NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Veza sa katolikom

Veza sa katolikom

Pitanje:
Poštovani oci, na početku da pomenem da se trudim da živim životom Crkve (postim, ispovjedam se, pričešćujem, trudim se da činim dobro, imam duhovnika) .Moje pitanje se tiče jedne nedoumice.Naime, prije nekoliko godina sam upoznala jednog Španca i, pošto je on bio zainteresovan za našu vjeru, počela sam da se dopisujem sa njim.Međutim, ispostavilo se da je to više od zainteresovanosti, jer kad je bio u teškoj depresiji, Promisao Božija ga je dovela do pravoslavne crkve (rumunska) gdje ga je ondašnji sveštenik uputio u pravoslavlje.I kada smo počeli da komuniciramo (putem interneta) , on je vrlo dobro znao razlike između nas i katolika. Nakon podužeg vremena i „poznanstva“ mi je rekao da se zaljubio u mene (znate da to falling in love na engleskom tako prevodimo) , što nijesam ozbiljno shvatala.Međutim, počeo je intezivnije da „planira“naš život nakon susreta, pa sam onda imala potrebu da prekinem njegove snove, što sam malo grubo učinila.Naime, ja sam „realista“ i nekako mi se čini da dvije različite k ulture teško mogu da funkcionišu, naročito zbog toga što ja veoma volim sve što je vezano za moju kulturu (Crnogorka sam) .Posebno usled dobrog poznavanja američke kulture.A i komuniciramo na jeziku koji ni njemu ni meni nije maternji. Sa druge strane, desilo se to da me on pozove ponekad kad mi je najpotrebniji razgovor sa nekim, pa sam pomislila da griješim što ga odbacujem.A i on je bio na dobrom putu da postane dobar pravoslavac. Imam dvije nedoumice.1.Rekao mi je da se ispovijedio i pričestio, po blagoslovu ovog sveštenika, u toj rumunskoj crkvi.Kada sam mu rekla da, koliko je meni poznato, ne može da primi Svete Tajne bez krštenja u našoj crkvi, primio je to iznenađujuće mirno, rekavši mi da je dobio takav blagoslov od tamošnjeg sveštenika; a ako nekada dođe u nadležnost nekog drugog, onda će tražiti blagoslov od toga drugog.Meni je to zvučalo tako pravoslavno od njega (od Španca) , iako nijesam sigurna da je taj sveštenik mogao tako da mu blagoslovi. Da li je? Je li to opasno što su uradili (i ovaj koji je blagoslovio, i ovaj koji je primio) ? Da li ja treba nešto povodom toga da mu kažem? 2.Nijesam još svom duhovnom ocu govorila o ovome, jer mi se nije ni činilo tako bitno.Pošto se ja trudim da nađem nekog „dostupnijeg“ čovjeka sa kojim bih mogla da osnujem porodičnu pravoslavnu zajednicu, tamo neki Španac mi je zvučao kao neozbiljna ponuda.Međutim, kako vrijeme prolazi, čini mi se da nepravedno odbacujem nešto što i mene i njega vodi spasenju.Meni je 29 godina, nijesam još diplomirala.On ima 35 i na putu je da doktorira.Trebalo bi, konačno, tokom ljeta da se sretnemo (vjerovatno u Americi: dakle opet ni na mom ni na njegovom polju) . Ne želim da se nešto zanosim (o) , jer koliko god taj susret bio značajan, nije isto kao kad možeš nekoga da viđaš često i kad komunicirate preko Interneta.Šta biste mi savjetovali? Da li je fer da mu dajem nadu, a ni sama ne znam šta hoću (ja sam i vaspitana da muškarac treba da bude taj koji zna šta hoće, pa se teško odlučjem kad su oni u pitanju) ? Ako se stvari budu odvijale u nekom pravcu, sigurno ću razgovarati sa duhovnikom.Samo, ne viđam ga tako često, pa onda to dragocjeno vrijeme koristim za neke druge teme; pa sam osjetila slobodu da mogu vas da pitam, a da to bude istovremeno i interesantna tema za ostale, pošto je ovaj vid komunikacije sve zastupljeniji i prostorne granice ne predstavljaju barijeru. Svako dobro.
N.N


Odgovor:
Draga sestro, Da vam odmah odgovorim da nije dobro da mu dajete nadu ako sama niste sigurna u sebe šta da uradite sve jedno koje vere on bio. On je čovek kojeg ne smete da lažete, jer postoji mogućnost da se on unutrašnje strašno povredi. Emotivni bolovi, i svi oni psihološke prirode neuporedivo su jači od fizičkih, a kako rekoste on je već imao sličnih unutrašnjih lomova i urvina. Pazite sa njim.
Ali vi ste podigli jedno drugo pitanje. Znate, Crkva je jedna i naši Oci su to ispovedali i posle odlaska rimokatolika sa njihovom novom eklisiologijom. U ovo naše vreme mi surećemo razne teologe koji pokušavaju da opovrgnu Oce naše Crkve pa sa raznim nagoveštajima stvaraju konfuziju koja vrlo loše utiče na proste i poštene verujuće ljude. Jedan vladika kaže jedno a drugi drugo, a tek sveštenici razna oprečna mišljenja i nagađanja, i dobija se utisak da je čovek podelio Crkvu nekim sitnim političkim i kapriznim razlozima. A nije tako. Izbegava se da se kaže da je u pitanju sasvim tuđa svetom Pravoslavlju eklisiologija koju Rimokatolička crka ispoveda, i da oni odavno nisu Crkva.
Praksa „interkomjunio“ ili opštenje (pričešće) Crkva po svojoj prirodi odbacuje, jer ne postoji „opštenje“ u razlikama vere, t.j. ne postoji ništa opšte ili zajedničko u krajnjem ishodu ispovedanja pojma Crkve. Pričešćivanje raskolnika i jeretika Crkva strogo osuđuje, pa i ovo pričešćivanje katolika. Da je to tako svedoči i tzv. „ravenski slučaj“ kada je sticajem složenih okolnosti Vaseljenski patrijarh pričešćivao katolike, ali kada se od njega zatražilo javno objašnjenje njegovo ispovedanje je bilo ovako: ne mogu da se kod nas pričešćuju rimokatolici. A to kažemo na osnovu toga što je osuđuvao svog protođakona koji mu nije rekao da su to bili katolici. Rumunska Crkva je poznata po svom modernizmu, i čak prednjači u Pravoslavlju u tom ekumenističkom koketiranju sa rimokatolicima i drugima. Tu igra ulogu i ta činjenica da rumnski narod ima emotivne lingvinističke veze sa latinskim narodima koji su rimokaoličke vere. Nedavno je jedan njihov episkop sasluživao rimokatolicima što je prouzrokovalo rekaciju Moskve da pomesna Rumunska crkva da svoje objašnjenje. Odluka Sinoda Rumunske crkve je bila ta da ovaj episkop nikako nije smeo da se pričešćuje sa rimokatolicima, i tražilo se od njega pokajanje (u kojoj formi javnost ne zna) . U socijalnim i društevnim aktivnostima jedan poznati sveštenik u Rusiji se isto javno pričestio sa katolicima da je reakcija njegove pomesne Crkve bila takva da mu je strogo zabranjeno da dalje sveštenodejstvuje. On se još uvek nalazi pod tom zabranom (u slučaju da je prekrši sledeći kanonski korak je gubljenje svešteničkog čina) .
Iz ovoga mi jasno možemo da zaključimo da uprkos knjižnom bogoslovlju koje se danas stvara na katedrama raznih pravoslavnih akademija, a van svakog crkvenog života, t.j. uprkos pokušajima da se na postavkama neke ravnomerne i uzajamne krvice opravda eklisiologija (učenje o Crkvi) Rimokatoličke crkve, stav naše svete Crkve je taj da nema Crkve van Pravoslavlja. To je uvek bio zvaničan stav Crkve, što potvrđuje i bogoslvolje kojeg ona ispoveda u svom bogosluženju (sistem ispovedanja u Crkvi je njeno bogosluženje a ne individualne ličnosti i imena, kako to danas pogrešno razume knjižno bogoslvolje) . Postojali su razni pokušaji, recimo Florovskog, da se rimokatolicima da „senka crkve“ koju oni nisu izgubili kao ostali protestanti i oni drugi njihovi otpadnički ogranci. Mi treba da se složimo sa tom činjenicom da su nam po suštini tajne sveštenstva i evharistije, i očuvanim apostolskim prijemstvom oni najbliži. Ali Crkva nisu sve dotle dok se ne reši dogmatsko pitanje o kontraverznoj instituciji pape, a ne ono „jurisdikcijsko“, kako se to danas namerno pogrešno predstavlja kao problem.
Nažalost, moram da kažem, da taj vaš prijatelj-španac bez svetog Krštenja ne može da prima svetu Tajnu pričešća i to što je uradio taj sveštenik jeste njegov lični hir u odnosu na učenje Crkve. To je i njegova lična vera za koju će ranije ili kasnije pred Bogom morati da da odgovor.
Želeći vam sva blaga od Gospoda.
U Hristu vaš
oLjuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *