NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » VERA OBRAZOVANIH LJUDI 

VERA OBRAZOVANIH LJUDI 

 

VERA OBRAZOVANIH LJUDI
Tumačenje Simvola vere
 

 
1. VERUJEM U JEDNOGA BOGA…
 
Ko seje seme dobro po njivi nekrčenoj? Slovesan to ne čini,
Slovesan će činiti po Slovu Božjem. On će prvo iskrčiti njivu od korova, pa onda će posejati seme dobro.
Njiva – to je duša ljudska, korov – mnogoboštvo, dobro seme – vera u jednoga Boga.
Danas vama izgleda sasvim prirodno i prosto verovati u jednoga jedinoga Boga, a smešno i suludno verovati u više bogova. No nije to uvek bilo tako. Bilo je vremena, kada su u vascelom svetu samo nekoliko ljudi verovali u jednoga Boga, pa je onda došlo drugo vreme, kada je ceo jedan narod verovao u jednoga Boga. I svi ostali, mnogobožni, gledali su s bogataškim prezrenjem na ove jednobožne zato što imajući samo jednoga Boga, imaju tobož suviše malo. A jednobožni pak gledali su sa čuđenjem i sa žaljenjem na mnogobožne zato što imajući mnogo, nemaju ništa.
Veru u jednoga Boga trebalo je najpre dobiti od pouzdana svedoka, pa onda ju posejati po dušama ljudskim kao po njivama. Najpouzdaniji svedok koji svedoči o jednome Bogu a protiv mnoštva bogova, jeste sam Bog, Živi i Istiniti.
On je sam Sebe zasvedočio preko dostojnih slugu Svojih govoreći: Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me (II Mojs. 20, 2-3).
Jedini Živi, Istiniti, objavljivao je Sebe postepeno. Usred korova mnogoboštva On je nalazio pojedine njivice, iskrčene i očišćene, i po njima je sejao dobro seme vere. To su bile duše pojedinih pravednika. Te duše bile su još i kao prigotovljene sveće, koje je On užegao, te su svetlele u tami mnogoboštva. I vidjelo se svijetli u tami, i tama ga ne obuze (Jov. 1, 5). Avelj, Enoh, Noje, Avram, Isak, Jakov, Jov, Josif, Mojsej, Isaija, Danilo – sveće Božje, pojedinačno paljene!
Jedini Živi, Istiniti, potom je objavio Sebe celom narodu Jakovljevom ili Izrailjevom. Po milosti Svojoj On im se objavio, najpre u zemlji Misirskoj, zemlji tućoj, pa onda u pustinji, u zemlji ničijoj, i najzad u Hananu, u zemlji njihovoj. I narod je sav govorio neko vreme: Verujem u jednoga Boga.
No narod Božji počeo se kolebati u veri. I to kolebanje trajalo je vekovima. I opasnost je pretila, da se svetlost u tami ne ugasi i razgoreli oganj ne upepeli.
Jedini Živi, Istiniti, Sažaljivi, Mnogomilostivi, videći tu opasnost poslao je meću ljude Sina Svoga Gospoda Isusa Hrista:
da razagna tmine mnogoboštva;
da ukrepi srca ljudska za hod naviše;
da poseje dobro seme vere u jednoga Boga,
Jedinoga, Živoga, Istinitoga.
Vredne pčele Hristove, apostoli sveti, razneli su tu veru, taj usev Božji, po svemu svetu.
Vaistinu, kao medonosne pčele Božje razišli su se apostoli iz Jerusalima na sve četiri strane, po narodima i plemenima, da kao medom slade ljudske duše blagovešću o Jedinom, Živom, Istinitom.
Apostoli sveti krčili su zemlje od idolskog korova i duše ljudske od verovanja u množinu božanstava. Na iskrčenim poljima sejali su svetu veru u Jedinoga, Živoga, Istinitoga.
O kako je to bio trudan i opasan posao! To je bio najveći zapamćeni sukob, koji je misionare jednoboštva, verujte mi, stao i znoja i suza i rana i krvi.
Ljudi su se preteško rastajali od svojih uobraženih božanstava, i teško primali veru u jednoga Boga. Zbunjeni množinom tvari i suprotnošću dejstava u vasioni oni su smatrali za verovatnije da postoji množina bogova nego jedan jedini Bog. Plenjeni obmanom neiskusne dece, da je sila u mnoštvu, oni su držali za verovatnije, da mnoštvo bogova ima veću silu nego jedan Bog. Držali su da više njih mogu više pomoći negoli jedan jedini.
Protiv apostola su ustale dve vrste ljudi – a dve vrste svega ih je i bilo u svetu – jedni koji su hranili duše sve otrovom idolopoklonstva, i drugi koji su hranili svoja tela izradom idolskih kipova. I ovi poslednji nisu bili manja smetnja od onih prvih. Primer: apostol Pavle i zlatar Dimitrije. Nekakav zlatar, po imenu
Dimitrije, koji građaše Dijani srebrne crkvice i davaše majstorima ne mali posao, on skupi ove i drugijeh ovakovijeh stvari majstore, i reče: ljudi! vi znate da od ovog posla mi imamo dobitak za svoje življenje; i vidite i čujete, da ne samo u Efesu nego po svoj Aziji ovaj Pavle povrati narod mnogi govoreći: to nijesu bogovi što se rukama čovečijem grade…i ova nesreća doći će i na naš zanat da ne prolazi (Dela ap. 19, 24-27).
Jedni su, dakle, smatrali, da je njihova duša u opasnosti, drugi pak, da je njihov trbuh u opasnosti od nove vere. Tako su smatrali svi ljudi na zemlji i svi narodi, s najmanjim izuzetkom. I ti izuzeci predavani su surovoj smrti, kao Sokrat u Atini.
Kultura tu nije pomagala ništa. Kulturniji narodi pravili su idole samo od skupocenijeg materijala i u pravilnijem obliku negoli narodi divlji, no idoli su ostajali idoli, i ropstvo duše čovečje i tamo i onamo podjednako. Kad je sveti apostol Pavle bio u kulturnoj Atini, razdraži se duh njegov u njemu gledajući grad pun idola (Dela ap. 17, 16). Isto kao i Andreja u Saramatiji, i Mateja u Misiru, i Vartolomej u Indiji. Idoli na trgu, idoli pred sudnicama i kasarnama, idoli pred pragom, idoli u kući, idoli po sobama, idoli svuda. Nijedan spisak nije mogao nabrojati sve bogove, kojima su se ljudi i narodi klanjali.
Sve to idolsko trnje greblo je i krvavilo svete apostole. Ali su ga oni smelo sasecali, krčili i čistili, a na mesto njega sejali dobro seme vere u jednoga Boga, Jedinoga, Živoga, Istinitoga. Taj titanski posao apostoli su svršavali rečju, čudesima, ljubavlju i žrtvom. Gde nisu uspevali jednim, uspevali su drugim. Gde ničim drugim nisu mogli uspeti, uspevali su svojom krvlju i – smrću. Njihova mučenička krv palila je idole kao živi oganj.
Jedini, Živi, Istiniti, blagoslovio je reč Svojih apostola i trud njihov, i suze, i uzdahe, i žrtve njihove. Tako je njihovo seme urodilo dobrim plodom. A taj plod sastoji se u tome, što danas ljudima izgleda sasvim prirodno i prosto verovati u jednoga Boga, a smešno i suludo verovati u mnogo bogova.
Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me. To je prvo svedočanstvo Božje o Sebi, prvo otkrivenje ljudima na zemlji o Bogu od Boga, i prva zapovest Božja. Nemoj imati drugih bogova uza me, zapoveda Bog, jer ako budeš imao i drugih bogova, nanećeš sebi dve pagube. Prva paguba: verovaćeš i u lažne bogove, nepostojeće, izmišljene, izmaštane. Druga paguba: podelićeš strahošpotovanje i ljubav, koja svecelo pripada Meni Jedinome, Živome, Istinitome, i na te lažne bogove.
Time ćeš pomračiti veru u Mene, i oslabiti strahopoštovanje i ljubav prema Meni. I ja ću se, kao uvređen i ponižen, udaljiti od tebe. I bićeš bezbožnik, mada ćeš ti uobražavati da si bogat u pobožnosti zbog verovanja u mnoge bogove. Jer mnogobožac i bezbožnik na kraju krajeva, isto su. I Jedan i drugi su bez jednoga Boga, bez Jedinog, Živog, Istinitog.
Vera u jednoga Boga, Jedinoga, Živoga, Istinitoga, jeste vera smernih i umnih. Ovo nije vera gordih, koje gordost čini bezumnim, te obožavaju sebe ili neku tvar Tvorčevu, samo ne Tvorca.
Što čovek smerniji, to razumniji; što oholiji, to bezumniji. Smernima Bog daje um, da znaju i razumeju, a gordim se On protivi. Što se smerni više smiruju pred Gospodom, to ih Gospod više obdaruje umom. A um je svetlost, koja vodi Bogu, Jedinom, Živom, Istinitom. Blago onima koji imaju uma, da vide prolaznost ovoga sveta i ništavilo čoveka. Blago onima, koji se osećaju mali i ništi, jer će ih Bog uzvisiti do najvišega poznanja, do poznanja bića i veličanstva Boga Svevišnjega.
Ovo je vaša vera, hristonosci, i vera predaka vaših, najsmernijih i najumnijih. Neka ovo bude i vera dece vaše, s kolena na koleno, do kraja vremena. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Njom se oci vaši spasavahu. Niti oni postideše ovu veru niti ova vera njih. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Božji u sebi. Na Sudu Strašnome oni neće biti postiđeni pred licem angela i pravednika. Nego će primiti slavu, i nazvaće se blagoslovenim.
Jedini. Živi. Istiniti.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *