NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » VERA OBRAZOVANIH LJUDI 

VERA OBRAZOVANIH LJUDI 

 

VERA OBRAZOVANIH LJUDI
Tumačenje Simvola vere
 

 
14. … I ŽIVOT BUDUĆEGA VEKA
 
Povratak domu. O kako je sladak povratak domu! Pa još domu, gde čeka roditelj, i mnoga braća, i sestre, i deca, i prijatelji! I još kad je dom ne gladna i prazna zemunica no carski dvor, gde car roditelj zabrinuto očekuje decu svoju iz daljine!
Putnici, vi znate, da Car Roditelj nije niko drugi do sam Svevišnji. Vi ste ti, koje On zabrinuto očekuje. Iz tuđine vi se vraćate Njemu. Istina, i ovaj je svet njegova njiva, ali udaljena i trnovita. On vas je poslao u ovu daljinu, da biste ga poželeli, da biste uvideli da ne možete bez Njega. Nije se Njemu zahtelo da se odeli od vas, ne. To se prvo zahtevalo pramajci vašoj. I onda je Bog poslao i nju i sve potomstvo njeno u ovo daljno carstvo svoje, na ovu njivu trnovitu, gde se u znoju lica hleb zaslužuje.
Mnoga jata vaših predaka pala su na ovu trnovitu njivu, i na njoj su se otimali o korenje sa skakavcima i skotovima. I privikli su na društvo nižih od sebe. I zaboravivši dom svoj i poreklo svoje, počeli su misliti, da i ne postoji bolja njiva niti svet svetliji od ove kaljave lončarnice, niti društvo otmenije od skotova.
Rastužiše se nebesa blaga videći čoveka kao učenika zverova. Smutiše se anđeli svetli gledajući obraz Božji u čoveku unižen. Ražali se Svevišnji nad rodom ljudskim, i reši se na najdramatičniji potez u istoriji stvorenog sveta, u istoriji neba i zemlje. Reši se On na ono, na što se samo bezgranična ljubav može rešiti. Naime, da Sina svoga Jedinorodnog pošalje na muke radi spasenja ljudi. Da Ga obuče u dronje ljudske, u dronje prosjačke, da se ne bi prosjaci uplašili od Njega, od svetlosti Njegove, od veličanstva Njegova. Da baci najdrogoceniji biser sa grudi Svojih pred svinje, pred posvinjene.
I Sin Carev rado je pošao na tu žrtvu, i sišao u kaljugu crvinju, gde su se potomci Evini otimali sa skotovima o korenje. On je našao jednu jedinu kćer Evinu, jednu jedinu čistu i svetu Devojku, koja je bila dostojna da od svoga tela izatka i Njemu telo. I u toj hudoj telesnoj odeći On se javio meću opjanjenim i pobesnelim; javio se kao u domu bezumnih.
Čim su Ga videli učenici zverova, pojurili su nožem na NJ. On se uklonio.
Kad ih je On nazvao sinovima Oca nebeskoga, oni su zjapili u Njega, i tražili čudo.
Kad je On učinio mnoga čudesa, oni su rekli, da On to čini pomoću đavola. Jer oni su bili prestali verovati u Boga, no u đavola nikad nisu prestajali verovati.
Kad je On stao izgoniti đavole iz ljudi, oni su rekli, da pomoću Velzevula, knjaza đavolskog, izgoni đavole!
Kad je prosuo mudrost nebesku pred njih, oni su se pitali, gde je On učio školu. I kad su čuli da je On drvodelja, bez škole i učitelja na zemlji, oni su Ga prezreli.
Kad je On u subotu davao vid slepima, oni su Ga grdili, što ruši subotu.
Kad je postio, nazivali su Ga izelicom.
Kad se Bogu molio, imenovali su Ga bezbožnikom.
Kad se družio s grešnicima, oni su Ga nazivali grešnikom.
Kad ih je On pitao, kakav je greh učinio, oni su lajali kao besni psi.
Kad im je govorio o carstvu nebeskom, oni su bacili sumnju na Njega, da hoće da ih izda Rimljanima. A kad im je On rekao da treba davati ćesaru ćesarovo, oni su Ga optužili Rimljanima kao veleizdajnika!
Najzad su Ga popljuvali, to jest dali su mu ono što su jedino imali i bili – odvratni upljuvci!
Raspeli su Ga na krst. I dok se sveta krv Njegova slivala na zemlju, oni su se kezili i igrali naokolo.
No On je pobedio i ustao iz groba, i pokazao se svetu ko je. I svet je pošao za Njim. I počeo se svet učiti od Njega napustivši školu zverova.
Zapamtite, putnici, krv se Njegova prosula po zemlji. Svojom krvlju On je obeležio vama put za povratak u domovinu. Da ne zalutate. Mornari motre na zvezde, da ne zalutaju. Motrite i vi na krv njegovu, na kaplje, koje kao zvezde blješte. I videćete put za domovinu svoju.
Ni smrt ni grob ne mogu preseći vaš put. Ako i pomru tela vaša pre nego što se On poslednji put javi svetu, nećete biti izgubljeni ni zaboravljeni. Samo ćete čekati pred kapijom večne svetlosti, dok truba arhangelska ne zatrubi.
GJrvo će truba arhangelska zatrubiti. Toj nebeskoj trubnoj jeci sledovaće vaskrsenje mrtvih iz grobova. Vaskrsenju će sledovati Strašni Sud Božji. A Strašnom Sudu Božjem – život pravednika u večnome carstvu Hristovome. Tako je prorečeno od Istinitoga. Sva Njegova proročanstva ispunila su se. Ispuniće se i ovo.
Život budućeg veka jeste život u slavi i radosti, u carstvu Stvoritelja, u zagrljaju Roditelja, u Raju. Život nekoleban strahom, nemučen brigom, negrđen bolezanjom, nepristupan truleži i smrti.
Sve muke zemaljskog života prema slavi rajskoj izgledaće kao kap slane vode u reci sladosti. Što oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube (I Kor. 2, 9). Zemaljski život je prema onom životu kao senka od drveta prema drvetu. Senka liči na drvo no nije drvo. Tako i zemaljsko bitisanje ljudsko liči na život no nije pravi život,
Ili kao san prema javi. Prelazeći u onoj pravi život mi kao budimo se od sna i prelazimo u javu, u carstvo jave. To carstvo jave i jeste besmrtno carstvo Božje. Bog jedini u njemu caruje. I u njemu nema nikakve mešavine od laži i istine, nego sve je istina;
Niti mešavine od pravde i nepravde, nego je sve pravda;
Niti mešavine od lepote i rugobe, nego je sve lepota; Niti mešavine od svetlosti i tame, nego je sve svetlost;
Niti mešavine od radosti i tuge, nego je sve radost;
Niti mešavine od života i smrti, nego je sve život.
To besmrtno carstvo imenuje se carstvom Hristovim, vječnim carstvom Gospoda našega i spasa Isusa Hrista (II Petr. 1; 11; II Tim. 4, 18). Jer On je glavni Pobedilac. I jer se Njemu dade sila i slava i vlast i gospodstvo i sud, i presto iznad svakog prestola, i veličanstvo iznad svakog veličanstva. Sve je On to imao u večnosti kao Sin Božji Jedinorodni, no sve je to On i kao čovek na zemlji zaslužio: Svojim poniženjem, stradanjem i smrću.
U tome carstvu će biti oko Hrista sledbenici Hristovi, stradalnici, koji na sebi nose pečate stradanja za Gospoda i Cara svoga. To su apostoli, proroci i pravednici, tu mučenici i devstvenici, isposnici i krstonosci, pastiri i učitelji crkve – svi koji na Hrista liče. Svi oni, koji Njegov rat ratovaše i Njegovom pobedom pobediše, biće oko Njega zajedno s anđelima Njegovim. Tako će biti, jer tako je On obećao govoreći: uzeću vas k sebi da i vi budete gdje sam ja (Jov. 14, 3).
Još se to besmrtno carstvo imenuJe grad sveti, ili Jerusalim novi. Krasotom svojom taj grad sveti prevazilazi sve snove, sve reči, sva sravnjenja, sve slutnje ljudske. Onima, koji se udostoje ući u taj sveti i večni grad, Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovijeh, i smrti neće oiti više, ni plača, ni vike: ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe (Otkr. 21, 2, 4). Tako je objavljeno od Istinitoga, tako je viđeno od vidovitoga. I tako će biti.
U tome svetom gradu neće sijati ni sunce ni mesec ni zvezde, pa ipak noći tamo neće biti, i pravednici neće potrebovati vidjela od žiška, ni vidjela sunčanoga, jer će ih obasjavati Gospod Bog, i carovaće va vijek vijeka (Otkr. 22, 5). Tako je objavljeno od Istinitoga, tako je viđeno od vidovitoga. I tako će biti.
Zamislite, hristonosci, jedan svet, u kome mesto sunca sam Svevišnji Bog svetli, i greje, i oživotvorava, i neprestano podmlađuje! To je svet vaš, kome putujete. To je domovina vaša, kojoj se vraćate: domovina neprolazna, u kojoj ćete i vi biti neprolazni. To je otadžbina sinova Oca nebeskoga, svih usinovljenih kroz Gospoda Isusa. I vi će te se u ove ubrojiti, ako pobedite.
Još se to carstvo naziva carstvo svetaca Višnjega. Kao što je vidoviti prorok provideo kroz sve zavese vremena i iskazao: A carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svijem nebom daće se narodu svetaca Višnjega; njegovo će carstvo biti vječno carstvo (Dan. 7, 27). U tome carstvu ne caruju tuđinci nego Otac. Niti su podanici toga carstva robovi, no sinovi.
Rob ne sme da pogleda u lice cara tuđinca. A sinovi sveti Cara svetoga gledaće u lice Cara Svevišnjega sa slobodom i radošću. Sve kao što je prorečeno i rečeno: I gledaće lice njegovo, i ime njegovo biće na čelima njihovima (Otkr. 22, 4). O naslade nad nasladama, o bogatstva nad bogatstvima, o krasote nad krasotama – gledati lice Boga Živoga, Jedinoga, Istinitoga!
To i jeste Raj Željeni. Raj – i ovo je ime, jedno od najslađih imena, carstva onoga. Raj – zavičaj vaš, kome se vi, umorni putnici, povraćate iz daljne zemlje, sa njive trnovite.
Kakva je cena svega toga blaženstva, pitate li? Kako da vam se odgovori, radoznali? Da neko od vas poseduje sunce, mesec i zvezde, i da sve to da za ono blaženstvo, opet nije dao ništa. Kako bi se prašinom kupila večnost? Kakvim prolaznim blagom neprolazno?
No ima jedno skriveno, neprolazno blago, koje svaki naslednik toga blaženstva neiskazanog nosi u sebi. Nosi ga zavijeno u tkanini prolaznosti. To je maleni i lelujavi plamičak ljubavi prema Gospodu Bogu. Taj plamičak ljubavi ne umire sa umiranjem telesne tkanine, nego živi i blista. Herojske duše herojski ga brane, da ga suludi vetrovi na putu ne ugase. Tim plamičkom ljubavi udostojiće se pravedne duše da izađu, obučene u vaskrslo nebesko telo, pred lice Boga živoga. To je cena. Za taj maleni dar Bogu dobiće ljubitelji Boga kao uzdarje carstvo i sinovstvo i život večni. Rečju – Raj.
Ovo je vera prosvećenih i istrajnih. Ovo nije vera tamnih i bojažljivih, koji su se skrili od božanske svetlosti, ili koji bojažljivo slušaju o njoj. Prosvećeni Duhom Božjim radosno primaju zrake božanske svetlosti iz onoga sveta stvarnosti. PrimaJu ih kao pisma iz domovine svoje, kao sveta pisma roditelja svoga. I odgovaraju na ta pisma srdačnim otpozdravom. Iz tih svetih roditeljskih pisama čiji se zbir naziva jednim imenom – Sveto Pismo – oni saznaju početak, sredinu i kraj stvorenoga sveta. I saznaju izvor, tok i uvor ljudskog života. I saznaju svoje carsko poreklo, sadašnje uniženje, i buduću slavu svoju. To saznanje oni utvrđuju Predanjem svetih i prosvećeih muževa, koje se čuva u crkvi pravoslavnoj.
Imajući to saznanje, oni istrajno spremaju sebe za ulazak u domovinu večnu i za radosni susret sa Ocem svojim nebeskim. I pomažu braći svojoj, saputnicima svojim, da se i oni spreme. Jer Otac nebeski ne čeka povratak jednog deteta svoga iz daljine, nego mnogih i mnogih miliona dece svoje. Ko će izreći broj njihov? Broj je njihov kao broj zvezda na nebu, kao pesak na obali mora, kao prah zemaljski. To je građanstvo nebeske države, Carstva Božjega, kome nit je bilo niti može biti ravna.
Ne, nego je to samo jedan deo građanstva besmrtne države Božje. Drugi deo čine bezbrojne sile bestelesnih anđela.
Ovo je vaša vera hristonosci, i vera predaka vaših, prosvećenih i istrajnih. Neka ona bude i vera dece vaše, s kolena na koleno, sve do blaženog kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Božji u sebi. U Dan Suda, kada Hristos uzasudi po pravdi, oni će biti uzeti u Carstvo nebesko, i nazvaće se blagoslovenim.
Povratak. Raj. Slava.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *