Вештачка оплодња

Питање:
Мили и драги нам оци, желим најпре да вас поздравим и пожелим вам мир, радост и љубав Господњу. Живим са супругом Шпањолком (католичке вероисповести по рођењу) . Имамо грађански брак, али венчаћемо се и у православној Цркви најбрже могуће. Њој не представља неки проблем да се венча у нашој цркви, али мени значи (зарад здравог, љубљеног и Господом одобреног брака) . Међутим, имам једно питање које ме мучи данима. Наиме, једна госпођа понудила је мојој супрузи одређену своту новца, да јој моја супруга да одређене јајне целије (не знам ни како се зове, ни како се каже) зарад оплодње. Питала ме је шта мислим, али дадох негативан одговор. Не знам да ли сам погрешио или не, па вам се с тога и обраћам. Какав одговор ми дате, тога ћу се придржавати. Да вас не буни мој захтев, и да не помислите да сам неки верник. Јер реч ми је јака у вери (знам истину, знам правду, знам и шта треба и шта не…) , но дела су ми никаква. Грешник сам толики, да не бисте веровали. Срљам из дана у дан у провалију и пропаст, па бих вас замолио да се помолите за мене и ближње моје, не би ли ми молитва помогла да кренем путем спасења и завршим са ближњима својим у вечноме загрљају Творца нашега, премилога Господа Исуса Христа! Срдачно вас поздрављам и желим вам здравље, љубав и срећу у даљем раду. Нека је Господ уз вас!
Н.Н


Одговор:
Помаже Бог, Одговор на ово питање имаш на: http: //www.bogoslovlje.sabornihram.com/tekstovi/BIOETIKA.doc.
Вештачка оплодња “Постоје три методе вештачке оплодње. Први је унутартелесна оплодња (ин виво) , које одвија тако што се сперматозоид уноси у материцу техничким путем, а до трудноће долази на физиолошки начин. Други вид је ван телесна оплодња, приликом које се мушка и женска јајна ћелија спајају изван тела жене у епрувети (ин витро) и потом се ембрион ставља у материцу. Трећи метод је познат под називом ГИФТ – подрзумева смештање путем лапароскопије сперматозоида у јајовод у сусрет јајашцу. и у другом и у трећем случају трудноћа се одвија на природан начин.
Основни проблем код ин витро оплодње односи се на вишак ембриона. Свакако најпоузданији начин да се избегне уништавање или замрзавање вишка ембриона јесте да се оплодња не врши више од три јајне ћелије, колико жена може реално изнети у трудноћи. Следећа питања која се могу поставити су: Да ли давалац генетског материјала треба да буде познат или не? Да ли овај метод да примене удате или неудате жене? Поставља се питање оправданости замрзнутих ембриона, да ли се живот може замрзнути и које су последице уништавања ембриона? Главно питање које се поставља у вези вештачке оплодње јесте: од ког тренутка почиње људски живот? Савремено схватање има своју предисторију у биолошким сазнањима претходних времена, али се не може заобићи ни утицај теолошких и философских гледишта. Тако су например Блажени Августин и Тома Аквински сматрали да душа и тело не настају истовремено, него се душа накнадно припаја телу у 40 дан од зачећа. Философ Порфирије неоплатоник каже да људски ембриом има само животно начело у себи попут биљке и животиње а душу добија рођењем тј. првим удијсајем.
Међутим, полазећи од библијског учења о стварању човека велики боголсов и учитељ цркве Григорије Нисијски у свом делу „О постанку човека“, говори да су душа и тело створени зачећем, те да сходно томе људски живот почиње зачећем. то исто тврди и Свети Максим Исповедник. Прихватање зачећа као момента настанка новог живота доводи у питање поступке у процесу вештачке оплодње приликом којих се одстрањује вишак ембриона. Прихватање ембриона као личности проистиче из православног доживљаја да је биће које се рађа израз несебичне љубави између вољених личности. Сматрати неког за личност, значи не видети га само биолошки, онаквим какво је тренутно, него га доживети онаквим какво ће бити, тј. каквим Бог хоће да га види, а то значи као биће које је саздано за вечност. Дакле, ако се уиништава већи број ембриона то је неприхватљиво, и ако је вештачка оплодња од стране даваоца то се сматра неприличним упадањем треће особе у светињу брачних односа.” Подравља те, О. Срба

Comments are closed.