Vidovdan

Pitanje:
Pomaže Bog! Zasto slavimo Vidovdan i kome je taj praznik posvećen. Znam da ga sad slavimo kao uspomenu na Kosovski boj i svetog Kneza Lazara ali čuo sam da je to u stvari paganski praznik koji datira iz vremena dok Sloveni još nisu bili kršteni i da je posvećen paganskom bogu Vidu. Molim vas za odgovor na e-mail a nemam ništa protiv objavljivanja pitanja i odgovora na sajtu Sluga Božiji
Georgije


Odgovor:
Dragi Georgije, Stari Sloveni su među svojim bogovima imali i Vida (ili Svetovida) ali on nema nikakve veze sa Vidovdanom. Kosovska bitka je bila po starom kalendaru 15 juna, na dan kada se slavi hrišħanski mučenik Vit (Vitus) . Naš srpski narod je u to vreme bio hrišħanski narod, a ljudi su vreme računali po crkvenom kalendaru i hrišħanskim praznicima. (Do skora je gotovo svaka seoska baba, makar i nepismena, znala crkveni hrišħanski kalendar napamet.) Sv. Vitus (Vit) je bio dečak starosti između 7 i 12 godina, sin rimskog senatora iz Lukianije, paganina. U vreme imperatora Dioklecijana i Maksimilijana, njegov otac je na razne načine, pa čak i mučenjem, pokušavao da svoga sina primora da se odrekne Hrista. Dečak je ostao čvrst u veri. Sa svojim duhovnim ocem Modestom je pobegao u Lukianiju, odakle je doveden u Rim da izgna demona iz sina imperatora Dioklecijana. Sv. Vit je to i učinio, ali pošto je ostao čvrst u hrišħanskoj veri, bio je mučen zajedno sa svojim duhovnim ocem Modestom i guvernatom Krescentijom. Kao nekada ap. Petra, na čudesan način anđeo ih je izbavio iz tamnice i vratio u Lukianiju, gde su mirno skončali od rana zadobijenih prilikom mučenja. Tri dana kasnije sv. Vit se javio znamenitoj hrišħanskoj devojci Florentiji, koja je potom pronašla njihova tela i časno ih sahranila na istom mestu gde su i nađeni. Uspomena na ova tri mučenika, sv. Vita, Modesta i Krescentiju, brzo se proširila u Rimu, po Južnoj Italiji i Siciliji. Po četkom 6. veka na Siciliji je nastao manastir sv. Vita, a mošti njegove je u 8. veku iguman Fulard preneo u Nemačku, u manastir sv. Denisa. Po četkom 9. veka, mošti sv. Vita je dobio iguman Varin, koji ih je 836. godine preneo u Korvi. Tako se poštovanje sv. Vita raširilo po Vestfaliji i drugim delovima istočne i severne Nemačke. Sv. Vitu su se hrišħani naročito obraħali u bolesti epilepsije, a postojao je i takozvani ples sv. Vita koji se izvodio za zdravlje bolesnika. On je takođe jedan od 14. svetih mučenika koji pomažu u vreme kakve velike nevolje. Slika se pored kazana sa ključalim uljem, jer je, po predanju, bio bačen u takav kazan, ali je na čudesan način ostao nepovređen. Slavio se širom hrišħanskog sveta 15. juna po starom kalendaru. Zato se kod nas taj dan nazivao Vidovdan, kada su čitane molitve za izbavljenje od nevolja i ozdravljenje i olakšanje muka kod padavičara. Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *