NASLOVNA » Društvo, Pomesne Crkve, SPC, TRAGOVI U VREMENU » Vladika Irinej (Bulović) – Pravoslavlju preti raskol teži od onog između Istoka i Zapada
Vladika Irinej (Bulović) – Pravoslavlju preti raskol teži od onog između Istoka i Zapada

Vladika Irinej (Bulović) – Pravoslavlju preti raskol teži od onog između Istoka i Zapada

Prvi put u istoriji pravoslavne crkve nad njom se nadvija realna opasnost od novog velikog raskola, ovog puta ne između hrišćanskog Istoka i Zapada nego unutar samog Istoka.

Ako bi došlo do toga, a ja se nadam da, uprkos svemu, neće doći, to bi bio veći i teži raskol od svih prethodnih u istoriji Crkve, kvantitativno veći i od raskola iz 1054. godine, s obzirom na današnju brojnost pomesnih pravoslavnih crkava i njihovu raširenost u svetu. Ovako vladika bački Irinej komentariše upozorenje Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve da je ceo pravoslavni svet u opasnosti posle odluke Svetog sinoda Vaseljenske patrijaršije o postavljenju dvojice „egzaraha” za Kijev.

– Moram, uzgred i ukratko, da razjasnim pojavu dvojice carigradskih „egzaraha” u Kijevu. Oni, naime, nisu tamo postavljeni nego poslani na neko vreme, u konkretnoj misiji sprovođenja plana o dodeljivanju autokefalije ukrajinskim raskolnicima više boja i vrsta, a protiv volje zakonite, kanonske crkve u Ukrajini, jedine koja u toj zemlji jeste Pravoslavna crkva, priznata od svih crkava, počev od Carigradske patrijaršije. Reč egzarh ima razna značenja u raznim kontekstima, ali ovde znači prosto izaslanik, legat, predstavnik. Da bismo razumeli o čemu se tu radi, moramo zamisliti ovu sliku: u Skoplje dolazi delegacija s obalâ Bosfora da ispita modus i proceduru dodeljivanja autokefalije tamošnjoj crkvi koja je u raskolu sa svim crkvama, uključujući, na prvom mestu, samu Carigradsku patrijaršiju, a ćutke zaobilazi kanonsku crkvu i njenog poglavara, arhiepiskopa Jovana, inače jedinog kojega priznaju svi, pa i spomenuta delegacija i oni koji su je poslali…

Moguće je zamisliti i još veći oksimoron: slična delegacija stiže na Cetinje, tu se nastanjuje na neko vreme i počinje da razrađuje proceduru davanja autokefalije Mirašu Dedeiću (samozvanom Mihailu) i njegovoj raskolničkoj sekti, iako ga je prethodno sama Carigradska patrijaršija raščinila zbog njegovih kanonskih prestupa, dok zakoniti episkop, mitropolit Amfilohije, dobro poznat i u samom Carigradu i u pravoslavnom svetu uopšte, ne biva udostojen ni posete i pozdrava, a o čitavoj „mirotvornoj” i „ujediniteljskoj” operaciji saznaje iz novina i s malog ekrana – kaže u razgovoru za „Politiku” vladika bački Irinej.

Da li ta opasnost od raskola, ustvari, već postaje stvarnost jer se u istom saopštenju Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve konstatuje i da je „proces prema izjavama vaseljenskog patrijarha nepovratan i biće nastavljen”?

I ja znam za takve izjave, ali smatram da u istoriji nema nepovratnih procesa, čak ni kada su okončani, a kamoli kada su u toku i tek treba da budu okončani. Ponavljam: nadam se u Boga, zajedno s ogromnom većinom pravoslavnih hrišćana širom sveta, da Carigradska patrijaršija, istorijski gledano mati svih slovenskih crkava, neće preći fatalni Rubikon i da će svetinju jedinstva Crkve staviti iznad ovozemaljskih „primata”, antagonizama, interesa, uticaja.

Napomenuo je i da Srpska pravoslavna crkva ne prihvata postojanje dva razlličita, pritom zavađena, pravoslavlja, jednog „fanariotskog“, a drugog „moskovskog“, već da veruje u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Hristovu Crkvu.

„Ukratko: nismo za Moskvu, nego za puno poštovanje vekovnog kanonskog poretka, i nismo protiv Carigrada, nego protiv svake inicijative koja bi, čak i nezavisno od dobrih namera, sigurno izazvala još teže potrese i podele od onih koje već imamo“, poručio je Irinej.

Na pitanje da li postoji mogućnost da se, ako nekanonske crkvene strukture u Ukrajini na ovaj način dobiju autokefalnsot, slično dogodi i u Makedoniji, gde takođe postoje kanonska Crkva i nepriznate strukture, vladika bački upozorava da ako nešto prođe u Ukrajini, proći će ne samo i u Makedoniji nego i u Crnoj Gori, Abhaziji „i gde god naručioci i izvršioci zamisle, čak, možda, i u Grčkoj“.

Izvor: Politika

4 komentar(a)

  1. Princ Mishkin

    Bilo bi to dobro kada bismo mogli da odgorimo pravilno na pitanje koje je Sveti Justin Popovic zadavao svakom verniku da bi sam sebe ispitao da li je je ostao uz Hrista u vreme deoba i raskola.
    „DA LI SI ZA SVETOG SAVU ili ne? AKO SI SA SVETIM SAVOM ONDA SI I ZA ISUSA HRISTA I SA SVIM SVETITELJIMA!“
    P.M.

  2. Milivoje Dovedan

    Nema ljubavi u Crkvi zaista..molimo se za sve usrdno

  3. Dušan M. STOJANOVIĆ

    Dosta nam je praznoslovlja, gde su Vam korisna i bogougodna dela i žrtve za odbranu pravoslavne vere koje su nam Sveti Otci u žitijama svetih za svaki dan u amanet ostavili?

  4. Spasenie ima samo preku Hristovoto ime i ispolnuvanje na negovite zapovedi. Nikako ako si srbin, grk, rus… Po ljubovta ke ne prepoznaat dali sme Hristovi, a ne so frlanje na anatemi i raskolnici. Gospod e praveden, pa na sekogo ke mu sudi po negovite dela.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *