ogranke u svim zemljama sveta (u islamskim zemljama to je crveni polumesec) . Ostvaruje brojne i raznovrsne humanitarne zadatke na zdravstvenom i socijalnom polju, a naročito u pružanju pomoći žrtvama rata i drugih nesreća. Amblem je ravnokraki crveni krst na beloj podlozi. Služi i kao znak sanitetske službe. Dakle, organizacija Crvenog krsta ima humanitarni cilj, pomoć ljudima u nevolji. A šta je humanost? Reč dolazi od latinske reči humanus – čovečanski. Humanost je, znači, čovečanski odnos jednoga čoveka prema drugom čoveku. U osnovi humanosti leži jevanđelsko pravilo: „Ne čini drugima ono što ne želiš da drugi tebi čine“. Međutim, humanost nije isto što i hrišćanska ljubav. Hrišćanska ljubav ne polazi samo od prirodnog raspoloženja (kako ja tebi – tako ti meni) , već od natprirodne težnje čovekove i ide sve do samopožrtvovanja. Nije lako sebe žrtvovati za druge, dok je humanost samo prirodno raspoloženje. Hrišćanska ljubav kaže – uvek daji, a humanost – daj kad imaš. U humanosti nema žrtve, jer tu čovek daje od svoga suviška. „Podeli sve što imaš“ – to može samo hrišćžanska ljubav. Prema tome i Crveni krst je humanitarna, dobrotvorna organizacija, koja je u Srbiji ozvaničena 1876. godine i odigrala je značajnu ulogu u ratovima, koje je Srbija vodila od 1876. do 1918. godine. Crkva nikada nije bila konfrontirana sa Crvenim krstom, naprotiv, mnogi sveštenici su bili angažovani u ovoj organizaciji, naročito za vreme ratova i u kriznim situacijama. I svaki član Crkve, koji se angažuje u ovoj organizaciji, treba prima blagodarnost okoline, a ne da „dobija napade, čak i onih ljudi koji su pri Crkvi“. Delatnost Crvenog krsta treba razlikovati od delatnosti raznih sekti sa zapada, koje koriste nevolje i socijalne krize u našem narodu, obećavaju i daju određenu pomoć, ali i uslovljavaju članstvom u njihovoj „jedinospasavajućoj“ verskoj zajednici. To je čista zloupotreba humanosti, odnosno, takav rad se i ne može nazivati humanitarnim, već čistim koristoljubljem, bezočnom propagandom. Ja verujem da si se ti angažovao u organizaciji Crvenog krsta iz hrišćanske ljubavi, koja je bila motiv i pokretačka snaga da se angažuješ u pružanju pomoći onima kojima je ona potrebna. U osnovi, to je ljubav prema Bogu i bližnjemu, o kojoj Hristos na ilustrativan način govori u priči o Milostivom Samarjaninu (Luka 10, 25-37) . Da blagoslov Božji i milost Njegova budu pomagači u tvojim dobrima nemarama i ostvarivanju dobra za bližnje svoje, želi i moli se za tebe o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *