Питање:
Помаже Бог! Желим да нагласим да су ми овај сајт, поготову пастирски савети заиста неизмерно помогли да формирам хришћанско гледање на свет и вама оци заиста свака захвалност на труду. Ја сам студент у раним двадесетим и трудим се да живим животом у Цркви како набоље могу. Хвала Богу на томе солидан сам на већини поља у свом животу, добар сам студент, имам драге пријатеље и дивну фамилију која је на моју велику жалост атеистичка али родитељи поштују моје опредељење. Моја велика дилема је следећа: мени треба још минимум некол ико година да завршим студије. Да се одвојим од родитеља је врло неизводљиво, јер у земљи Србији је за разлику од запада 30% нације незапослено и већина људи једва саставља крај са крајем. Студије (које су тешке и саме одузимају већину времена) , посао и формирање породице су заиста неоствариви. Читајућу претходне савете где се једном приликом наглашава да је чак и страстан пољубац грех Богу ја сам дошао до закључка да је будући да је практично немогуће држати девојку три-четири године за руку (прво је превелико искушење а затим нисам чуо да неко познаје девојку која би тако нешто хтела) , у свакој прилици кад упознам особу која ми је слична и у коју бих могао да се заљубим – и ако Бог да једног дана заснујем и породицу, ја једино што могу да урадим је да побегнем главом без обзира у мишију рупу и сачекам неких пар година до завршетка студија и могућности да станем на своје ноге. Ово бих тешком муком и могао кад бих знао да је то исправно али у то заиста сумљам. Шта ако пропустим ону праву и оженим се неким само да бих се оженио и будем несрећан цео живот? Сигуран сам да ово питање мучи и многе сличне мени. Не помаже много сазнање да су се пре 100 година људи женили и удавали у седамнаестој и да садашње стање ствари није природно. Једноставно је тако како јесте. У српском друштву људи који живе истинским животом у Цркви је свега неколико процената и добра прилика се ретко среће. Ја сам иначе ведра и комуникативна особа али не баш атрактивна изгледом (што ме не узбуђује много) али рецимо да не привлачим много пажњу супротног пола. Повод да све ово напишем је што се после неколико година у мој живот вратила особа коју сам много волео и могу рећи нисам престао да волим. Она јесте верник али не живи баш редовним животом у Цркви. Шта бисте ми саветовали? Желим вам свако добро од Бога
Н.Н
Одговор:
Бог ти помого, Хвала ти на подршци и хвала драгом Богу да имате користи од одговора које вам дајемо.
Комплетна ситуација у нашој земљи коју си изнео је управо таква и ништа ново није речено. Видео си у предходним одговорима сличне “муке” и то си Богу хвала схватио. Сад је на теби да победиш искушења и покажеш колико си до сад верски сазрео. У праву си што кажеш да данас има мало девојака које не би прихватиле да се три-четири године “држите” за руку и то је на жалост наша свакодневница. Због слабе верске дисциплине и слабе вере, много тога данас нема смисла. Твоја стара љубав је можда прилика да иако не живи по црквеном правилу, да је полако припремиш и почнете заједно да се придржавате црквеног закона да би после завршетка твог школовања било све спремно за један леп и успешан брак. Наравно ово вас двоје можда нећете моћи сами да изнесете, зато би било добро да потражиш савет неког искусног духовника, који ће сигуран сам да помогне максимално. Нека ти Господ да снаге да истрајеш у твојој намери, и савладаш сва искушења. С поштовањем о. Драган
