Верујем у једнога Господа Исуса Христа… Који је васкрсао у трећи дан по Писму

Протојереј-ставрофор ДУШАН Колунџић

Врлопоштовани и драги уредници, модератори, сарадници и корисници сајта СВЕТОСАВЉЕ.ОРГ – ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ми верујемо да је Господ Исус Христос васкрсао у трећи дан по смрти. Кад човек умре онда душа напушта тело, које остаје беживотно и сахрањује се. Исто се то десило и са Исусом Христом, који је умро на крсту. Али, трећег дана ујутро гроб је био празан. Пријатељи Христови, дошавши на гроб, нашли су га отворена. Платно, у које је било увијено тело, било је ту. Шта више, апостоли су и видели Васкрслог Христа. Увече, истог дана кад је Христос васкрсао, апостоли су се окупили у једној кући у Јерусалиму, врата су закључали, јер су се плашили Јевреја. Одједном се међу њима појавио Господ. При томе им је показао руке и ноге прободене на крсту.
Сведочанство апостола је неоспориво, зато што их је сам Васкрсли Христос уверио у своје васкрсење, да би они могли целом свету објавити тај славни догађај: Ми смо сведоци које је Господ изабрао – објавио је Свети апостол Петар – ми смо јели и пили са Њим после Његовог васкрсења из мртвих. Истина је, Христос је стварно васкрсао, као што је била стварна и његова смрт. На вери у васкрсење Христово заснива се целокупно хришћанско учење. Ако Христос није васкрсао – а Он је у току свог земаљског живота предсказао да ће после три дана од смрти васкрснути – све се руши, хришћанско вероучење није више ни на чему засновано; оно је – заблуда, која нема себи сличне и која је обмањивала људе у току двадесет векова. Међутим, вера којој је предодређено да преобрази цео свет, не може да се заснива на измишљотини: лаж увек, у било ком тренутку, издаје себе.
Чудо васкрсења потврдило је не само божанство Исуса Христа, већ и уопште светост целокупног његовог учења. Он је хтео да претрпи смрт. Он није одговорио на позив да сиђе са крста, али Он је учинио више – Он је васкрсао, давши своме телу нови живот, о коме ми не можемо дати тачно објашњење, јер оно не подлеже мерилима времена и простора. Оно је остварило маштања људи: живети још, душом и телом, после овог живота. И Он је то учинио због тога да бисмо ми следовали за Њим у то вечно постојање.
У светлости свега тога могуће је схватити наду сваког правог хришћанина, у моменту смрти – она га не плаши, јер је Христос обећао бесмртност – и хришћанин је очекује, да би живео са Христом вечним животом.
Рођење Христово је велики празник, јер се тада помиње највећи догађај у свету – долазак на земљу Сина Божјег, ради нас и ради нашег спасења. Међутим, за нас је још већи празник Васкрс, кад славимо победу Господа Исуса Христа над смрћу и његово васкрсење из мртвих. То је заиста празник над празницима и светковина над светковинама. Већ су га први хришћани називали царем свих празника, Велики дан Господњи и при сусрету тога дана, у знак радости, поздрављали један другога победним поздравом: „Христос васкрсе! – Заиста васкрсе!“
Поздрављајући вас, драги моји пријатељи, радосним и победним поздравом

ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
молим се, заједно са вама, да Васкрсли Господ усади у душе наше непоколебиву веру у Његово и наше васкрсење. У радости васкрсења и у љубави Христовој пребива са вама

прота Душан, са протиницом Катицом

Коментарисање није више омогућено.